Са Википедије

24. јул (24.7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у преступној години). До краја године има још 160 дана.

Садржај 1 Догађаји 2 Рођења 3 Смрти 4 Празници и дани сећања 5 Види још 6 Референце

[уреди] Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1567. - Шкотска краљица Марија Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.
• 1701. - Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали реке Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит.
• 1704. - Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца.
• 1799. - Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.
• 1804. - Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.
• 1824. - Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД.
• 1883. - Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.
• 1923. - У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.
• 1943. - Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“.
• 1946. - САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.
• 1967. - Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади.
• 1974. - Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.
• 1976. - Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети.
• 1981. - У кинеској провинцији Сечуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.
• 1990. - Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници.
• 1993. - Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992.
• 1995. - Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације „Хамас“, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 људи.
• 1996. - У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници.
• 1999. - У селу Старо Грацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу.
• 2001. - СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе.
• 2003. - Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности.
• 2007. - Скупштина Србије усвојила још једну Резолуцију којом не прихвата независност Косова и Метохије.

[уреди] Рођења

• 1783. - Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник. (†1830.)
• 1802. - Александар Дима Отац, француски писац.
• 1803. - Адолф Адам, француски композитор. (†1856.)
• 1828. - Николај Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар.
• 1963. - Слободан Живојиновић, српски спортиста (тенисер).
• 1968. - Драган Шутановац, српски политичар.
• 1974. - Харис Бркић, бивши југословенски кошаркаш. (†2000.)

[уреди] Смрти

• 1862. - Мартин Ван Бјурен, амерички политичар. (*1782).
• 1925. - Борислав Тодоровић, творац првог средњошколског програма хемије у Србији.
• 1974. - Џејмс Чедвик, енглески физичар. (*1891).
• 1980. - Питер Селерс, британски филмски глумац, комичар.
• 1991. - Исак Башевис Сингер, амерички писац, пореклом пољски Јеврејин, нобеловац.
• 2000. - Клод Соте, француски филмски редитељ, оскаровац.

[уреди] Празници и дани сећања

[уреди] Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

[уреди] Референце