Са Википедије

16. јул (16.7.) је 197. дан године по грегоријанском календару (198. у преступној години). До краја године има још 168 дана.

Садржај 1 Догађаји 2 Несреће и ратови 3 Рођења 4 Смрти 5 Празници и дани сећања 6 Литература 7 Види још 8 Референце

[уреди] Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1054. - Римска и цариградска хришћанска црква се поделиле око питања да ли римски папа има примат међу хришћанским поглаварима, што је довело касније до велике шизме, чиме су створене две цркве, православна и римокатоличка.
• 1661. - Први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка.
• 1861. - Основано је Српско народно позориште у Новом Саду.
• 1867. - Жозеф Моније, француски врлтар патентирао је у Паризу армирани бетон.
• 1917. - Спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу.
• 1925. - У Багдаду је почело заседање првог изабраног парламента Ирака.
• 1935. - Постављен први паркинг мерач на свету у Оклахома Ситију.
• 1950. - На стадиону Маракана у Рио де Жанеиро фудбалска екипа Уругваја у финалу светског првенства победила екипу Бразила резултатом 2:1. Тиме је фудбалска репрезентација Уругваја освојила светски фудбалски шампионат по други пут. Утакмицу је пратило 199.000 гледалаца.
• 1951. - Белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена.
• 1965. - Отворен 11,6 километара дуг тунел испод Мон Блана који је повезао Италију и Француску. Тунел су отворили председници ове две земље, Ђузепе Сарагат и Шарл де Гол.
• 1969. - Аполо 11, амерички свемирски брод, лансиран је из Кејп Канаварела у историјску мисију ка Месецу. Посаду свемирског брода сачињавали су Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс.
• 1976. - Бивша португалска колонија Источни Тимор анектирана од стране Индонезије, чиме је постао индонежанска 27. покрајина.
• 1979. - Садам Хусеин је постао предсеник Ирака.
• 1998. - Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента.
• 2001. -
  • Хуан Антонио Самаран, предсеник Међународног олимпијског комитета од 1980. године, пензионисан а затим именован за почасног председника МОК. Наследио га је Жак Рог, белгијски хирург.
  • Кинески и руски председници Ђијанг Цемин и Владимир Путин потписали пријатељски пакт којим су постављени принципи партнерства две земље у функцији заштите својих интереса.

[уреди] Несреће и ратови

• 1945. - У пустињи Аламогордо у држави Нови Мексико власти Сједињених Америчких Држава извршиле прву пробу атомске бомбе. Шифровано име за ову операцију било је „Тринити“.
• 1990. - У земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи.
• 2003. - Војним ударом је свргнута влада афричке острвске државе Сао Томе и Принсипе. То се догодило док је председник Фрадике де Менезес био у приватној посети у Нигерији.

[уреди] Рођења

• 1723. - Џошуа Рејнолдс, енглески сликар.
• 1858. - Петар Бојовић, чувени српски војсковођа и војвода.
• 1872. - Роалд Амундсен, норвешки истраживач и први човек који је стигао на Јужни пол (1911. године).

[уреди] Смрти

• 1533. - Атахуалпа, цар Инка.
• 1890. - Готфрид Келер, швајцарски писац.
• 1896. - Едмон Гонкур, француски писац.
• 1918. - Николај II Романов, убијен је заједно са члановима своје породице.
• 1985. - Хајнрих Бел, немачки књижевник и добитник нобелове награде 1972. (*1917.)
• 1989. - Херберт фон Карајан, аустријски диригент.
• 1995. - Стефан Спендер, британски песник.
• 2000. - Ђерђ Петри, мађарски дисидент.

[уреди] Празници и дани сећања

• 622. - Сматра се да овим датумом почиње прва година исламског календара. Тог дана је Мухамед са својим присталицама напустио Меку да би основао центар ислама у Медини.
• Национални дан сладоледа у САД. Увео га Роналд Реган.

[уреди] Литература

• Догодило се 16. јула са Б92 (2004. година)

[уреди] Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

[уреди] Референце