Са Википедије

Република Филипини (таг. Republika ng Pilipinas, енгл. Republic of the Philippines) представља државу у Југоисточној Азији, тачније архипелаг од 7.107 острва смештених између Тајвана на северу и Индонезије на југу. Мора Тихог океана која окружују Филипине и одвајају их од азијског копна су: Јужно кинеско море на западу, Сулу море на југозападу и Целебеско море на југу. Главни град је Манила.

Филипини су име добили по шпанском краљу Филипу II.

[уреди] Историја

На Филипинима су живели људи још 50.000 година п.н.е. Досељеници су овамо дошли са севера, из данашње Кине. Ова острва су била позната у античко доба као Златна острва. Познато је да су у 5. веку Филипини трговали са Кином. Ислам се усталио на југу Филипина у 13. веку, а касније и на централним острвима.

Фердинанд Магелан је са својом експедицијом стигао до острва Самар 17. марта 1521. Магелан је погинуо у борби са локалним вођом Лапу Лапуом на острву Мактан, 27. априла 1521. Шпански конквистадор Мигел Лопез де Легазпи је стигао из Мексика 1565. и основао прва шпанска насеља на острву Цебу. Године 1571. основао је Манилу. Шпанци су на острвима основали градове, установили администрацију и развили трговину. Мисионари су у хришћанство преобратили већину становништва. Крајем 19. века на Филипинима се појавио покрет који је заговарао независност. Међутим, Американци су после победе у Шпанско-америчком рату 1898. постали нови колонијали господари овог архипелага. Филипински револуционари су 1899. прогласили Филипинску републику, и до 1913. водили крвави герилски рат против Американаца у коме је страдало до милион људи. За време Другог светског рата острва су окупирали Јапанци. Американци су повратили острва у кампањи 1944-1945. Филипини су независност стекли 4. јула 1946.

Послератна историја Филипина била је обележена привредним растом, али и корупцијом и политичком нестабилношћу. На острвима су повремено избијале про-комунистичке и про-исламистичке побуне.

[уреди] Географија

Од 7.107 острва архипелага, само 1.000 је веће од 1 km². Насељено је 880 острва. Архипелаг се дели на три дела:

• Лузон на северу (острво Лузон и више мањих острва од којих су најзначајнија Палаван и Миндоро)
• Висаја у централном делу (Самар, Негрос, Панај, Цебу, Бохол, Лејте)
• Минданао на југу (са оближњим острвима, од којих је најзаначајнији Сулу архипелаг).

Нека острва, попут острва Масбате, географски припадају Лузону, а етнички Висаји.

На Филипинима постоји 20 активних вулкана, од којих су највећи Пинатубо и Мајон на Лузону. Највиши врх је на планини Апо на Минданау (2.954 метара). Источно од Филипина у Пацифику је најдубљи океански ров на свету, дубок 10.540 метара. Клима на Филипинима је тропско-монсунска.

[уреди] Становништво

У земљи живи 88,5 милиона становника, по подацима из 2007. Филипинци припадају углавном малајској скупини народа. Деле се на 50 етничких група међу њима су најбројнији Тагали око 30%, Илокамо, Моро и др. Од досељеника су најбројнији Кинези са око 1,5 милиона. Доласком Шпанаца у шеснаестом веку по острвима се раширило хришћанство. Данас је око 95% Филипинаца хришћанске вере. Највише је католика 84%, припадника филипинске цркве 6% и протестаната 4%. Арапски трговци су донели ислам на југу на острвима Минданао и Сулу. Ислам исповеда 4,5% становништва.

На Филипинима се користи 171 језик из групе малајско-полинезијских језика (грана аустронезијских језика). Званични језици су енглески и филипински (стандардизовани језик базиран на језику тагалог). Ова два језика се често комбинују у јавном животу и медијима.

Најраширенији локални језици су: тагалог (25%), цебуано (15%), илокано (12%), варај-варај (9%).

Иако су Шпанци били господари Филипина вековима, после 1901, када су острва преузели Американци, значај шпанског је нагло опао. Данас се њиме користи око 10% Филипинаца.

Координате: 5°-21° СГШ, 117°-126° ИГД