Са Википедије

Координате: 44°-48° СГ Ш, 20°-30° ИГД Румунија је држава на југоистоку Европе. Граничи се са Украјином и Молдавијом на североистоку, Мађарском и Србијом на западу и Бугарском на југу. Румунија излази на Црно море невеликом обалом.

Садржај 1 Име 2 Историја Румуније 3 Политика 4 Окрузи 5 Географија 6 Економија 7 Демографија 8 Култура 9 Остало 10 Спољашње везе

[уреди] Име

Име Румунија (рум. România) долази од имена града Рима (Roma) или од имена Источног римског царства, и указује на ову територију као римску колонију. У касној антици, на латинском се Царство звало Romania.

[уреди] Историја Румуније

Главни чланак: Историја Румуније

Дачане су победили Римљани 106. године, што је означило почетак многобројних инвазија на територију данашње Румуније.

У средњем веку, Румуни су живели у три одвојене државе: Влашкој, Молдавији и Трансливанији које су биле у вазалском односу са Османским царством коме су плаћале порез и уживале потпуну унутрашњу аутономију.

Крајем 17. века, Трансилванија је постала део Хабзбуршке Монархије, а 1867. године је аутономија ове области укинута и прикључена је Угарској, једном од два аутономна дела Аустро-Угарске.

Савремена Румунија је настала када су се државе Молдавија и Влашка ујединиле 1859. и постале независне 1877. Држава је проширена након Првог светског рата када су Трансилванија, Буковина и Бесарабија припојене Румунији.

Делови Румуније су припојени Совјетском Савезу 1940. године. Ове територије су данас већином део независне Молдавије, док мали део поменутих територија данас припада Украјини. Након Другог светског рата, Румунија је постала социјалистичка држава под надзором Совјетског Савеза

Након дугих деценија, власт председника Николаја Чаушескуа (Nicolae Ceauşescu) се завршила устанком крајем 1989. године (погледати Румунска револуција 1989.). Ипоред тога бивши комунисти, као реформисани социјал-демократи, се и данас налазе у демократски изабраним владама.

[уреди] Политика

Главни чланак: Политка Румуније

Румунија је демократска република. Законодавна грана Румунске власти чини два већа, Сенат (Senat) са 140 сенатора и Веће заступника (Camera Deputaţilor) са 345 посланика. Чланови оба већа се бирају на непосредним изборима сваке четири године.

Председник, глава извршне власти, се такође бира непосредним гласањем на период од пет година (до 2004. се бирао на четири године). Председник даје мандат премијеру који предлаже министре, које именује парламент.

[уреди] Окрузи

Главни чланак: Окрузи Румуније

Румунија је подељена у 41 judeţe или округ и територију града Букурешт (Bucureşti) – главног града.

Окрузи су (абецедним редом):

Алба (Alba) Арад (Arad) Арђеш (Argeş) Бакау (Bacău) Бихор (Bihor) Бистрица-Насауд (Bistriţa-Năsăud) Ботошањ (Botoşani) Брашов (Braşov) Браила (Brăila) Бузау (Buzău) Караш-Северин (Caraş-Severin) Калараш (Călăraşi) Клуж (Cluj) Констанца (Constanţa) Ковасна (Covasna) Д'мбовица или Дамбовица (Dâmboviţa) Долж (Dolj) Галац (Galaţi) Ђурђу или Ђурђево (Giurgiu) Горж (Gorj) Харгита (Harghita)

Хунедоара (Hunedoara) Јаломица (Ialomiţa) Јаш (Iaşi) Илфов (Ilfov) Марамуреш (Maramureş) Мехединци (Mehedinţi) Муреш или Мориш (Mureş) Њамц (Neamţ) Олт (Olt) Прахова (Prahova) Сату Маре (Satu Mare) Салаж (Sălaj) Сибињ (Sibiu) Сучава (Suceava) Телеорман (Teleorman) Тамиш (Timiş) Тулћа (Tulcea) Васлуј (Vaslui) В'лћа (Vâlcea) Вранћа (Vrancea)

[уреди] Географија

Главни чланак: Географија Румуније Велики део границе Румуније са Србијом и Бугарском чини река Дунав. У Дунав се такође улива и Прут који чини границу са Молдавијом.

Карпати доминирају западним деловима Румуније, са врховима који досежу и до 2.500 метара, са највишим врхом Молдовеану (Moldoveanu) висине 2.544 метра.

Највећи градови су главни град Букурешт (Buchureşti), затим Брашов (Braşov), Темишвар (Timişoara), Клуж-Напока (Cluj-Napoca), Констанца (Constanţa), Крајова (Craiova) и Јаш (Iaşi).

Види још:

• Списак румунских градова
• Реке Румуније
• Језера Румуније

[уреди] Економија

Главни чланак: Економија Румуније

Након распада Совјетског Блока у периоду 1989.-91., Румунија је остала са застарелом индустријом и индустријским и производним капацитетима који уопште не одговарају условима и потребама земље.

У фебруару 1997., у Румунији почиње детаљна макроекономска стабилизација и структурална реформа, али у том периоду транзиције долази до честих заустављања и настављања реформи који не доприносе брзом опоравку земље. Програм реструктуирања подразумева постављање на ноге и продају великих индустријских постројења и промене у пољопривредном и финансијском сектору.

Румунска нестабилна економска ситуација се ипак мења у макороекономски стабилну, са великим привредним растом и све мањом незапосленошћу.

Румунија је постигла споразум са ММФ-ом у августу 2004. О кредиту од 547 милиона $, али добијање друге транше је одгођено за октобар јер постоје неслагања у буџетским расходима земље.

2002. и 2003. година су успешне економске године са растом БНП-а од 4,5 % годишње. У првој половини 2004. године, раст је био чак 6,6 % што је највећи раст у региону, а у 2005. се предвиђа да ће бити 7-8 %. Просечна бруто плата у Румунији (за април 2004.) је 8.292.762 леја (око 200 €) и у порасту је у односу на претходни месец за 7,8 %. Просечна плата почетком 2004. године је била 5.969.555 леја.

Незапосленост у Румунији је у 2004. пала на 6,2 % што је доста мало у односу на неке земље западне Европе.

Децембра 1999., Румунија је позвана да почне преговоре о придруживању ЕУ, у коју је примљена, заједно са Бугарском, 1. јануара 2007. године.

[уреди] Демографија

Главни чланак: Демографија Румуније

• Етничке заједнице (попис 2001.):

УКУПНО	21.680.974	100.00%
Румуни	19.399.597	89.48%
Мађари	1.431.807	6.60%
Роми	535.140	2.47%
Украјинци	61.098	0.28%
Немци	59.764	0.28%
Руси	35.791	0.20%
Турци	32.098	0.20%
Татари	23.935	0.10%
Срби	22.561	0.10%
остали	око 70.000	0.30%

• Вероисповести (процена за 2002.):

Православци	87%
Протестанти	6.8%
Римокатолици	5.6%
остали (углавном Муслимани)	0.4%
неизјашњени	0.2%

Званични језик Румуније је румунски (Limbă Româna или само Româna), романски језик из италске подгрупе индоевропских језика.

Од мањинских језика, претежно су заступљени мађарски и немачки језик у Трансилванији, као и ромски. У румунском Банату мали број становника говори српски, а у округу Сучеава, мала етничка заједница (неколико хиљада људи) су Пољаци.

Већина становника Румуније су верници румунске православне црквена чијем се челу од 12. септембар 2007. године налази патријарх Данијел. У општинама где живе Мађари и Немци, најчешћа вероисповест су римокатоличка и протестантска.

У Добруџи, области на обали Црног Мора живи мала муслиманска заједница (претежно турског порекла), као остатак отоманске колонизације у прошлости.

[уреди] Култура

Главни чланак: Култура у Румунији Види још:

• Списак Румуна
• Румунски песници
• Музика Румуније
• Румунска књижевност
• Румунска уметност
• Румуни у Србији и Црној Гори
• Историја кинематографије у Румунији

[уреди] Остало

• Комуникације у Румунији
• Превоз у Румунији
• Војска у Румунији
• Румунска дипломатија
• Државни празници у Румунији

[уреди] Спољашње везе

• Званични сајт Румунске владе (енглески)
• Румунско Председништво (енглески)
• Румунски Сенат
• Camera Deputaţilor (доњи дом Парламента)
• Министарство Туризма
• Дух Румуније – путовања, слике, звуци
• Румунски новац
• Туристички водич кроз Румунију на Wikitravel
• Fan Club DINAMO