Са Википедије

„Српска“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Српска (вишезначна одредница).

Република Српска (скраћено: РС, Српска) један је од два ентитета од којих се састоји Босна и Херцеговина. Други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине.

Република Српска је основана на дан Светог Архиђакона и Првомученика Стефана, 9. јануара 1992. године као реакција српског народа на референдум о независности БиХ. По Дејтонском споразуму она је један од два ентитета Босне и Херцеговине с једнодомним парламентом те заузима 49% територије БиХ. Парламент-Народна скупштина Републике Српске састоји се од 83 посланика који се бирају на изборима сваке четврте године. Парламент има законодавну власт. Влада РС има извршну власт. Предсједник РС има велика овлашћења. Он се бира на непосредним изборима сваке четврте године. Нивои власти су општина односно град (Бања Лука и Источно Сарајево) и република.

Република Српска има своју владу, амблем, химну, предсједника, скупштину, полицију и поштански систем. Уставни суд Босне и Херцеговине је 1. априла 2006. одлучио да чланови Закона о употреби заставе, грба и химне Републике Српске, а који се односе на химну и грб, нису у складу са Уставом Босне и Херцеговине. Уредбом Владе Републике Српске од 16. јуна 2007. уместо грба користи се амблем Републике Српске

Садржај 1 Историја 2 Географија 2.1 Положај, величина и границе 2.2 Природне одлике 3 Клима 4 Хидрографија 5 Вегетација 6 Демографија 7 Економија 8 Туризам 9 Подјела 10 Градови 11 Види још 12 Спољашње везе 13 Референце

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Републике Српске

Српска Република Босна и Херцеговина проглашена је 9. јануара 1992. године, док је 28. фебруара донијет Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у Босни и Херцеговини. Република је проглашена дијелом југословенске федералне државе.

Када је Босна и Херцеговина 5. априла 1992. године прогласила независност, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава 7. априла 1992. године одвајање од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Ипак, када су Србија и Црна Гора као једине de facto преостале југословенске републике, 27. априла 1992. године прогласили Савезну Републику Југославију, Република Српска и Република Српска Крајина су саме по себи издвојене из граница федерације, иако све до 1995. године то нису признале.

Име републике је промијењено у Република Српска 12. августа 1992. године.

30. августа 1995. НАТО пакт покреће Операцију Намјерна сила.

Послије рата, који је трајао од 1992. до 1995. године, потписан је Дејтонски мировни споразум, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%. Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посјед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0,5 — 1,0%.

Током протеклих година, неке ингеренције Републике Српске изричито дефинисане дејтонским уставом и његовим анексима пренесене су на ниво Босне и Херцеговине (царинска и гранична служба, војска, правосуђе - оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета итд.).

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Републике Српске

[уреди] Положај, величина и границе

Територија Републике Српске налази се између 42°33' и 45°16' сјеверне географске ширине и 16°11' и 19°37' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Велики дио српског геопростора је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске — дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25.053 km² или 49% територије Босне и Херцеговине, на којој живи 1.479.634 становника (2005.).

[уреди] Природне одлике

Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији.

У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени, изграђени од кенозојских наслага, постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама; он уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина — Козара, Просара, Мотајица, Вучијак и Требовац, те крајњи сјеверо-источни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.

[уреди] Клима

За више информација погледајте Клима Републике Српске

Република Српске се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља.

• Средоземни, са варијантама класичне и измијењене средоземне климе.
• Планински, који обиљежава обиље снијега зими, и пријатна и свјежа љета.
• Континентални, са варијантама умјерено-континенталне и континенталне климе.

[уреди] Хидрографија

За више информација погледајте Хидрографија Републике Српске

Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора.

[уреди] Вегетација

За више информација погледајте Вегетација Републике Српске

Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока, налази се појас храста лужњака, који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом „славонске храстове шуме“. Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.

[уреди] Демографија

За више информација видети Демографија Републике Српске и Попис становништва у Босни и Херцеговини 1996.

Још у прошлом вијеку већинско становништво у Босни и Херцеговини било је православно (Срби), што показује и попис из 1865. године, када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године), те и у знатном дијелу послијератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати) чиме се и поjавила потреба за стварањем Републике Српске као етнички чистим простором.По подацима Републичког завода за статистику број становника Републике Српске је у порасту^[1]. По њиховим проценама у РС је:

• 2001. године живјело 1.447.477 становника
• 2002. — 1.455.446 становника
• 2003 — 1.463.465 становника
• 2004. — 1.471.529 становника
• 2005. — 1.479.634 становника

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Републике Српске

Посљедице рата 1991-1995. године оставиле су тешко насљеђе за Економију Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ цијене се са 100 млрд USD, од чега око једне трећине отпада на Републику Српску.

Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП per capita. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1.200 до 1.300 USD, док је на почетку 1992. он износио cca 2.200 USD. БДП је у 2006. години у цијелој РС износио 6.498.792.000 конвертибилних марака^[1].

[уреди] Туризам

За више информација погледајте Туризам Републике Српске

У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине налази се Република Српска.

Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује у сјеверним дијеловима.

Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике, који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча, као и предјели херцеговачког краса, прошараног плодним крашким пољима.

Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре, засигурно најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваковрсном рибом.

[уреди] Подјела

Дистрикт Брчко дијели територију Републике Српске на западни и источни дио. У западном дијелу се издваја географски регион познат као Босанска Крајина и Посавина, док се у источном дијелу издвајају Семберија, Романија и Источна Херцеговина.

Основни подаци о општинама Српске Име општине Седиште општине број насеља Површина (km²) број стан.1996. број стан.2004. Град Бања Лука Бања Лука 54 1.225,05 217.968 224.647 Општина Берковићи Берковићи 21 241,27 2.660 2.799 Општина Бијељина Бијељина 61 724,69 104.831 109.211 Општина Билећа Билећа 61 632,35 11.864 12.282 Општина Бос. Костајница Босанска Костајница 12 85,11 7.467 7.874 Општина Босански Брод Босански Брод 23 228,46 13.035 20.424 Општина Братунац Братунац 50 291,71 18.762 23.006 Општина Вишеград Вишеград 163 448,93 17.822 19.419 Општина Власеница Власеница 37 225,20 19.328 20.437 Општина Вукосавље Вукосавље 13 86,83 1.761 5.454 Општина Гацко Гацко 71 735,89 9.951 10.300 Општина Градишка Градишка 68 762,06 59.494 61.440 Општина Дервента Дервента 57 516,41 37.140 42.747 Општина Добој Добој 82 808,85 76.550 80.464 Општина Доњи Жабар Доњи Жабар 6 46,80 2.768 2.912 Општина Зворник Зворник 61 371,96 43.718 51.688 Општина Источни Дрвар Потоци 3 66,17 3 62 Општина Источни Мостар Требиње 3 85,72 326 794 Општина Источни Стари Град Горње Биоско 19 83,39 3.050 3.185 Општина Језеро Језеро 12 29,21 533 1.316 Општина Калиновик Калиновик 68 678,93 4.614 4.871 Општина Касиндо Сарајево 5 27,50 16.190 16.754 Општина Кнежево Кнежево 20 318,93 11.793 12.278 Општина Козарска Дубица Козарска Дубица 61 497,92 33.289 34.916 Општина Котор Варош Котор Варош 43 545,49 16.129 20.025 Општина Крупа на Уни Доњи Дубовик 9 104,43 1.615 1.949 Општина Купрес Ново Село 5 35,04 5 483 Општина Лакташи Лакташи 37 388,17 39.196 40.311 Општина Лопаре Лопаре 35 283,87 16.047 16.983 Општина Лукавица Лукавица 8 38,13 8.807 9.129 Општина Љубиње Љубиње 21 321,97 4.085 4.258 Општина Милићи Милићи 55 266,99 9.659 10.214 Општина Модрича Модрича 23 314,22 27.111 28.581 Општина Мркоњић Град Мркоњић Град 38 638.19 16.088 20.004 Општина Невесиње Невесиње 57 873,97 18.260 18.955 Општина Нови Град Нови Град 48 483,22 28.502 31.144 Општина Осмаци Осмаци 16 71,35 4.529 4.807 Општина Оштра Лука Оштра Лука 24 204,65 2.463 3.319 Општина Пале Пале 63 491,93 26.046 26.959 Општина Пелагићево Пелагићево 11 124,47 4.824 6.435 Општина Петровац Дринић 6 146,20 0 189 Општина Петрово Петрово 8 106,31 11.478 12.044 Општина Приједор Приједор 71 842,75 90.002 98.570 Општина Прњавор Прњавор 63 629,96 48.292 49.821 Општина Рибник Горњи Рибник 28 501,96 7.881 9.008 Општина Рогатица Рогатица 118 636,42 12.383 14.850 Општина Рудо Рудо 89 343,53 8.807 9.801 Општина Соколац Соколац 94 722,53 16.858 17.449 Општина Србац Србац 39 452,73 24.044 24.739 Општина Сребреница Сребреница 81 533,32 16.305 21.879 Општина Теслић Теслић 57 819,49 43.345 49.021 Општина Требиње Требиње 141 889,60 30.086 31.299 Општина Трново Трново 24 113,56 1.645 2.594 Општина Угљевик Угљевик 24 173,37 16.142 17.005 Општина Устипрача Копачи 70 118,66 2.453 3.095 Општина Фоча Фоча 101 1.114,06 22.229 25.489 Општина Хан Пијесак Хан Пијесак 26 326,75 4.740 4.902 Општина Чајниче Чајниче 36 274,60 4.237 5.311 Општина Челинац Челинац 30 362,09 16.980 17.536 Општина Шамац Шамац 20 185,15 22.110 23.339 Општина Шековићи Шековићи 38 218,79 9.612 10.167 Општина Шипово Шипово 43 550,52 7.973 10.585 Република Српска Бања Лука 2.731 24.467,79 1.355.885 1.471.529

[уреди] Градови

За више информација погледајте Списак градова у Републици Српској

Већи градови Републике Српске су (2005.):

• Бања Лука (225.843)
• Бијељина (109.753)
• Градишка (61.775)
• Дервента (42.997)
• Добој (80.944)
• Зворник (51.996)
• Козарска Дубица (35.117)
• Лакташи (40.526)
• Приједор (99.123)
• Прњавор (50.084)
• Теслић (49.313)
• Требиње (31.459)
• Фоча (25.641)

Напомене:

1. Град Брчко (38.479) налази се у Дистрикту Брчко, који је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.
2. Многи градови Републике Српске су у вријеме цивилног рата у Босни и Херцеговини добили префиксе изведене од придјева српски: Српски Брод (Брод), Србиње (Фоча), Српско Сарајево (Источно Сарајево), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена или су добили нова имена без префикса српски. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.

[уреди] Види још

• Химна Републике Српске
• Грб Републике Српске
• Устав Републике Српске
• Природни потенцијали Републике Српске
• Дистрикт Брчко
• Плебисцит РС
• Орден Републике Српске
• Херцеговина (Република Српска)
• Туризам Републике Српске

[уреди] Спољашње везе

• Интернет портал Републике Српске
• Влада Републике Српске
• Предсједник Републике Српске
• Главни град Републике Српске
• Адресар републичких органа Српске
• РТРС - Радио Телевизија Републике Српске
• Туристичка организација Републике Српске

[уреди] Референце

1. ^ ^{1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5} Мјесечни статистички преглед за децембар 2006. год. на сајту Републичког завода за статистику РС

Административна подела Босне и Херцеговине

Ентитети и дистрикт Босне и Херцеговине Република Српска · Федерација БиХ Брчко Дистрикт (припада и једном и другом ентитету)   Службени градови Босне и Херцеговине Бања Лука · Источно Сарајево · Мостар · Сарајево   Кантони Федерације Босне и Херцеговине Босанско-подрињски (V) · Западнобосански (X) · Западнохерцеговачки (VIII) · Зеничко-добојски (IV) · Посавски (II) · Сарајево (IX) · Средњобосански (VI) · Тузлански (III) · Унско-сански (I) · Херцеговачко-неретвански (VII)   Општине Босне и Херцеговине Република Српска Берковићи · Бијељина · Билећа · Братунац · Брод · Вишеград · Власеница · Вукосавље · Град Бања Лука · Град Источно Сарајево · Гацко · Градишка · Дервента · Добој · Доњи Жабар · Зворник · Источни Дрвар · Источна Илиџа · Источни Мостар · Источно Ново Сарајево · Источни Стари Град · Језеро · Калиновик · Кнежево · Козарска Дубица · Костајница · Котор Варош · Крупа на Уни · Купрес (РС) · Лакташи · Лопаре · Љубиње · Милићи · Модрича · Мркоњић Град · Невесиње · Ново Горажде · Нови Град · Осмаци · Оштра Лука · Пале · Пелагићево · Петровац · Петрово · Приједор · Прњавор · Рибник · Рогатица · Рудо · Соколац · Србац · Сребреница · Теслић · Требиње · Трново · Угљевик · Фоча · Хан Пијесак · Чајниче · Челинац · Шамац · Шековићи · Шипово Федерација БиХ Бановићи · Бихаћ ·