Рат у Грузији 2008.

Са Википедије

Рат у Грузији 2008.

Део

Мапа Јужне Осетије. Осенченим површинама су означене територије које је контролисала Грузија пре сукоба

Време:	1. август 2008^[1] – 12. август^[2] или 16. август^[3] 2008
Локација:	Јужна Осетија, Грузија, Абхазија
Узрок рата:	{{{узрок}}}
Резултат:	Грузијска војска је потиснута из Јужне Осетије и Абхазије. Русија је признала Абхазију у Јужну Осетију као независне државе; Грузија напустила ЗНД.
Промене у територији:	{{{територија}}}

Сукобљене стране

Русија,

Заповедници

Владимир Ануа

Јачина

3.000^[4]

8000—10.000 војника

око 1.000^[5]

29.000

Губици

непознати војни губици. Јужноосетијски лидер Едуард Кокојти тврди да је убијено преко 1.600 цивила. ^[6]^[7]^[8]

64 војника и 323 рањених ^[9]

1 војник убијен, 2 рањена

око 300 војника и око 100 оклопних возила, 8 од 10 борбених авиона^[9]

{{{подаци}}}

Рат у Грузији се водио у августу 2008. године између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије Абхазије са друге стране. Након неколио дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије. Као одговор на ово уследио је руски напад на Грузију, који је Москва оправдала заштитом својих држављана у Грузији. Абхазија је такође напала грузијске снаге које су од раније се налазиле на делу њене територије након завршетка претходног рата 1993.

По извештају Уједињених нација, број избеглица из Јужне Осетије који је побегао у Русију је око 30.000 од укупно 70.000 становника који су живели ту пре рата, док је 68.000. Грузина морало да напусти своје домове.^[10]

Русија и Грузија су уз посредовање Европске уније потписале примирје 15. августа 2008. у ком су се Руси обавезали да ће се повући са грузијске територије. Грузија је често исказивала незадовољство темпом руског повлачења и присуством руске војске у црноморској луци Поти.

Руска дума је званично признала независност Абхазије и Јужне Осетије 26. августа, што је Грузија окарактерисала као чин анексије. Једнострано руско признање је изазвало осуду неких земаља попут САД и неких чланица Европске уније због кршења територијалне целовитости Грузије, док је Русија претходни случај признања Косова и Метохије наводила као преседан који је омогућио сепаратистичким областима да добију независност.

Позадина сукоба

За више информација видети Грузијско-осетијски сукоб и Јужноосетијски рат

Положај Јужне Осетије и Абхазије

Осети су ирански народ чија је постојбина била дуж реке Дон. На Кавказ су дошли у 13. веку након што су их из њихове домовине протерали Монголи. Неки кланови су се населили на територији данашње Северне Осетије-Аланије (део Русије) и Јужне Осетије.

Јужна Осетија, у којој су Грузини око једне петине становништва (14.000) од укупно 70.000 становника, се одвојила од Грузије у Јужноосетијском рату 1991-1992. Руске, као и грузијске и јужноосетијске мировне снаге су од тада размештене у Јужној Осетији под мандатом Заједничке контролне комисије. Примирје из 1992. је такође дефинисало и зону сукоба око јужноосетијске престонице Цхинвалија и безбедоносни коридор дуж граница Јужне Осетије.

На референдуму о независности Јужне Осетије из 2006. који је организовала јужноосетијска влада, за потпуну независност се изјаснило 99% гласача. Грузија оптужује Русију за анексију њене међународно признате територије и постављање марионетске владе на челу са Едуардом Кокојтијем и неколико званичника који су служили у Руској армији и Федералној служби безбедности.^[11]^[12]^[13]^[14] Повратак Јужне Осетије и Абхазије под територијални интегритет Грузије је циљ грузијског председника Михаила Сакашвилија још од његовог доласка на власт у ружичастој револуцији из 2003.

Велика већина Јужноосетијаца поседује руски пасош и тиме се квалификује за заштиту по члану 80 Устава Руске Федерације.

Хронологија

1. август — 7. август: Почетак сукоба

Сукоби између грузијске војске и парамилитарних снага Јужне Осетије су избили у касним сатима 1. августа 2008. године. У овим сукобима је погинуло шесторо људи, а повређен је још 21 човек. Обе стране су се међусобно оптуживале за почетак сукоба^[15]. Јужноосетијске власти су изјавиле да је шесторо људи погинуло, а још 15 рањено када су грузијске снаге отвориле ватру, и након тога бомбардовале главни град Јужне Осетије Цхинвали, а командант руских мировних снага је изјавио да је један јужноосетијски војник убијен из снајпера, са полицијске станице под контролом Грузије^[15]. Он је такође изјавио да је у Цхинвалију из снајпера убијено најмање троје људи^[15]. Јужноосетијска страна тврди да је пуцњава и бомбардовање настављено и преко ноћи 2. августа. Грузијски министар одбране Мамука Курашвили је изјавио да је Грузија отворила ватру као одговор на гранатирање грузијских села. Грузијски министар унутрашњих послова је изјавио да је током гранатирања повређено 6 цивила и 1 грузијски полицајац^[15]. Курашвили је такође изјавио да сматра да су руске мировне снаге учествовале у гранатирању села^[15]. Грузијска страна је такође изјавила да је 5 полицајаца повређено, када је њихово возило погођено са две експлозивне направе^[16].

Руска влада је 3. августа дозволила грађанима Јужне Осетије да се евакуишу у Русију, тако да је првог дана 20 аутобуса са избеглицама напустило Јужну Осетију^[17]

7. август — 8. август: Грузијски напад

Грузијци протествују у Тбилисију испред руске амбасаде

Снајперски напади су учестали 7. августа, а током дана отпочело је и дејствовање грузијске артиљерије. Гранате су погађале пограничне пределе Јужне Осетије, укључујући убрзо и саму престоницу Цхинвали, која се налази у пограничном подручју. Након тога, Грузија је једногласно прогласила примирје, али су напади обновљени око поноћи по локалном времену. Нови напад је био најжешћи: укључена су сва артиљеријска средства (међу њима вишецевни ракетни бацачи, самохотке)^[18] али и ратно ваздухопловство. Наредног јутра, грузијска војска потпомогнута артиљеријом опкољава Цхинвали и креће у офанзиву. Званичници Јужне Осетије јављају да више од хиљаду војника креће ка граду. Руски званичници јављају о бар десет мртвих и око 30 рањених руских миротвораца. Грузијске власти у преподневним сатима објављују да су ушли у Цхинвали. Када је изгледало да је све готово, грузијска страна око поднева проглашава трочасовно примирје, у намери да цивили напусте град^[19]. Број избеглица је процењен на око 30 000, док је број страдалих порастао на око 1400. Званичници Јужне Осетије говоре о "потпуно разореном граду" и о "етничком чишћењу" града и околних села.

У међувремену, Грузија је оптужила Русију за агресију, тврдећи да су најпре њени бомбардери дејствовали у спорном подручју. Русија је одговорила покретањем контраофанзиве.

8. август: Руско ангажовање

Руски тенкови и оклопна возила су у раним поподневним часовима отпочели контраофанзиву, крећући од своје северне границе у "мисију појачања нападнутим мировњацима". У поподневним часовима стигли су до готово потпуно разрушеног Цхинвалија, приморавши грузијске снаге на повлачење. Део снага који је остао у граду, био је нападнут и до наредног јутра је уништен, или се повукао. Сазнавши за ово, Сакашвили је оптужио Русију за отпочињање рата, најавивши да ће у току ноћи завести ратно стање. Увече, грузијске власти су саопштиле да је бомбардована њихова лука Поти на Црном мору^[20].

9. август: Ратно стање у Грузији и Абхазији

Уништени грузијски тенк у Цхинвалију

У преподневним часовима, Сакашвили потписује одлуку о ратном стању, коју потврђује парламент. Истовремено, у другој спорној области, Абхазији врши се делимична мобилизација и евакуација дела становништва на граници са Грузијом ^[21]. У току дана, у 5 области Абхазије такође се проглашава ратно стање. Абхазијски званичници најављују да ће "...Учинити све што је потребно да се помогне народу Јужне Осетије"^[21]. У поподневним часовима отпочињу борбе у Кодорском кланцу- једином делу Абхазије које контролише званични Тбилиси. Истовремено, руско министарство одбране потврђује да је разрушени Цхинвали сада под њиховом контролом, али да је грузијска војска још увек у Јужној Осетији. Увече, медији преносе како је руско ратно ваздухопловство бомбардовало Гори- град на северу централне Грузије, као и поново луку Поти^[20].

10. август: Ангажовање руске Црноморске флоте

У току дана, руска врховна команда потврђује да је Црноморској флоти наложено да се покрене из луке у Севастопољу (Украјина) према абхазијској обали, како би блокирала наводно грузијско снабдевање оружјем из Украјине^[21] . Украјина је са своје стране најавила да ће отказати гостопримство руској флоти, како "не би била увучена у конфликт". Русија је навела да ће вратити бродове у Севастопољ, јер јој уговор са Украјином о гостопримству истиче тек 2017. године. Владимир Путин је након посете избеглицама у Северној Осетији-Аланији изјавио да је "...Тешко поверовати да ће Грузија после свега контролисати своје спорне територије"^[22]. Током дана су биле обновљене спорадичне борбе у Јужној Осетији, али су се грузијске трупе углавном повукле. У вечерњим часовима, Руска морнарица је код Абхазије потопила један мањи грузијски брод, наоружан ракетама. Према западним изворима, бомбардовани су Гори, лука Поти и војни аеродром и радарско постројење код самог Тбилисија. У међувремену, број избеглих из Јужне Осетије досегао је преко 30 000- око пола становништва Цхинвалија. Медведев је изјавио да се то не може другачије окарактерисати него као геноцид и позвао на формирање ад хок трибунала за ратне злочине^[21].

11. август: Борбе изван спорних територија

У току ноћи, Русија је Грузији дала ултиматум да до 8 часова пре подне 11. августа разоружа све трупе у Абхазији. Ултиматум је одбачен и обновљене су борбе у Кодорском кланцу^[21]. У току дана руско РВ је бомбардовало више циљева у Грузији и угрожавало сам Тбилиси. У поподневним часовима, према западним изворима, руска војска је отпочела напад, отварајући два фронта изван спорних територија: Из Јужне Осетије према Горију и изван Абхазије према Потију. Увече, Грузија је чак тврдила да су они пали, а Сакашвили у две изјаве да је "...Више од пола Грузије под руском контролом" и "...Да је Грузија преполовљена." Русија је то демантовала. Ипак, у изјави за британску мрежу "Скај" , неки грузијски војници су рекли како: "...Су у потпуном повлачењу према Тбилисију"^[20].

11-13. август: Примирје

Француски министар спољних послова Бернар Кушнер и фински дипломата Александар Стуб су отпутовали у Тбилиси, како би пружили подршку целовитости Грузије^[20]. Том приликом, Сакашвили је потписао француски предлог о примирју, којим се све стране повлаче са ратишта. Увече, заједно са француским председником, Николом Саркозијем, отпутовали су у Москву, како би убедили Дмитрија Медведева да учини исто. Иако се током дана чинило да он то неће учинити, нарочито након што је на петој узастопној седници СБ УН предлог одбачен, наредног јутра, Медведев је наредио обуставу ватре. Током дана, Сакашвили је тврдио да је бомбардовање Грузије настављено^[20]. Борбе у Абхазији су настављене потискивањем грузијских трупа^[21]. 13. августа, руске трупе су напустиле Гори и на тренутак се упутиле према југу, многе натеравши да посумњају како се крећу према Тбилисију. Ипак, пар сати касније, испоставило се да су само разоружали и уништили грузијску базу око 16 километара јужно од Горија. Након тога, објављено је повлачење са грузијске територије.

Дани након објављивања примирја

Абхазијске трупе су 13. августа овладале Кодорским кланцем и протерале грузијске снаге.^[23]^[24] Истог дана руска војска је виђена на путу од Горија до Тбилисија, али је на пола сата од Тбилисија скренула на север и улогорила се. Грузијска војска се утврдила на путу 10 km од Тбилисија.^[25]^[26]

Ројтерс је 15. августа изјавио да је руска војска стигла на 55 km од Тбилисија, најближе од почетка рата, и да се зауставила у Игоетију. Тог дана је америчка државна секретарка Кондолиза Рајс допутовала у Тбилиси, где је Сакашвили потписао мировни план у њеном присуству.^[27]^[28]

Руси су 16. августа заузели Поти, као и војне базе у Горију и Сенакију.^[29]^[30]

Руско повлачење

Дмитриј Медведев је изјавио да ће Русија започети повлачење своје војске 18. августа.^[31], а да ће повлачење окончати до 25. августа. Анатолиј Ноговицин је изјавио да ће Русија задржати тампон-зоне око Јужне Осетије и Абхазије у којима ће успоставити 18 контролних станица унутар грузијске територије, укључујући 8 станица на грузијској територији која није била предмет спора, а једна ће бити мало изван Горија. ^[32] Руски извори су наводили да је то у складу са извештајем Заједничке контролне комисије из 1999. који обезбеђује безбедоносни коридор око Јужне Осетије у ком су миротворци могли да патролирају. Русија тврди да овај извештај имплицира ауторитет да држи своју војску на главној грузијског саобраћајници коју спаја Тбилиси са црноморским лукама.

Руски војници су почели да напуштају Гори 22. августа.^[33] Русија је изјавила да ће њени војници наставити да патролирају најважнијом грузијском луком Поти, иако се тај град није налазио у њиховој тампон-зони.^[34]^[35]

Последице

Руско признање независности Јужне Осетије и Абхазије и реакције

Руска државна дума је 25. августа 2008. јавно и једногласно изгласала резолуцију којом се позива руски председник Дмитри Медведев да званично призна Абхазију и Јужну Осетију као независне државе.^[36] Медведев је следећег дана потписао указе којиа је признао те две области. Грузија је оценила овај потез као анексију своје територије.^[37]

Председавајући ЕУ, француски министар иностраних послова Бернар Кушнер, је запретио Русији увођењем санкција. Неколико чланица Европксе уније, попут Немачке и Холандије су се успротивиле оваквим претњама Русији, због енергетске зависности тих земаља од Русије. Рат између Русије и Грузије је додатно погоршао односе између Сједињених Држава и Русије, што је многе људе подсетило на период Хладног рата. Владимир Путин је оптужио САД да користе сукоб како би утицали на исход председничких избора у САД.

Руски чин признања независности Абхазије и Јужне Осетије је повукао многе паралеле са признањем независности Косова и Метохије, када је Русија бранила територијалну целовитост Србије, а западне земље признале Косово као независну државу.

Гомилање бродова у Црном мору

Амерички брод Далас у грузијској луци Батуми

НАТО је у Црно море послао неколико ратних бродова. Председник Украјине Виктор Јушченко, чија је земља кандидат за члана НАТО пакта, је најавио да ће тражити ревизију уговора о уступању севастопољске луке руској Црноморској флоти.

Избеглице

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.