Са Википедије

Овај незавршени чланак Природни сателит везан је за космос. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.

Природни сателит је небеско тело које кружи око већег небеског тела, обично планета. Природне сателите називамо још и месецима или пратиоцима.

У нашем планетарном систему Меркур и Венера немају природних сателита, Земља има сразмерно велики сателит Месец, а Марс два мала сателита. Следе гасовити дивови окружени мноштвом сателита: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Плутон и његов пратилац Харон понекад се наводе као пример двојних планета због чињенице да је Харон тек нешто мањи од Плутона.

Месеци немају властите природне сателите, због утицаја матичних планета. Гравитационе силе планета чине такве орбите нестабилнима. Међутим, могу имати сапутнике у Лагрангеовим тачкама који се крећу у истој орбити, испред или иза, под углом од 60°.

Недавно је откривено да и астероиди могу имати своје сателите, када је у орбити око астероида Ида пронађен сателит назван Дацтул.

[уреди] Настанак природних сателита

Већина природних сателита настала је током обликовања планета из протопланетарног диска при чему је део материјала наставио да кружи око њих. Неки природни сателити настали су сударима већих небеских тела (као што се претпоставља да се догодило у случају Земље и Месеца) или гравитационим привлачењем астероида, стена и крхотина и заробљавањем у орбиту око планета.