Пољска
Са Википедије
Координате: 52° 8′ 49" СГШ, 19° 22′ 41" ИГД Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska) је држава у Средњој Европи. Граничи се са Русијом (Калињинград) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске Уније и НАТО пакта
| крилатица: нема | |
| Химна Mazurek Dąbrowskiego |
|
| Главни град | Варшава |
| Службени језик | пољски ¹ |
| Председник: | Лех Качињски |
| Премијер: | Доналд Туск |
| Независност: | 11. новембар 1918. |
| Површина | |
| - Укупно | 312.683 km² (68.) |
| - Вода (%) | 3,07 |
| Становништво | |
| - 2006. | 38.122.000 (31.) |
| - Густина | 122/km² |
| Валута | Злот (PLN) |
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
| Интернет домен | .pl |
| Позивни број | +48 |
| ¹ белоруски, кашупски, немачки и украјински се користе у неким регионима, мада се не сматрају службеним језицима. | |
Садржај |
[уреди] Етимологија имена
Име Пољска потиче од племена Пољана, који су насељавали територију данашње Великопољске. Реч Пољани (Polanie) може да се протумачи као „они који живе на пољима“. Може да се претпостави да је главно занимање тог племена била земљорадња, док је код осталих племена, нпр. Вислана и Мазовшана било другачије јер су насељавали шумске терене.
У прошлости су коришћени латински термини terra Poloniae - пољска земља или Regnum Poloniae - пољско царство. Име Пољска (Polska) почиње да се користи у XI веку. Земља Пољана је у XIV веку називана Старопољска (Staropolska), а касније Великопољска (Wielkopolska). Јужне земље су због контраста називане Малопољска (Małopolska).
Остала имена Пољске: (Lechia, персијски језик Lachistan, литвански Lenkija) и Пољака (рус. Лях, мађ. Lengyel) потичу од имена племена Леђана, за које се сматра да су живели у садашњем југозападном делу Пољске.
Реч рзечпосполита (rzeczpospolita) означава републику.
[уреди] Историја
| За више информација погледајте Историја Пољске |
Пољска племена су у раном средњем веку живела између река Висле и Одре. Та племена ујединио је кнез Миешко I у 10. веку. Он је био први познати владар из династије Пјастовића. За његова владања Пољаци су примили хришћанство, а пољска држава признала власт Светог Римског Царства. Миешко је основао и прву пољску бискупију у Познану.
За владања Болеслава Храброг (992. – 1027.) Пољска се проширила на област Лужице, Чешке, Моравске и Словачке. Болеслав II (1058. – 1079.) је изузео Пољску испод власти Светог Римског Царства и прогласио се краљем чиме је Пољска постала слободна краљевина.
Од времена владања Болеслава III (1102. – 1138.) Пољаци су почели да воде дуготрајне ратове против припадника Немачког витешког реда (теутонаца) који у 12. веку отимају Пољској подручја Помераније од ушћа Висле до Гдањска. Тим је освајањима Пољској запречен пут до Балтичког мора. Након његове смрти Пољска је у сталним сукобима с Бранденбургом и теутонцима, а у тим је сукобима изгубила западно Поморје, Велику Пољску, Гдањско приморје и југ државе.
Од 12. до почетка 15. века Пољска нагло слаби, осамостаљују се поједине кнежевине, а Немци се шире на пољска подручја. Њиховим доласком ничу градови и села и потиче се привредни развитак. 1241. године у Пољску су провалили Татари који су похарали јужне предјеле Пољске које су пољски владари насељавали Немцима. Тих година високи сталежи преузимају немачки језик и обичаје, а како су се Немци населили и уз погранична подручја Пољске, полако Пољска долази под немачки утицај. 1300. године пољско племство изабире чешког краља Вацлава II за краља Пољске како би се успешније одупрели немачком продору, али то није успело. Након његове смрти 1305. године распала се персонална уније између Пољске и Чешке.
Процес за уједињавање пољских земаља започео је у 14. веку краљ Владислав I. (1306. – 1333.) који је Пољској поново припојио Краков и Велику Пољску. Јачање Пољске наставља Казимир III (1333. – 1370.) који потиче развитак пољских градова поспешивањем развитка трговине и заната. Он кодификује пољско право (Statut Wislicki), потиче колонизацију ненасељених пољских подручја, те проводи финансијске и управне реформе. Основао је и Краковско свеучилиште и утемељио Краљевски врховни суд у Кракову. Он је био последњи пољски владар из династије Пјастовића, а након његове смрти на пољски престо долази краљ Лудовик I Анжујски из династије Анжувинаца који је био нећак Казимира III Након његове смрти на власт долази његова кћи Јадвига која се удала за литванског кнеза Владислава Јагела који је владао Пољском као Владислав II (1386. – 1434.) Избором за пољског краља, он је примио хришћанство и успоставио пољско-литванску унију. Након успоставе те уније, Пољска је уз помоћ Литве успела да спречи продор Немаца. 1410. године у битки крај Гринвалда и Тонберга тешко су поразили Теутонце. Након смрти Владислава II, на власт долази Владислав III (1434. – 1444.) Познат је и под називом Владислав Варненчик јер је 1444. погинуо у битки крај Варне.
Њега је наследио Казимир IV (1447. – 1492.) из династије Јагеловића који је ограничио своју власт успоставом Државног сабора (сејм) и који је приморао племство на плаћање пореза. Створио је јаку пољску државу освајањем Западне Пруске, Молдавске и источног Поморја.
У 16. веку Пољска улази у раздобље унутрашњих сталешких борби, па је краљ био приморан да донесе Родомску конституцију према којој се закони могу да донесу само уз пристанак малог и средњег племства (шљахте). 1569. године закључен је Лублински споразум према којем шљахта бира краља, а Пољска и Литва чине реалну унију.
Након смрти Стефана Баторија (1575. – 1586.), Пољска је поново ојачала доласком на власт Жигмунда III (1587. – 1632.) из шведске династије Васа, али јој је моћ ослабила за владавине Јана II Казимира који је ратовао против Русије и Шведске. Пољска у другој половици 17. века ратује и са Турцима и у тим ратовима губи Подолију и велика подручја на десној обали Дњепра. Та су јој подручја враћена Миром у Сријемским Карловцима, јер је Пољска помогла у одбрани Беча од турских напада.
Победе Пољске над Турцима нису ојачале краљеву власт, а самовоља шљахте постала је све израженија. 1652. године изгласан је закон Либерум вето којим је озакоњена феудална анархија у Пољској. Тим је законом сваки члан једнодомне скупштине у Пољској (сејм) могао да спречи доношење било каквог закона. У ратовима против Шведске и Русије у другој половици 17. века, Пољска губи велики део својих територија. 1697. године Саксонски кнезови постају краљеви Пољске, чиме долази до краја пољске неовисности. Поткрај 18. века Пољска је подељена између Русије, Аустрије и Пруске и престаје да постоји као држава. Након 1815. негдашње пољске земље долазе под руску власт као Конгресна Пољска и од 1863. године Пољска је руска провинција и предмет интензивне русификације.
Пољска је опет успостављена као неовисна држава након Првог светског рата. Године 1939. подељена је надвоје између Немачке и Совјетског Савеза. Након Другог светског рата, Пољска је добила нова подручја на западу, али је изгубила двоструко већа подручја на истоку.
Земља је била дио комунистичког Источног блока под контролом Совјетског Савеза до 1980-их година, када је кренуо покрет "Солидарност", који је победио на парламентарним изборима 1989. године, те је уведена демократија.
Пољска је 1999. године ушла у НАТО савез, а 1. маја 2004. придружила се Европској Унији.
[уреди] Географија
| За више информација погледајте Географија Пољске |
Границе данашње Пољске настале су после 1945. године после завршетка Другог светског рата. У односу на 1939. границе су се помериле са истока на запад.
Дужина пољских граница износи 3511 km, а од тога 440 km отпада на морску границу (обала Балтичког мора). Пољска се граничи на:
- западу са Немачком (467 km),
- на југу са Чешком (796 km) и Словачком (541 km),
- на западу са Украјином (535 km) и Белорусијом (418 km),
- на северу са Литванијом (104 km) и Русијом (Калињинградска област) (210 km).
Две велике балтичке луке припадају Пољској, а то су: Гдањск и Гдиња. Пољска се налази на 9. месту у Европи по површини, а на осмом по броју становника. Пољска се налази у средњоевропској временској зони.
Најдуже реке у Пољској су:
- Висла (1.047 km)
- Одра (854 km, од тога на терену Пољске 742 km)
- Варта (808 km)
- Буг (772 km, од тога на терену Пољске 587 km)
[уреди] Политика
| За више информација погледајте Политика Пољске |
Најважније политичке партије у пољској су PiS, PO, Лига Пољских Породица, Самоодбрана, SLD, PD, PSL, Унија Рада, SDPL, UPR, PPN, Зелени 2004
[уреди] Оружане снаге
| За више информација погледајте Пољска војска |
Пољска Војска (пољски - Wojsko Polskie, WP) чини оружане снаге Пољске. Обавезна је од добијања самосталности 1918. године.
[уреди] Територијална организација
| За више информација погледајте Пољска Војводства |
Пољска је подељена на 16 области које се називају Војводства (województwa):
- Варминско-Мазуријско (Warmińsko-Mazurskie)
- Великопољско (Wielkopolskie)
- Доње Шлеско (Dolnośląskie)
- Западно Поморје (Zachodniopomorskie)
- Кујавско-Поморје (Kujawsko-Pomorskie)
- Лођ (Łódzkie)
- Лублин (Lubelskie)
- Лубуш (Lubuskie)
- Мазовско (Mazowieckie)
- Малопољско (Małopolskie)
- Опоље (Opolskie)
- Подкарпатје (Podkarpackie)
- Подласко (Podlaskie)
- Поморје (Pomorskie)
- Светокришко (Świętokrzyskie)
- Шлеско (Śląskie)
Војводства су даље подељена на повјате којих има 379, а они на општине којих има 2.478.
[уреди] Становништво
| За више информација погледајте Становништво Пољске |
- Види још: Пољаци
| Становништво Пољске | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Година | Становништво | Промена % | Година | Становништво | Промена % |
| 1846 | 11 107 000 | - | 1960 | 29 776 000 | 19,1% |
| 1911 | 22 110 000 | 99,1% | 1970 | 32 642 000 | 9,6% |
| 1921 | 27 177 000 | 22,9% | 1978 | 35 061 000 | 7,4% |
| 1931 | 32 107 000 | 18,4% | 1988 | 37 879 000 | 8,0% |
| 1938 | 34 849 000 | 8,5% | 1990 | 38 183 000 | 0,8% |
| 1946 | 23 930 000 | -31,3% | 1995 | 38 610 000 | 1,1% |
| 1950 | 25 008 000 | 4,5% | 2000 | 38 654 000 | 0,1% |
Становништво Пољске је најгушће насељено на југу, а најређе на северозападу и североистоку земље. Према подацима из 2001. године, 63% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада.
Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера. Други светски рат и територијални помак на запад хомогенизовали су становништво. Данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине су Немци, Украјинци и Белоруси.
Пољаци спадају у словенске народе. Говере пољским јазиком. Делу Пољака матерњи језик је Кашупски језик веома сличан пољском. Пољски језик је званичан језик иако је по закону националним мањинама омогућено коришћење матерњег језика. По попису из 2002. године 97,8% становника пољске говори пољским језиком. Најзаступљенији језици мањина су: немачки, украјински, белоруски, ромски и руски.
[уреди] Демографске статистике
| (2006) | |
| Број становника | 38 622 000 |
| Становништво по годишту | |
| 0 - 14 година | 16,7% (мушкараца 3 319 176; жена 3 150 859) |
| 15 - 64 година | 70,3% (мушкараца 13 506 153; жена 13 638 265) |
| преко 64 године | 13% (мушкараца 1 912 431; жена 3 108 260) |
| Средња старост | |
| У целој популацији | 36,43 година |
| Мушкараца | 34,52 година |
| Жена | 38,49 година |
| Природни прираштај | 0,028% |
| Број рођених на 1000 становника | 10,78 |
| Број умрлих на 1000 становника | 10,01 |
| Становиштво по полу | |
| при рођењу | 1,06 мушкараца/жени |
| испод 15 година | 1,05 мушкараца/жени |
| 15 - 64 година | 0,99 мушкараца/жени |
| изнад 64 година | 0,62 мушкараца/жени |
| У целој популацији | 0,94 мушкараца/жени |
| Очекивана дужина живота | |
| У целој популацији | 74,74 година |
| Мушкараца | 70,71 година |
| Жена | 79,03 година |
По подацима светске здравствене организације из 2003. године:
- Очекивана дужина живота: Пољска заузима 28 место у Европи.
- Очекивана дужина живота: Пољска је такође на 28. месту у Европи.
[уреди] Градови Пољске
| За више информација погледајте Списак градова Пољске |
Највећи градови у Пољској са преко 100 000 становника:
| град | број становника (2004) | |
|---|---|---|
| 1 | Варшава | 1.692.000 |
| 2 | Лођ | 774.000 |
| 3 | Краков | 758.000 |
| 4 | Вроцлав | 634.000 |
| 5 | Познањ | 571.000 |
| 6 | Гдањск | 460.000 |
| 7 | Шчећин | 414.000 |
| 8 | Бидгошч | 369.000 |
| 9 | Лублин | 356.000 |
| 10 | Катовице | 315.000 |
| 11 | Бијалисток | 292.000 |
| 12 | Гдиња | 253.000 |
| 13 | Честохова | 249.000 |
| 14 | Сосновиец | 230.000 |
| 15 | Радом | 227.000 |
| 16 | Торуњ | 208.000 |
| 17 | Киелце | 205.000 |
| 18 | Гливице | 200.000 |
| 19 | Забже | 192.500 |
| 20 | Битом | 189.500 |
| 21 | Биелско-Биала | 175.000 |
| 22 | Олштин | 173.000 |
| 23 | Жешов | 170.000 |
| 24 | Руда Сласка | 148.000 |
| 25 | Рибњик | 141.000 |
| 26 | Тихи | 131.000 |
| 27 | Даброва Горњича | 130.000 |
| 28 | Ополе | 129.000 |
| 29 | Елблаг | 128.000 |
| 30 | Плоцк | 128.000 |
| 31 | Валбжих | 128.000 |
| 32 | Гожов Виелкополски | 126.000 |
| 33 | Влоцлавек | 120.000 |
| 34 | Зиелона Гора | 118.000 |
| 35 | Тарнов | 118.000 |
| 36 | Хожов | 114.000 |
| 37 | Калиш | 110.000 |
| 38 | Кошалин | 106.000 |
| 39 | Легњица | 105.000 |
Агломерације са преко милион становника:
| број становника (2005) | ||
|---|---|---|
| 1 | Катовице | 3.487.000 |
| 2 | Варшава | 2.679.000 |
| 3 | Лођ | 1.100.000 |
| 4 | Тројмиасто | 1.028.000 |
| 5 | Краков | 1.024.000 |
| Седишта војводства пољске | |
|---|---|
|
Биалисток | Бидгошч | Гдањск | Гожов Виелкополски | Катовице | Киелце | Краков | Лублин | Лођ | Олштин | Ополе | Познањ | Жешов | Шчећин | Торуњ | Варшава | Вроцлав | Зиелона Гора |
[уреди] Спољашње везе
- Polska.pl ((pl))
- Председник Пољске ((pl))
- мапа Пољске ((pl))
- О Пољској ((en))
Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија1 • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија2 • Казахстан1 • Кипар2 • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија1 • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска1 • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија
Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси
Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2 • Косово 4
Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у Северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом; (4) неколико држава признало независност, није члан Уједињених нација
Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија1
Земље потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора
1 званични назив који користи ЕУ: Бивша југословенска Република Македонија
|
|
|
|---|---|
| Пољска Војводства Варминско-Мазуријско | Великопољско | Доње Шлеско | Западно Поморје | Кујавско-Поморје | Војводство Лођ | Лублин | Лубуш | Мазовско | Малопољско | Опоље | Поткарпатје | Подласко | Поморје | Светокришко | Шлеско |
|
| Велики градови Варшава | Лођ | Краков | Вроцлав | Познањ | Гдањск | Шчећин | Бидгошч | Лублин | Катовице | Бјалисток | Честохова | Гдиња | Горзов Великопољски | Торуњ | Радом | Кјелце | Жешов | Олштин |
|