Dzisiaj jest piatek, 05 grudnia 2008 r. 340 dzien roku
Languages:ar | id | bg | ca | ceb | cs | da | de | et | en | es | eo | fr | he | hr | it | ko | lt | hu | nl | ja | no | pl | pt | ru | ro | sk | sl | sr | fi | sv | te | tr | uk | zh






REKLAMA
mp3

Петроварадин

Са Википедије

Петроварадин (мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein), је градско насеље и седиште градске општине Петроварадин, града Новог Сада у Јужно-бачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део ужег градског подручја Новог Сада. Према попису из 2002. било је 13973 становника (према попису из 1991. било је 11285 становника)

Петроварадин
Држава Србија
Покрајина Војводина
Округ Јужно-бачки
Град Нови Сад
Градска општина Петроварадин
Положај 45° 14′ 48" СГШ
19° 52′ 46" ИГД
Површина km²
Надморска висина 85 m
Популација (2002)
 - број становника
 - густина

13973
 ст./km²
Поштански број 21131
21132
21133
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Петроварадин
Петроварадин на мапи Србије

Садржај

[уреди] Географија

Налази се на десној обали Дунава, настало уз истоимену тврђаву, које са Мајуром, као и Сремском Каменицом, Лединцима и Буковцем чини једну градску општину у саставу Новог Сада. Кроз насеље пролазе међународни пут и железничка пруга, који повезују средњу са југоисточном Европом, а туда иду и путеви од транзитног значаја Нови Сад - Рума и Нови Сад - Беочин - Илок.

[уреди] Природне карактеристике

Атар насеља заузима површину од 2.591 хектар. У рељефу се издвајају три морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Огранак фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава. Према Сремској Каменици је клизна зона звана Транџамент, а према Сремским Карловцима Пуцкарош.

Лесна зараван има највећу ширину, преко два километра, јужно од града на подручју Мишелука у Алибеговца, док се према Карловцима сасвим сужава и већ код Текија пружа у виду усле траке. Алувијална раван јавља се поред Дунава у виду фрагмената. Кроз Петроварадин пролазе два потока, Роков и Буковички, поред неколико мањих, а постоје и баре и мочваер.

Дунав овде прави велики меандар око тврђавске стене и ту се његова ширина смањује на 300 метара, што је и најмања на јужном делу Паноније.

[уреди] Демографија

У насељу Петроварадин живи 11267 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 4832 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.


Број житеља Петроварадина стално расте у новијој историји, што је последица досељавања, једно време и природног прираштаја, јачања привреде, а пре свега близине великог града. Већина житеља Петроварадина ради у Новом Саду. Број дневних миграната 1991. године избосио је 2.270 колико је људи свакодневно одлазило на посао у Нови Сад. Осим тога, у Нови Сад свакодневно одлазе ученици средњих школа и студенти.

По попису из 1991. године, Петроварадин као град имао је 11.285 становника, тај број се касније повећао захваљујући највише досељеницима из западних крајева бивше Југославије. 2005 Петроварадин je имао 15.266 становника,од којих су већину чинили Срби са бројним националним мањинама.[тражи се извор]

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 5719 [1]
1953. 6428
1961. 8408
1971. 10477
1981. 10338
1991. 11285 11004
2002. 14318 13973
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
9.708 69,47%
Хрвати
  
1.364 9,76%
Југословени
  
779 5,57%
Мађари
  
396 2,83%
Црногорци
  
228 1,63%
Русини
  
141 1,00%
Словаци
  
92 0,65%
Македонци
  
47 0,33%
Украјинци
  
41 0,29%
Муслимани
  
39 0,27%
Горанци
  
35 0,25%
Роми
  
34 0,24%
Румуни
  
30 0,21%
Албанци
  
30 0,21%
Словенци
  
27 0,19%
Буњевци
  
22 0,15%
Немци
  
21 0,15%
Руси
  
18 0,12%
Чеси
  
6 0,04%
Бугари
  
6 0,04%
Бошњаци
  
2 0,01%
Власи
  
1 0,00%
непознато
  
113 0,80%



[уреди] Историја

Петроварадинска тврђава
За више информација видети Петроварадинска тврђава и Историја Новог Сада

[уреди] Петроварадин данас

Грб Петроварадина

[уреди] Делови Петроварадина

За више информација погледајте Градске четврти Новог Сада

[уреди] Школе у Петроварадину

У Петроварадину се налази Основна школа "Јован Дучић" у Прерадовићевој улици и одељење те школе које се налази у улици Фрање Малина.

[уреди] Пијаца у Петроварадину

Петроварадинска пијаца се налази између Прерадовићеве улице и улице Рачког.

[уреди] Сакрални објекти у Петроварадину

[уреди] Гробља у Петроварадину


[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Литература

  • Звонимир Вуковић, Игор Новаковић, Петроварадин јуче, данас, сутра, Нови Сад, 2005.
  • Марко Кљајић, Свети Јурај у Петроварадину, Петроварадин, 2004.
  • Велимир Вукмановић, Нови Сад на Дунаву: Скеле и понтонски мостови: 294-2001, Нови Сад, 2001.
  • Петроварадин, Енциклопедија Новог Сада, бр. 20 ПЕТ-ПОК, Нови Сад, 2000.
  • Стари Нови Сад I, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
  • Живко Марковић, Нови Сад и Петроварадин, Нови Сад, 1984.
  • "Културно-привредни преглед Дунавске бановине" бр. 5 и 6, Нови Сад, 1939.
  • Милош Лукић, Петроварадин у прошлости, Историјски музеј Војводине и институт за историју, Нови Сад, 1992.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Град Нови Сад
Градске четврти

Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Банатић • Ветерничка рампа • Видовданско насеље • Грбавица • Детелинара • Југовићево • Клиса • Лимани • Мали Београд-велики рит • Ново насеље (Бистрица) • Петроварадин1 • Подбара • Роткварија (Житни трг) • Сајлово • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Слана бара • Сремска Каменица1 • Стари град (Центар) • Телеп • Шангај

Приградска насеља:

Бегеч • Беочин2 • Будисава • Буковац • Ветерник • Каћ • Кисач • Лединци • Стари Лединци • Руменка • Сремски Карловци3 • Степановићево • Ченеј • Футог • Темерин4

Напомене: (1) посебна насеља, али се сврставају као део градског подручја града; (2) територија општине Беочин; (3) територија општине Сренски Карловци; (4) територија општине Темерин.



Координате: 45° 14' 48" СГ Ш, 19° 52' 46" ИГД


Polska, Dolar, Forex


Wikipedia jest zarejestrowanym znakiem towarowym Wikimedia Foundation
Wszystkie materiay pochodz z Wikipedii, obite s licencj GNU Free Documentation License