Пекиншки човек
Са Википедије
| Sinanthropus pekinensis Историја групе: Плеистоцен |
||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пекиншки човек
|
||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
| Триномијална номенклатура | ||||||||||||||||
| Homo erectus pekinensis (Блек, 1927) |
||||||||||||||||
| Синоними: | ||||||||||||||||
|
Sinanthropus pekinensis |
||||||||||||||||
| Екологија таксона |
Пекиншки човек (лат. Sinanthropus pekinensis) је биће из породице Хомо еректуса, понекад назван и лат. Homo erectus pekinensis. Локалитет на коме су откривени налази се на 48 километара југозападно од Пекинга, на брду Лонгуошан, близу села Џоукоудиан, у области Фангшан. Због водене ерозије на овом подручју створен је велики број пећина, од којих је најчувенија она у којој су 1929. нађени фосилни остаци прачовека.
Локалитет је открио шведски геолог Јохан Андерсон (Johan Gunnar Andersson ), а ископавања се врше и данас. 1927. у Џоукоудиану су откривена три човечија зуба, а 1929. кинески археолог Пеј Венчонг открио је током ископавања прву лобању пекиншког човека.
На дубини од 40 метара (колике је дебљине културни слој) нађени су фосили, камени артефакти и фосилни остаци сисара. Пронађена су и огњишта која сведоче да је Пекиншки човек владао употребом и чувањем ватре.
[уреди] Покретни материјал
На локалитету су откопане стотине хиљада израђевина од камена, већином ситног оруђа разних облика. Током раног периода, израда је груба, а артефакти су већег обима. Карактеристичне су алатке за бацање и сечење. Оруђе из средњег периода је мањег облика, карактеристични су шиљци. Током позног доба користе се микролити, а карактеристична алатка је камено шило. Према откопаним предметима, Пекиншки човек је постојао у периоду од пре око 700 хиљада до пре око 200 хиљада година. Синантропуси су живели углавном сакупљачким начином живота али су се бавили и ловом.
Пекиншки човек се доводи у везу са питекантропусом са Јаве (Јавански човек). Археолошко налазиште на коме је откривен Пекиншки човек је од 1987. године на листи Светске културне баштине, а ископавања на овом објекту и даље трају.
Џоукоудиан је доказ људске заједнице на азијском континенту током праисторије и еволуције хоминида. Откриће Пекиншког човека потврдило је континуитет у развоју хоминида. Проблем око континуитета настао је у 19. веку када је откривен питекантропус на Јави, који је потомак аустралопитекуса, предак Хомо сапиенса.
[уреди] Види још
|
|
