Панонија
Са Википедије
-
- За другу употребу, погледајте чланак Панонија (вишезначна одредница).
Панонија је једна од највећих римских провинција, необично значајна због свог пограничног положаја, што је подразумевала велики војни значај, како у борби против варвара који су нападали преко Дунава, тако и у немирним приликама током грађанских ратова у Римском Царству.
[уреди] Предримска Панонија
Западни део низије средњег Подунавља називало се у старо доба Панонијом. По природи свог земљишта тај крај представљао је делимично ливаде, делимично пак мочваре и ритове, нарочиту уз Дунав и Саву. Још и данас, кад су обале ових река заштићене вештачки подигнутим насипима, стрепи становништво Војводине и Посавине свако пролеће и сваку јесен од опасности поплаве. Становници Паноније припадали су илирској етничкој скупини, касније пак, нарочито у 4. веку пре Христа, населила су се међу њима келтска племена, нарочито Боји и Скордисци. Антични писци приказују Панонце као врло ратоборан народ, жестоке крви и плаховите природе. Живели су под тешким приликама и рђаво су се хранили. Панонац није много ценио ни свој а још мање туђи живот, а Римљани су Панонце омаловажавали сматрајући их најгором врстом варвара.
[уреди] Римска провинција Панонија
Римљани нису Панонију освојили и пацифицирали једним махом, већ је тај посао трајао преко пола века. Године 35-34 пре нове ере повео је Октавијан, каснији цар Август, римску војску на Панонију и то из приморског Сења, преко данашњег Сиска (Сисица). Али тај ратни поход није притиснуо у довољњој мери отпорну снагу Панонаца па су Римљани морали (12-9. пне.) да обнове рат под вођством Тиберија, пасторком цара Августа. Рат је био успешно завршен. После другог устанка (6-9 после Христа) Панонија је била организована као римска провинција и добила је тиме одређене границе. Дунав је са граница на истоку и северу, на југу пак погранична црта није била идентична са Савом, јер је Панонији припадала и десна страна равне Посавине. Западна граница пак није била стална, јер су биле вароши Птуј (Поетовио) и Цеље (Целеиа) некад унутра некад изван обима Паноније. Дакле, Панонија се на северу граничила са Нориком и горњом Италијом, а јужно, према Сави са Далмацијом и Горњом Мезијом. Панонија се простирала по територијама следећих земаља: Аустрија, Хрватска, Мађарска, Србија, Словенија, Словачка, Босна и Херцеговина
У периоду између 102. и 107. године, Трајан је поделио Панонију на Горњу Панонију и Доњу Панонију. Према Птолемеју, граница се протезала између данашњег мађарског града Ђера до Градишке. Касније, граница је померена на исток.
[уреди] Име Паноније
Постоје два објашњења о пореклу имена Панонија, а на основу физичког карактера земљишта, које преставља делимично пашњаке, а делимично мочваре и ритове. За први случај могло би се наћи тумачење имена у баскијском корену (наварски дијалекат) pen-tze „pro-dera, terreno para pastos", „praerie, terrain a paturages", ливада, пашњак, степа. Име Паноније излазило би у том случају из корена пен са значењем ледина или "пашњак". И заиста је било средње Подунавље област пашњака, које су посећивали разни коњанички народи, дошавши са источне стране Карпата: Јаси, Хуни, Авари, Мађари, који још данас пасу чопоре коња по широкој пусти.
Ако узмемо у обзир другу карактеристику панонског тла, наиме сталне баруштине и периодичне поплаве, онда би се могло довести име ове велике земље у везу са староиндијским панкас (уп. старо-пруски pannean), што на немачком значи Schlamm, Sumpf, а на српском "бара, мочвара" Друга етимологија је вероватнија.