Оџаци
Са Википедије
- За остале употребе, погледајте Оџаци (вишезначна одредница).
Оџаци (мађ. Hódság, старо име Kéménd) – град и средиште истоимене општине у Западнобачком округу, на западу Војводине. Према попису становништва из 2002. године град има 9.940 становника. Већину чине Срби.
Садржај |
[уреди] Име
Име Оџаци је словенска модификација турске речи Оџак, што у преводу значи димњак, односно у турској војној терминологији означава војну посаду. Стари мађарски назив за град је (мађ. Kéménd), који се први пут помиње 1522. године и значи мали димњак. Касније се на мађарском град назива (мађ. Hódság), добивено од турског (тур. Odzlak).
[уреди] Историја
Прво насеље су основали Турци средином XVI века под називом Учак. Средином XVIII века овај крај су населили Немци, а затим и други народи. После Другог светског рата и исељавања Немаца, овај крај се колонизује. Само 1945. године 465 породица насељавају Оџаке и друга места у околини.
[уреди] Привреда
У овом крају је најразвијенија пољопривреда, али се традиционално развија и текстилна, прерађивачка и прехрамбена индустрија. У Оџацима су и фабрика пољопривредних машина и кудељара. Оџаци су опкољени мрежом канала Дунав-Тиса-Дунав у дужини од 25 км. На подручју општине је и делом ток Дунава, уз који су и мања језера настала изливањем реке 1926. године. На пољопривредним земљиштима у околини Оџака лови се ситна дивљач, а на каналима су риболовни рејони. Према попису из 2002. било је 9940 становника (према попису из 1991. било је 10567 становника).
| Оџаци | |
| Држава | |
| Покрајина | Војводина |
| Округ | Западно-бачки |
| Општина | Оџаци |
| Положај | 45° 30′ 24" СГШ 19° 15′ 40" ИГД |
| Површина | km² |
| Надморска висина | 89 m |
| Популација (2002) - број становника - густина |
9940 ст./km² |
| Поштански број | 25250 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
|
Оџаци на мапи Србије
|
|
[уреди] Демографија
У насељу Оџаци живи 8028 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 3520 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 8.250 | 82,99% | ||
| Мађари | 304 | 3,05% | ||
| Словаци | 146 | 1,46% | ||
| Хрвати | 137 | 1,37% | ||
| Југословени | 135 | 1,35% | ||
| Црногорци | 101 | 1,01% | ||
| Роми | 58 | 0,58% | ||
| Немци | 34 | 0,34% | ||
| Македонци | 22 | 0,22% | ||
| Русини | 15 | 0,15% | ||
| Руси | 13 | 0,13% | ||
| Словенци | 11 | 0,11% | ||
| Украјинци | 7 | 0,07% | ||
| Бугари | 7 | 0,07% | ||
| Буњевци | 6 | 0,06% | ||
| Албанци | 5 | 0,05% | ||
| Румуни | 4 | 0,04% | ||
| Чеси | 3 | 0,03% | ||
| Бошњаци | 2 | 0,02% | ||
| Муслимани | 1 | 0,01% | ||
| Горанци | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 89 | 0,89% | ||
| м | ж | |||
| ? | 19 | 15 | ||
| 80+ | 48 | 100 | ||
| 75-79 | 80 | 189 | ||
| 70-74 | 169 | 310 | ||
| 65-69 | 254 | 328 | ||
| 60-64 | 274 | 320 | ||
| 55-59 | 249 | 245 | ||
| 50-54 | 407 | 430 | ||
| 45-49 | 410 | 463 | ||
| 40-44 | 351 | 369 | ||
| 35-39 | 336 | 368 | ||
| 30-34 | 309 | 321 | ||
| 25-29 | 341 | 312 | ||
| 20-24 | 373 | 359 | ||
| 15-19 | 347 | 357 | ||
| 10-14 | 289 | 286 | ||
| 5-9 | 258 | 258 | ||
| 0-4 | 218 | 178 | ||
| просек | 38.1 | 41.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3967 | 1157 | 2499 | 165 | 138 | 8 |
| Женски | 4486 | 920 | 2512 | 762 | 279 | 13 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1987 | 144 | 1 | - | 970 | 16 | 69 | 236 | 52 | 110 |
| Женски | 1594 | 66 | 1 | - | 648 | - | 15 | 275 | 36 | 28 |
| Оба | 3581 | 210 | 2 | - | 1618 | 16 | 84 | 511 | 88 | 138 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 32 | 26 | 104 | 48 | 50 | 54 | - | - | 75 | |
| Женски | 59 | 25 | 76 | 137 | 132 | 42 | - | - | 54 | |
| Оба | 91 | 51 | 180 | 185 | 182 | 96 | - | - | 129 |
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Званична презентација града и општине
- Информације о Оџацима
Координате: 45° 30' 24" СГ Ш, 19° 15' 40" ИГД
[уреди] Фотогалерија
|
|
[уреди] Види још
| Насељена места општине Оџаци |
|---|
|
Бачки Брестовац • Бачки Грачац • Богојево • Дероње • Каравуково • Лалић • Оџаци • Ратково • Српски Милетић |
