Нови Бечеј

Са Википедије

Нови Бечеј (мађ. Törökbecse, нем. Neu Betsche) је градско насеље у општини Нови Бечеј у Средње-банатском округу. Према попису из 2002. било је 14452 становника (према попису из 1991. било је 15404 становника).

Нови Бечеј
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Округ	Средње-банатски
Општина	Нови Бечеј
Положај	45° 35′ 55" СГШ 20° 08′ 08" ИГД
Површина	km²
Надморска висина	80 m
Популација (2002) - број становника - густина	14452 ст./km²
Поштански број	23272
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR
Нови Бечеј Нови Бечеј на мапи Србије

[уреди] Назив

Назив места вероватно потиче од имена велепоседничке породице "Бечеи", која је овде имала поседе. Први историјски извори који помињу локалитет с овим именом 11. век односе се на пристаниште, вероватно скелу, која је овде постојала континуирано све до краја 20. века. Могуће је да име овог места потиче и од назива "Беч", што значи "земљопосед", или да значи "утврђење на води" (Хасан Ребац). Име Нови Бечеј, носи због тога што је становништво Бечеја пред турском најездом избегло у Бачку, где је на западној обали Тисе основало насеље истог имена. По ослобођењу Баната, нешто потомака избеглица из Баната се вратило и са колонистима обновило Бечеј, давши муназив "Нови Бечеј", за разлику од "Старог", оног у Бачкој.

Од 1946. године је Нови Бечеј носио назив "Волошиново", по маршалу СССР који је погинуо при ослобађању Новог Бечеја, а од 1952. се опет зове Нови Бечеј.

[уреди] Историја

Бечејски град је био ромејско утврђење из доба касне антике. У његовој близини, на месту словенског села Рача (мађ. "Арач"), подигнута је у 9. веку базилика, која је дуго потом била бенедиктинска опатија. Предање везује ову цркву за мисију Св. Методија.

Први сигурни помен Новог Бечеја је из 1332-1337. године. Мађарска историографија сматра да је био у поседу породице Бечеи, која потиче још из доба Арпадовића. Пре тога се вероватно Бечеј (Вила Вечеи) помиње у једној даровници 1238. краља Беле IV, где се потврђује да је у место поседу Столнобеоградског конвента витезова реда хоспиталаца, мада није сигурно ради ли се о овом месту. Краљ Жигмунд Луксембуршки га је даровао најпре властелинској породици Лошонци, а затим српском деспоту Стефану Лазаревићу. После деспота Стефана, град Бечеј је био у власништву деспота Ђурђа Бранковића.

У 15. веку се у Арачи одржавају скупштине торонталске жупаније, а бечејски град наизменично меса господаре. У првој половини 15. века Нови Бечеј је био у поседу српских деспота. Крајем 15. века од Турака га је успешно бранио деспот Вук Бранковић (Змај огњени Вук). После изумирања Бранковића и смрти краља Матије Корвина, Бечеј је био у посету породице Гереб од Вингарта, а 1514. су га заузели устаници Ђорђа Доже. После гушења Дођиног устанка, град Бечеј је држао Стефан Вербеци, војвода Јована Запоље, али га је себи 1531. преотео српски војвода Стефан Балентић.

Зна се да је око града с подграђем било неколико насељених места: Берек, Борђош, Матеј, Сент Кираљ, Шимуђ, Вран, Арача и Ковинце. После ослобођења од турака се Нови Бечеј (мађ. турски Бечеј развијао као спахилук одвојен од насеља Врањево на северу. После 1946. су ова насеља спојена под именом Нови Бечеј

Године 1551. Мехмед паша Соколовић је заузео град Бечеј. Брад су заузели 1594. банатски Срби који су се дигли на устанак у целом Банату и коју је угушио Синан Паша. Ни у време Турака Бечеј није опустео, описао га је турски путописац Евлија Челебија, који је у њему и боравио. 1717. године имао је 20 пописаних српских домова и припадао је бечкеречком округу.

Године 1699. је склопиле су Аустрија и Турска Карловачки мир, према којем је извршено рушење тврђаве Бечеј 1701]]. године. Срби су се у Нови Бечеј углавном доселили из Старог Бечеја и Потисја, а у оближње село Врањево су се доселили из Потисја и Поморишја 1752. Нови Бечеј је 1781. године купила од Бечке Дворске коморе породица Сисањи.

Српска црква подигнута је 1742. У другој половини 18. века у Новом Бечеју је почело насељавање Мађара. 1848. године биле су крваве борбе, а 1886. изгорела је трећина Новог Бечеја. Бечеј је после 1883. пругом повезан са остатком железничке мреже краљевине Угарске и од тада се нарочито развија, поставши регионални центар трговине Житом у Јужној Угарској. Почетком 20 века су, ради лакше речне пловидбе, сасвим уништени остаци Бечејске тврђаве. Од 1919. године, Нови Бечеј улази у састав југословенске државе.

[уреди] Демографија

У насељу Нови Бечеј живи 11534 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (37,9 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 5127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	15644	^[1]
1953.	16303
1961.	16378
1971.	16075
1981.	16091
1991.	15404	15188
2002.	14782	14452

Етнички састав према попису из 2002.^[2]

Срби	8.868	61,36%
Мађари	3.849	26,63%
Роми	387	2,67%
Југословени	352	2,43%
Румуни	144	0,99%
Хрвати	52	0,35%
Македонци	38	0,26%
Црногорци	34	0,23%
Албанци	14	0,09%
Муслимани	13	0,08%
Словаци	10	0,06%
Русини	7	0,04%
Немци	6	0,04%
Словенци	5	0,03%
Руси	4	0,02%
Бугари	4	0,02%
Буњевци	2	0,01%
Украјинци	1	0,00%
непознато	37	0,25%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	14	9
80+	92	173
75-79	148	281
70-74	274	400
65-69	350	503
60-64	372	456
55-59	353	486
50-54	530	572
45-49	649	631
40-44	508	563
35-39	509	504
30-34	466	423
25-29	466	421
20-24	489	525
15-19	489	457
10-14	484	424
5-9	434	352
0-4	332	313
просек	37.9	41.7

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	4461	4965	5097	5257	5505	5409	5127

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	1126	1409	973	1103	340	131	30	9	5	1	2.75

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	5709	1659	3502	282	255	11
Женски	6404	1255	3542	1196	403	8

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2890	796	4	5	1116	51	206	247	50	102
Женски	1906	176	-	-	846	10	14	257	53	11
Оба	4796	972	4	5	1962	61	220	504	103	113
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	16	28	98	44	47	63	5	-	12
Женски	37	19	72	139	219	33	14	-	6
Оба	53	47	170	183	266	96	19	-	18

[уреди] Референце

^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Народна енциклопедија, 1927 г.

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Види још

Координате: 45° 35' 55" СГ Ш, 20° 08' 08" ИГД

п • р • у Насељена места општине Нови Бечеј
Бочар • Кумане • Нови Бечеј • Ново Милошево

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%91%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%98“