Нирнберг
Са Википедије
| Грб | Мапа |
|---|---|
 |
  Нирнберг
Нирнберг на карти Немачке
|
| Основни подаци | |
| Држава: |  Немачка |
| Савезна држава: | Баварска |
| Надморска висина: | 309 m |
| Површина: | 186,38km² |
| Становништво: | 503.110 (31. 12. 2007) |
| Густина стан.: | 2699 стан./km² |
| Позивни број: | 0911, 09122, 09129 |
| Регистрација: | N |
| Званични веб-сајт: | www.nuernberg.de |
Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на сјеверу њемачке покрајине Баварске. Други је град по величини и значају у Баварској, после Минхена. Кроз град протиче рака Пегниц.
Нирнберг је крајем 2007. имао је 503.000 становника. Заједно са суседним градовима Фиртом, Ерлангеном и Швабахом чини агломерацију у којој живи 2,5 милиона људи.
Најзначајнији спортски клуб у граду је ФК Нирнберг, који је 9 пута био првак Немачке. Град је био један од домаћина свјетског првенства у фудбалу 2006. године.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Почеци
Иако легенде говоре о почецима града Нирнберга у римско доба, први материјални споменици на овом подручју потичу с почетка 11. века. Први документ који помиње Нирнберг (тада Норенберк - nórenberc) потиче из доба цара Хенрика III и носи датум 16. јул 1050. Овим актом цар је доделио слободу слушкињи којом је желео да се ожени племић Рихолф. Нирнберг је био војно-политичко утврђење цара Хенрика из кога је слао војску у кампање против чешких војвода. Град се налазио између постојећих бискупских центара Бамберга, Вирцбурга, Ајштета и Ратисбоне.
[уреди] Средњи век
Град је добио на значају када је ту саграђена тврђава. Као део царских поседа, Нирнберг је био један од омиљених царских градова, тако да му је будуђи цар Фредерик II 1219. доделио велику повељу о правима. Ипак, град није стекао потпуну аутономију од цара у 13. веку. Златна була цара Карла IV, из 1356, одредила је Нирнберг као место окупљања првог сабора сваког новог царског суверена. Цар Сигисмунд је 1424. сместио царску ризницу у Нирнберг. Ту су се чувале царска круна и царске реликвије. Из ово периода потичу многе црквене грађевине (хор цркве Светог Лоренца и капела у августинском манастиру). Градске радове су финансирали богати грађани и сам цар.
[уреди] Ренесанса
У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Вејт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.
У области астрономије и географије, Мартин Бејајм је 1492. створио први глобус, који се данас чува у градском музеју. Никола Коперник је у Нирнбергу 1543. објавио своје познато дело „О револуцији небеских тела“ (De Revolutionibus Orbium Coelestium).
Током друге половине 15. века Нирнберг се наметнуо као економски центар међу немачким градовима. У наредном веку знатно је проширио своје територије ка Палатинату и Ландсхуту (6 градова и више грофовија). Град је био трговачко чвориште на путевима између Балкана и Антверпена, Беча, Венеције и Хамбурга, Француске, Саксоније и Пољске. У Нирнбергу је постојало удружење мајстора певача којима је Вагнер у 19. веку посветио оперу Нирнбершки мајстори певачи. Почетком XVI века, Нирнберг је био на врхунцу просперитета. Тада је откриће поморског пута око Африке довело до опадања значаја трговине Европе са Блиским истоком. То је означило опадање трговачког значаја Венеције и Нирнберга на рачун западноевропских лука. Многи нирнбершки трговци су тада инвестирали у Нови свет, да би избегли последице економског опадања. Од 1571. цареви нису више стално боравили у граду. У 16. веку у Нирнбергу су почели да се производе први џепни часовници на свету - такозвана „Нирнбершка јаја“. Град је настрадао током 17. века у Тридесетогодишњем рату. Изградња железнице је допринела индустријализацији града.
[уреди] Савремено доба
Године 1933, национал-социјалистички режим је употребио историјски престиж царског Нирнберга да би овде организовао гигантске параде на стадиону Рајхспартајгеленде (Reichsparteitagsgelände). Овај стадион је био пројекат државног архитекте Алберта Шпера, и довршен је 1938. На митингу 1935. Адолф Хитлер је наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.
Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.
Историјски центар града је реконструисан брзо након рата. Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас је градска привреда оријентисана ка савременим техологијама.
[уреди] Институције културе
- Нирнбершки замак кога чине три тврђаве
- Болница Светог духа из 1332.
- Готичка црква Светог Лоренца (St Lorenz-Kirche)
- Државно позориште и опера (Staatstheater Nürnberg)
- Национални немачки музеј (Germanisches Nationalmuseum)
- Нови музеј (Neues Museum)
- Кућа Албрехта Дирера (Albrecht Dürer Haus)
- Градски музеј (Fembohaus)
- Улица људских права (Straße der Menschenrechte)
Координате: 49° 27' 0" сгш 11° 5' 0" игд
.svg.html){kind=small}