Са Википедије

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Координате: 42° 46' 30" СГ Ш, 18° 57' 30" ИГД

Никшић
Држава	Црна Гора
Град	[[Град |]]
Општина	Никшић
Положај	42° 46′ 30" СГШ 18° 57′ 30" ИГД
Површина	km²
Популација (2003)  - број становника  - густина	58212  ст./km²
Поштански број	81400 81402 81403
Позивни број	083
Регистарска ознака	NK
Никшић Никшић на мапи Црне Горе

Општина Никшић (42.78° Сјеверно , 18.94° Источно), са површином од 2.065 km² , што чини 15% површине Црне Горе, највећа је општина на територији Републике. На надморској висини од 630 m данас живи 61700 становника (попис 2003).

Садржај 1 Историја 2 Данас 3 Демографија 4 Образовне установе 4.1 Основне школе 4.2 Средње школе 5 Клима 6 Референце 7 Види још 8 Спољашње везе

[уреди] Историја

Стари град Оногошт, настао у IV вијеку као римско војно утврђење у Никшићком пољу, као раскрсници важних путних праваца који су повезивали уже територије и сусједне области, добро ситуиран на природном стјеновитом хумку у пољу између Студеначких главица и Требјесе, живио је кроз три велика периода људске цивилизације. Кроз вјекове бива рушен, обнављан и дограђиван, мијењајуци изглед и господаре, свједоцеци о крупним друственим и историјским кретањима и промјенама времена у којима је опстајао и као римски каструм, и као објекат у систему одбране читаве области у средњем вијеку, као центар Жупе у вријеме процвата српских држава и, напокон, као утврђени турски град. Од свог настанка готски Анагастум и средњовјековни Оногошт био је активна тврдјава све до одласка посљедњих освајача.

Зидови града временом постају тијесни за све оне који су у њему тражили уточиште, па се почиње са градњом испод градских зидина и спонтано настају прва насеља у пољу – зачеци данашњег града. Зато се постанак и развој града морају везати за стару градску тврђаву и поред чињенице да је, још много прије њеног настанка, негдје у никшићком пољу постојала римска насеобина Андерба, која је нетрагом нестала и о чијој локацији нема непосредних извора.

Ослобођење од Турака 1877.године,којим је командовао и Машо Врбица, доводи нове насељенике, даје нове импулсе, осјећа се нови дух, показује се воља и ријешеност за "ново добро Црне Горе, која ће се, поред стародревног јунаштва, овјенчати још и зрацима културе и цивилизације". Оваква орјентација значила је жељу за новим градом поред "старе и труле" турске касабе. Та жеља је остварена израдом првог регулационог плана 1883. године који представља осмишљен концепт формирања града чврсте урбане структуре примјеном модела на ренесансно – барокној шеми идеалних градова.

План је по налогу краља Николе израдио инжењер Јосип Сладе.

Прве три деценије након доношења плана карактерисе изразити привредни и друштвени успон, развој занатства и трговине, настајања низа културних и просвјетних установа и друштава и интензивна урбанизација. Град је формирао своју окосницу, а изградњом низа репрезентативних објеката (Саборна црква, Дворац краља Николе, комплекс паркова, Царев мост у Никшићу) успостављени су важни градски репери. Изградјен је градски трг са шест улица које се у њега улијевају и формирано неколико стамбених блокова дуж уличних потеза. Куће су приземне или једноспратне, једноставне, мирне и складне архитектуре, без посебних архитектонских вриједности, али са одликама вриједне урбане и амбијенталне цјелине.

Послије оба свјетска рата обновљене су порушене грађевине и ницале нове, подизана завјеса на позоришној сцени, штампане књиге, новине и часописи. Нарочито послије другог свјетског рата Никшић је десетороструко порастао и постао један од индустријских центара Црне Горе и значајно средиште умјетничког и културног стваралаштва и бројних просвјетних установа.

[уреди] Данас

Иако са свим предиспозицијама да постане један од најразвијенијих градова у региону Никшић одаје утисак града који није довољно развио своје потенцијале. Недовршени пројекти, инвестиције које нису уродиле плодом, као и промјена у значају појених региона у држави учиниле су своје. Некада развијен индустријски град, подлегао је економском краху у протеклој деценији, а услед прструктурисања привредних инвестиција, принуђен је мијењати педесет година дуго усмјереност на тешку индустрију. Довољно говори и последњи попис становништва; исељавање.
Дух "ратника и пјесника", специфичност културе, људи, идеја, на срећу и данас истрајавају, а они који су једном читали Витомира Николића, слушали Миладина Шобића или прошетали корзом тешко напуштају Никшић, или му се често врате.

[уреди] Демографија

У насељу Никшић живи 43551 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 35,3 година (34,4 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 16400 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 9485 [1] 1953. 14804 1961. 26569 1971. 40107 1981. 50399 1991. 56141 55718 2003. 59179 58212

Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци			36.890	63,37%
Срби			14.766	25,36%
Муслимани			691	1,18%
Роми			321	0,55%
Југословени			215	0,36%
Бошњаци			147	0,25%
Хрвати			123	0,21%
Египћани			106	0,18%
Македонци			60	0,10%
Албанци			28	0,04%
Мађари			18	0,03%
Словенци			16	0,02%
Руси			16	0,02%
Немци			1	0,00%
Италијани			1	0,00%
непознато			549	0,94%

[уреди] Образовне установе

У Никшићу дјелује 40 образовних установа, 11 вртића, 25 основних школа, 1 основна музичка школа, 4 средње школе и једна високошколска установа Филозофски факултет дјелује у оквиру Универзитета Црне Горе. Ученицима и студентима Филозофског факултета на располагању је студентски дом "Браћа Вучинић".

[уреди] Основне школе

ОШ „Бранко Вишњић“ ОШ „Браћа Булајић“ ОШ „Браћа Лабудовић“ ОШ „Браћа Рибар“ ОШ „Доброслав-Ђедо Перуновић“ ОШ „Драган Ковачевић“ ОШ „Душан Бојовић“ ОШ „Душан Ђукановић“ ОШ „Иван Вушовић“ ОШ „Јагош Контић“ ОШ „Јанко Мићуновић“ ОШ „Јанко Бјелица“ ОШ „Јован Гњатовић“

ОШ „Јован Драганић“ ОШ „Никица Мрваљевић“ ОШ „Павле Ковачевић“ ОШ „Раде Перовић“ ОШ "Радоје Чизмовић" ОШ „Шпиро Видовић“ ОШ „Милија Никчевић“ ОШ „Лука Симоновић“ ОШ „Милева Лајовић-Лалатовић“ ОШ „Олга Головић“ ОШ „Ратко Жарић“ Школа за основно музичко образовање „Дара Чокорило“

[уреди] Средње школе

• Гимназија "Стојан Церовић"
• Економско-угоститељска школа
• Електро-металуршка школа
• Машинско-металуршка школа

[уреди] Клима

Клима општине Никшић има карактер прелаза од медитеранске ка планинској и континенталној клими.

Основне карактеристике: Средња температура ваздуха у мјесецу јануару износи 1,3°C, а у јулу 21,1°C. Средња вриједност релативне влажности је 68,6%. Никшић има годишње 2.245 сунчаних сати. Љета су топла са мало падавина, a зиме кишовите. Снијег просјечно пада 19 дана, a задржава се 29 дана годишње у Никшићком пољу, док се на планинама и површима у околини задржава и до шест мјесеци. Доминантни вјетрови су сјеверни (24,4%) и јужни (21,7%).

[уреди] Референце

1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

[уреди] Види још

• Стара Херцеговина

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација Никшића
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

п • р • у Општине Црне Горе
	Андријевица · Бар · Беране · Бијело Поље · Будва · Даниловград · Жабљак · Колашин · Котор · Мојковац · Никшић · Плав · Плужине · Пљевља · Подгорица · Рожаје · Тиват · Улцињ · Херцег Нови · Цетиње · Шавник

Насељена места општине Никшић

Балосаве • Баре • Бастаји • Бјелошевина • Боботово Гробље • Богетићи • Богмиловићи • Брезовик • Брестице • Броћанац Вилушки • Броћанац Никшићки • Бршно • Бубрежак • Бусак • Васиљевићи • Велимље • Видне • Вилуси • Вир • Витасојевићи • Вишњића До • Враћеновићи • Врбица • Вучји До • Гвозд • Горња Трепча • Горње Поље • Горње Црквице • Горње Чарађе • Гослић • Градачка Пољана • Границе • Граховац • Грахово • Долови • Доња Трепча • Доње Црквице • Доње Чарађе • Драговољићи • Дреноштица • Дубочке • Дуга • Дучице • Заврх • Загора • Заград • Заљутница • Заслап • Злоступ • Ивање • Јабуке • Јављем • Јасеново Поље • Југовићи • Казанци • Каменско • Кленак • Ковачи • Копривице • Коравлица • Кунак • Кусиде • Кута • Лаз • Ливеровићи • Луково • Мацаваре • Међеђе • Милојевићи • Милочани • Миљанићи • Мируше • Мокри До • Мораково • Никшић • Нудо • Облатно • Озринићи • Орах • Орлина • Петровићи • Пилатовци • Повија • Подбожур • Подврш • Пониквица • Почековићи • Прага • Приградина • Присоје • Растовац • Риђани • Ријечани • Рудине • Сјенокоси • Смрдуша • Сомина • Спила • Сриједе • Старо Село • Стуба • Стубица • Тупан • Убли • Царине • Церово • Црнодоли • Шипачно • Штедим • Штитари