Народни покрет Отпор
Са Википедије
Отпор! је био омладински покрет у Србији који је револуционарним методама и помоћу западне финансијске помоћи водио борбу за свргавање Слободана Милошевића са власти 2000. године.
Покрет је формиран у октобру 1998. године као одговор на нове законе о универзитетима и медијима који нису одговарали студентима. У почетку, Отпор је имао активисте на београдском универзитету. После НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, Отпор је започео политичку кампању против југословенског председника Слободана Милошевића. Широм земље, полиција је сузбијала активности Отпора, скоро 2000 активиста је похапшено, неке су и пребили. Током председничке кампање у септембру 2000. године, Отпор је започео своју "Готов је" кампању изражавајући незадовољство са Милошевићем.
Садржај |
[уреди] Инструментализација при обарању Милошевића
 |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Њујорк Тајмс је писао да је Отпор функционисао захваљујући великом приливу новца из првенствено САД. Само једна од америчких организација је за рушење Милошевића одвојила 25 милиона долара. Од тога је Отпор, како кажу, потрошио неколико стотина хиљада долара само у једној години[1]
Вође Отпора су то признале. Данијел Карингарт из Међународног републиканског института тврди да им је институт дао 1,8 милиона долара током 2000. године[1]. Каже да је седам до десет пута срео вође Отпора у Црној Гори и Мађарској.
Неки студенти који су предводили Отпор су користили српске преводе књига Џина Шарпа о мирном протесту као теоретску базу за њихову кампању.
После пада Милошевића, покрет је обећао да ће сузбијати корупцију. Међутим, изгубио је много активиста и постао велико разочарење за многе Србе. Отпор се трансформисао у политичку партију. На парламентарним изборима 2003. године, освојили су само 62,116 (1.6 %) гласова. На крају се Отпор утопио у Демократску странку (на челу са Борисом Тадићем) у септембру 2004. године.
Народни покрет Отпор је инспирисао многе народне омладинске организације источне Европе као и у Грузији, Украјини, Албанији, области Оброна у Русији, Узбекистану, Либану, Хрватској[тражи се извор].