Са Википедије

Москва је главни и највећи град Русије. Налази се на реци Москви и обухвата површину од 1097,12 km². Број становника брзо расте и према попису из 2002. има их 10,3 милиона. По последњем попису из 2004. у Москви је живело 11.273.400 становника. Самим тим Москва је најнасељенији град у Европи, док урбано становништво града чини 1/10 руске популације.

Москва

Застава Грб
Положај
Положај Москве у Европи
Влада
Држава Округ Федерални град	Русија Централни федерални округ Москва
Градоначелник	Јуриј Лушков
Географске карактеристике
Површина  - Град	1.081 km²
Становништво  - Град (2005.)    - Густина	10.415.400   8.537,2/km²
Координате	55°45′8″С, 37°37′56″И
Висина	<130 - 253 m
Временска зона - Лети (DST)	MSK (UTC+3) MSD (UTC+4)
Остале информације
Поштански број	101xxx-129xxx
Позивни број	+7 495; +7 499
Аутомобилска ознака	77, 99, 97, 177
Вебсајт: www.mos.ru

Москва има статус града федералног значаја (федералног субјекта). Уз њу, такав статус у Русији има још само Санкт Петербург. Налази се у Средишњем федералном округу. Административно се дели на 10 округа који се деле на многобројне подручне управе.

У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс који је до 1703. био политичко средиште Руског Царства, а од 1918. Совјетског Савеза, и од 1991. Руске Федерације. Уз источни зид Кремља простире се Црвени трг, место многих државних церемонија. На тргу се налазе и две вероватно најпознатије московске грађевине - црква Св. Василија Блаженог и маузолеј Лењина.

Москва је такође велики економски и трговачки центар, дом великог броја милијардера. У 2007 Москва је другу годину за редом проглашена за град који најскупљи свету за живот. ^[1]

Садржај 1 Историја 2 Положај 3 Архитектура 4 Саобраћај 4.1 Међуградски саобраћај 4.2 Градски саобраћај 5 Становништво 6 Знаменитости 7 Будући пројекти 8 Градови побратими 9 Референце и објашњења 10 Спољашње везе

[уреди] Историја

Град је назван по реци (на староруском: гра́д Моско́в, буквално преведено као „Град уз реку Москву“). Право порекло имена је непознато али ипак постоји неколико теорија. ^[2] Једна од теорија говори о томе да име долази из древног финског језика и значи „мрачан“ или „замућен“.

У рејону Москве нађени су трагови неолитских насеобина из периода од 3000-2000 п. н. е. Насеобине Словена потичу из 6. века, а Москва се први пут спомиње као насеље у летопису 1147 када је принц Новгородске републике позвао Јурија Долгоруког речима: „дођи мени, брате, у Москву“. ^[3] Кнез Јуриј Долгоруки изградио је утврђење од дрвета - Кремљ - 1156. године, око којег се ширило насеље. ^[4] Од почетка 14. века у власти је московских кнежева, а од друге половине 14. века она се изједначује са појмом руске државе и налази се на челу борбе против монголско-татарског јарма. У 14. и 15. веку Московљани су дизали више устанака против својих феудалаца. Од друге половине 15. века Москва постаје престоница руске државе, а почетком 16. века имала је око 100.000 становника.

У том периоду Кремљ се изграђује од чвршћег материјала и на ширем простору. До 18. века Москва постаје велики трговачко-индустријски центар, али је опао број њених становника када је Лењинград постао престоница 1712. године . За време Наполеонових ратова (око 1812) у Москви је изгорело три четвртине зграда, али је упркос томе крајем 19. века постала велики научни, политички и културни центар. У револуцији 1905.-1907. московски пролетеријат узео је масовно учешће и од марта 1918. на челу се налази Лењин. У Другом светском рату Немци су пред Москвом претрпели одлучујући неуспех, а Москву је бранило 500.000 Московљана, међу којима и велики број жена.

У Москви су одржане Летње олимпијске игре 1980.

[уреди] Положај

Налази се у центру европског дела бившег СССР, на обалама реке Москве, великој Руској низији, просечно на око 120 m надморске висине. Област Москве изложена је хладним арктичким и сибирским климатским утицајима. Средња јануарска температура је –11º C, минимум -42º C. У јулу температура износи око 19º C, максимум 37º C.

Москва је у центру истоимене, најгушћенасељене и привредно најразвијеније области. Око Москве размештени су многи индустријски градови, а неки од њих чине урбанистичку целину са Москвом као њена предграђа.

[уреди] Архитектура

Дуго времена градом су доминирале Православне цркве. изглед Москве се драстично променио у Совјетским временима, нарочито за време Стаљина. Тада је дошло до модернизације града где су изграђени широки булевари и други велики путеви али и уништена бројна битна архитектонска здања. Кула Шукарев, многа имања и продавнице као и различите грађевине везане за религију као што је Казањска Катедрала или Катедрала Христа Спаситеља су биле уништене за време Стаљинове владавине. Међутим током деведесетих обе су поново изграђене .

Један од главних архитеката ране Совјетске Русије је Владимир Шуков који је пројектовао неколико грађевина у Москви. По њему је названа и Кула Шуков која се користила као торањ за пренос радио сигнала, грађена је између 1919 и 1922.

Стаљин је такође наредио изградњу комплекаса зграда „Седам Сестара“, објеката које подсећају делом на катедрале. Свих седам зграда се виде са већине узвишења у граду, и оне су највише зграде у централној Москви осим торња Останкино. Како је совјетска политика захтевала да сваки грађанин и његова породица буду стамбено збринути, почели су да се граде велики стамбени блокови. Већина ових зграда била је играђена у постстаљинистичкој ери и названа по људима који су тада били на власти- Брежњев, Хрушчов. Грађевине Совјетског доба су масивне и обично украшени мотивима Социјалистичког реализма. Међутим, мање цркве који се виде на обрисима града још увек се налазе на различитим тачкама у Москви. У популарној туристичкој улици Стари Арбат које важи за срце боемског простора града још увек се налазе здања сазидана пре двадесетог века. Многе зграде које се налазе у самом центру града (нпр. у улици Тверскаја) су представници опадања буржоазије за време царистичких времена. Останкино, Кусково, Узкоје су велика имања која се налазе непосредно изван Москве и која су припадала племићима из доба Царске Русије.

Постоје покушаји да се рестауришу најбоље сачувани примери архитектуре ранијих времена. Реновирани објекти се лако уочавају због светлих боја и карактеристичних фасада. Многе куће познатих писаца, композитора и уметника претворени су у музеје.

[уреди] Саобраћај

[уреди] Међуградски саобраћај

У Москви постоје пет путничких аеродрома: Шереметјево, Домодедово, Внуково, Бијуково и Остафијево. Шереметјево представља аеродром на који долази шездесет процената путника са међународних летова. Такође око Москве постоје и мањи аеродроми као што је Мјачково на који слећу приватни авиони и хеликоптери.

Москва има девет већих железничких терминала, и још неколико мањих станица. Терминали су Белоруски, Казањскиј, Кијевскиј, Курскиј, Леинградскиј, Павелетскиј, Рижскиј, Савјоловскиј и Јарославскиј железнички терминал. Сви се налазе око центра града али у сваки од њих долазе возови из различитих делова Европе и Азије. Пошто су возови најјефтинији вид саобраћаја у земљи већина руса путује њима, посебно за Санкт Петерсбург и на исток Транссибирском железницом.

Москва је највеће речно пристаниште Русије, повезана каналима и реком Волгом са 5 мора (Балтичким, Белим Азаским, Црним и Каспијским морем/језером). Река Москва је притока Оке и протиче кроз Москву дужином 45 km, где је широка 100-150 m. Од 1932-1937. спојена је каналом са Волгом Постоје и два речна терминала Северни и Јужни. Поред њих Москва има и Централну аутобуску станицу кроз коју дневно прође 25, 000 путника.

[уреди] Градски саобраћај

Подземна железница (метро) постоји од 1935. Московски метро укупно има 282,4 km пруге, 12 линија и 173 станица. Просечним радним даном у метроу се превезе 8-9 милиона путника. Иако није највећи, најстарији и најсавременији, московски метро је по многим најлепши. Поред подземне железнице у Москви постоји 6 аутомобилских магистрала и путева. Како географски положај Москве одређује климатске услове, те да су дани зими краћи а ноћи дуге и лети обратно, радно време запослених у готово свим компанијама на овом простору почиње између 10 и 11 часова пре подне. Стим у вези, чувене московске гужве у саобраћају почињу у ово време и имају свој наставак од 18 - 20 часова навече.

Поред огромних булевара са по 10-ак трака у једном правцу, саобраћај за време шпица одвија се врло успорено па и краће туре (од 10 km) траје по неколико сати, што ни мало не чини Московљане нервозним те живот у близини ових булевара чини релативно мирним. Са таквим предзнењем, лако је закључити да је чувена московска изрека : "Две посла у Москви у једном дану није могуће обавити" заправо и реална слика Москве. Како се град уједначено развијао радијално у свим правцима, велики број псеудо кружних улица које су том приликом настајале стварале су мноштво алтернативних праваца, те се већина Московљана креће на путу до посла у једном а враћа са истог другим правцем.

[уреди] Становништво

Москва - демографски развој од 1400 до 1856
1400	1638	1710	1725	1738	1775	1785	1811	1813	1825	1840	1856
40.000	200.000	160.000	145.000	138.400	161.000	188.700	270.200	215.000	241.500	349.100	368.800

Москва - демографски развој од 1868 до 2002
1868	1871	1888	1897	1912	1920	1926	1939	1959	1979	1989	2002
416.400	601.969	753.459	1.038.600	1.617.157	1.027.300	2.101.200	4.609.200	6.133.100	8.142.200	8.972.300	10.383.000

[уреди] Знаменитости

Најстарије језгро и центар града је Кремљ, испод којег је Лењинов маузолеј на Црвеном тргу. Кремљ је централни део старих руских утврђених градова из феудалног доба опасан зидовима са кулама. У Кремљу су се налазили кнежев двор, саборна црква и куће племства. После Другог светског рата изграђене су многобројне простране стамбене четврти, широки булевари са алејама, трговима и парковима.

Град је политичко-управно подељен на 17 рејона. Седиште је највиших државних органа и научних установа (којих у Москви има 535), санитетских установа, института, лабараторија, библиотека (око 4.000), музеја, позоришта, уметничких галерија.

Москва има неколико универзитета (међу којима су МГУ Ломоносов, МГИМО, МГТУ, МФТИ, МИРЕА, МЭИ и други), са универзитетским градом изграђеним на Врапчевим брдима. Најстарији универзитет је Ломоносов, основан 1755. године. Москва је град са многобројним уметничким и архитектонским споменицима.

У близини Москве налази се атомски центар Русије и институт за нуклеарна истраживања. У околини града изграђена је и прва атомска електрична централа. У зони од око 10 km од Москве је шумски зелени појас у којем су подигнути многи стадиони и спортски центри.

Будући да је званично писмо у Москви а и у остатку Русије - ћирилица, према важећим прописима, сваки правни субјект је у обавези да изврши регистрацију назива фирме на оваквом писму. То свакако олакшава већини становника упознаваење са правилним изговором страних брендова а туристима представља једнинствену и незаборавну атракцију.

[уреди] Будући пројекти

Московски Интернационални бизнис центар или Москва- Сити је део централне Москве. Налази се на дистрикту Пресненски који је тренутно у интензивном грађевинском развоју.

Циљ овог пројекта је да се направи зона, прва у Русији и целој Источној Европи где ће на једном месту бити пословни, стамбени и објекти за забаву.То ће бити град у граду. Овај пројекат је усвојила влада Москве 1992 године.

Куле Федерације која се тренутно гради у овом делу града биће највиша у Европи када буде завршена.

План је да се изгради и највиша зграда на свету до 2010 године, Кула „Русија“ висине 648 метара. Такође овде су планирани и многи други пројекти као што су аквапарк и други рекреациони објекти, престижне канцеларије, апартмани. Конструкција четири Метро станице је већ завршена.

[уреди] Градови побратими

Београд, Србија Тел Авив, Израел Бангкок, Тајланд Варшава, Пољска Краков, Пољска Атина, Грчка Дубаи, УАЕ Јереван, Јерменија Астана, Казахстан Берлин, Немачка Праг, Чешка Чикаго, САД Никозија, Кипар

Сеул, Јужна Кореја Токио, Јапан Пекинг, Кина Подгорица, Црна Гора Куско, Перу Париз, Француска Валенсијен, Француска Анкара, Турска Љубљана, Словенија Хавана, Куба Алжир, Алжир Лондон, Енглеска

[уреди] Референце и објашњења

[уреди] Спољашње везе

• http://www.mos.ru/ Званична презентација града

Координате: 55° 46' СГ Ш, 37° 40' ИГД

Административне јединице Русије
Федералне јединице
Републике Адигеја | Алтај | Башкортостан | Бурјатија | Дагестан | Ингушетија | Јакутија | Кабардино-Балкарија | Калмикија | Карачајево-Черкезија | Карелија | Коми | Мариј Ел | Мордовија | Северна Осетија | Татарстан | Тува | Удмуртија | Хакасија | Чеченија | Чувашија Крајеви Алтајски крај | Забајкалски крај | Камчатски крај | Краснодарски крај | Краснојарски крај | Пермски крај | Приморски крај | Ставропољски крај | Хабаровски крај Области Амурска | Архангелска | Астраханска | Белгородска | Брјанска | Владимирска | Волгоградска | Вологдска | Вороњешка | Иркутска | Ивановска | Јарославска | Калињинградска | Калушка | Кемеровска | Кировска | Костромска | Курганска | Курска | Лењинградска | Липетска | Магаданска | Московска | Мурманска | Нижегородска | Новгородска | Новосибирска | Омска | Оренбуршка | Орелска | Пензенска | Псковска | Ростовска | Рјазанска | Сахалинска | Самарска | Саратовска | Смоленска | Свердловска | Тамбовска | Томска | Тверска | Тулска | Тјумењска | Уљановска | Чељабинска Федерални градови Москва | Санкт Петербург Аутономне области Јеврејска аутономна област Аутономни окрузи Јамалија | Ненеција | Хантија-Мансија | Чукотка
Федерални окрузи
Централни | Јужни | Северозападни | Далекоисточни | Сибирски | Уралски | Поволшки

Европски главни градови
Амстердам • Андора ла Веља • Анкара* • Астана* • Атина • Баку* • Београд • Берлин • Берн • Беч • Братислава • Брисел • Будимпешта • Букурешт • Вадуц • Валета • Варшава • Ватикан • Виљнус • Даблин • Загреб • Јереван* • Кијев • Кишињев • Копенхаген • Лисабон • Лондон • Луксембург • Љубљана • Мадрид • Минск • Монако • Москва • Никозија* • Осло • Париз • Подгорица • Праг • Рејкјавик • Рига • Рим • Сан Марино • Сарајево • Софија • Скопље • Стокхолм • Талин • Тбилиси* • Тирана • Хелсинки Напомена * - Налазе се у Азији, али се налазе у држави која има друштвено-политичку повезаност са Европом.

п • р • у Градови домаћини летњих олимпијских игара  Атина (1896) •  Париз (1900) •  Сент Луис (1904) •  Лондон (1908) •  Стокхолм (1912) •  Антверпен (1920) •  Париз (1924) •  Амстердам (1928) •  Лос Анђелес (1932) •  Берлин (1936) •  Лондон (1948) •  Хелсинки (1952) •  Мелбурн (1956) •  Рим (1960) •  Токио (1964) •  Мексико (1968) •  Минхен (1972) •  Монтреал (1976) •  Москва (1980) •  Лос Анђелес (1984) •  Сеул (1988) •  Барселона (1992) •  Атланта (1996) •  Сиднеј (2000) •  Атина (2004) •  Пекинг (2008) •  Лондон (2012) •

	Градови хероји у Совјетском Савезу
	Брестовска тврђава  · Керч  · Кијев  · Лењинград  · Минск  · Москва  · Мурманск  · Новоросијск  · Одеса  · Севастопољ  · Смоленск  · Стаљинград  · Тула