Dzisiaj jest piatek, 05 grudnia 2008 r. 340 dzien roku
Languages:ar | id | bg | ca | ceb | cs | da | de | et | en | es | eo | fr | he | hr | it | ko | lt | hu | nl | ja | no | pl | pt | ru | ro | sk | sl | sr | fi | sv | te | tr | uk | zh






REKLAMA
mp3

Молдавија

Са Википедије

За остале употребе, погледајте Молдавија (вишезначна одредница).



Координате: 47° 15' СГ Ш, 28° 31' ИГД

Република Молдавија
Republica Moldova
Застава Молдавије Грб Молдавије
Застава Грб
Химна
Лимба ноастра
Положај Молдавије
Главни град Кишињев
47°0′N 28°55′E
Службени језик молдавски ¹
Влада Парламентарна република
 - Председник Владимир Вороњин
 - Премијер Зинаида Гречани
Консолидација  
 - Оснивање 1356. 
 - Аутономија 29. април 1818
 - Молдавска демократска република 16. децембар 1917
 - Молдавска ССР 2. август 1940
 - Независност од СССР-а 27. августа 1991
Површина  
 - Укупно 33.846 km² (139.)
 - Вода (%) 1,4
Становништво  
 - 2008. 4.128.047 (121.)
 - 2004. попис 3.383.332
 - Густина 121,9/km² (87.)
БДП (ПКМ) 2005 приближно
 - Укупно 9,367 милијарди долара (141.)
 - По глави становника 2.962 (135.)
ИХР (2007) 0,708 (111.) – средњи
Валута Молдавски леј (MDL)
Временска зона UTC +2, +3 (EET, EEST)
Интернет домен .md ³
Позивни број +373
1(+ руски у Транснистрији и Гагаузији, украјински у Транснистрији, гагаушки у Гагаузији)

Република Молдавија је континентална држава у источној Европи. Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку. Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године.

Садржај

[уреди] Рељеф

Рељеф Молдавије претежно је брежуљкаст, а највиши су централни делови земље. Највиша тачка (429 метара) налази се северозападно од главног града Кишињева. Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море.

Листопадних шума има у северној и централној Молдавији. Ту су присојне падине брежуљака потпуно покривене виноградима. На сувом југу преовладавале су степе, данас већином преображене у плодне оранице.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Молдавије
Етнички састав 1989.

Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа; национално шаренило се повећава према југу. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Сами Молдавци потичу од Дачана који су романизовани за време римске владавине. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. У последњој деценији двадесетог века национални доходак Молдавије се преполовило. Зато се становништво непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу.

[уреди] Пољопривреда и индустрија

Молдавија нема великих природних ресурса и важних сировина и горива за индустрију. Пољопривреда (првенствено земљорадња) најважнија је привредна грана Молдавије. Највише се прерађују грожђе, воће, поврће и етерично биље, а сви ти производи захтевају много рада и брз транспорт до потрошача. Индустрија се базира на пољопривреди па доминирају прехрамбена индустрија и индустрија пољопривредних машина.

[уреди] Занимљивости

Права област Молдавија се налази у Румунији (административни центар је Јаши), а држава Молдавија се налази у области Бесарабија.

Молдавија излази на Дунав дужином од само један километар.

Половином деветнаестог века досељеници из Француске донели су у Молдавију одличне сорте винове лозе и напредније начине виноградарства.

[уреди] Слике

[уреди] Спољашње везе


 
Државе чланице Заједнице независних држава
Flag of the CIS
АзербејџанБелорусијаГрузијаЈерменијаМолдавијаКазахстанКиргистанРусијаТаџикистанУзбекистанУкрајина
Придружена чланица: Туркменистан

Polska, Dolar, Forex


Wikipedia jest zarejestrowanym znakiem towarowym Wikimedia Foundation
Wszystkie materiay pochodz z Wikipedii, obite s licencj GNU Free Documentation License