Међународна реакција на једнострано проглашење независности Косова и Метохије
Са Википедије
| Овај чланак садржи информације о актуелном или заказаном догађају.
Могуће је да чланак садржи спекулативан садржај. Могуће су честе промене информација током развоја догађаја |
Косовски парламент је 17. фебруара 2008. једнострано прогласио независност аутономне покрајине Косово и Метохија од Републике Србије. На ванредној свечаној седници парламента, за Декларацију о независности изјаснило се свих 109 присутних посланика[1]. Ту одлуку је Влада Србије још исте вечери поништила као противправни акт привремених органа у Приштини[2], а потом сазвала ванредну седницу Скупштине Србије поводом једностраног проглашење независности Косова и Метохије. Седница је одржана 18. фебруара на којој је 225 посланика[3] гласало за потврду одлуке Владе о поништењу једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Није било уздржаних ни гласова против, док посланици ЛДП-а, ЛСВ-а и СВМ-а нису гласали[3][4][5].
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 8. октобра 2008. предлог Србије којим се од Међународног суда правде у Хагу захтева саветодавно мишљење да ли је независност Косова и Метохије проглашена у складу са међународним правом.[6]
Садржај |
[уреди] Прве реакције у свету
Прве реакције из света стигле су још истог дана, 17. фебруара. Портпарол Стејт департмента, Шон Макормак, изјавио је да су САД „примиле к знању“ ову одлуку косовскометохијског парламента, док је Русија оштро осудила ову једнострану одлуку и хитно сазвала састанак Савета безбедности УН[7].
Седница Савета безбедности УН била је одржана 18. фебруара у 15 сати по локалном времену (Њујорк, САД). Амбасадор Русије при УН, Виталиј Чуркин рекао је да ће Русија инсистирати на поштовању резолуције УН 1244, према којој се гарантује теритопријални интегритет Србије[8]. Након двочасовне дебате, у којој је Русија подржала захтев Србије да Савет безбедности потврди територијални интегритет и суверенитет Србије, седница се завршила без доношења резолуције због дијаметрално различитих ставова Кине и Русије с једне стране, и САД и неких земаља Европске уније с друге[9].
Прва земља која је званично признала независност Косова и Метохије била је Костарика, која је то урадила још 17. фебруара[10] [11], а потом и Авганистан[12]. Сутрадан, 18. фебруара 2008, званично признање су објавиле и САД, Француска, Велика Британија, Албанија и Турска[12]. Након изјаве Кондолизе Рајс, премијер Србије, Војислав Коштуница, најавио је повлачење амбасадора из САД[12].
ЕУ је такође одржала састанак министара иностраних послова 18. фебруара 2008. у Бриселу. Као и УН, због немогућности заузимања заједничког става, ЕУ је објавила да оставља одлуку свакој од својих чланица да независно одлуче да ли ће признати независност Косова и Метохије или не[13][14]. У саопштењу Савета министара ЕУ, се креативно тумаче међународно-правни документи и стандарди, како би се пронашао разлог за посебно регулисање српске покрајине Косово у свету и охрабрило њено признање од стране земаља чланица ЕУ[15]. Углавном већина чланица ЕУ је или већ признала или је најавила признање Косова и Метохије. С друге стране, Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка и Грчка су у првом тренутку одбиле да признају једнострану одлуку косовскометохијског парламента. [16] (касније ће Грчка заузети неутралнији став и изразити велику забринутост за мир у региону[17]).
[уреди] Реакције Србије
Председник Србије, Борис Тадић, на ванредној седници СБ УН одржаној у Њујорку 18. фебруара 2008, коју је сазвала Русија, рекао је да је Декларација о независности Косова противзаконски акт косовског парламента и да представља отворено кршење УН резолуције 1244/1999 којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, укључујући Косово и Метохију[18]. На упорно инсистирање неких земаља да је за ситуацију на Косову крив Слободан Милошевић, Тадић је рекао Слободан Милошевић више није присутан у политичком животу Србије, а да су Албанци и пре Милошевићевог доласка на власт тражили самосталност[18].
Српски министар иностраних послова, Вук Јеремић, а у складу са акционим планом усвојеним на седници Владе Србије, повукао је амбасадоре Србије из САД, Француске и Турске. У свим земљама које су званично признале независност Косова, амбасадорима је наложено да уруче протестну ноту респективним владама. Међутим, одлучено је да прекида дипломатских односа неће бити[19]. Министар Јеремић је такође позвао Стални савет ОЕБС-а да осуди једнострану одлуку косовског парламента и да не дозволи прикључење Косова овој организацији, као ни УН[19]. Председник Србије, Борис Тадић, на вандредној седници СБ УН позвао је генералног секретара УН да упути инструкције свом представнику на Косову за поништење ове одлуке косовског парламента и да распусти Скупштину Косова због непоштовања Резолуције УН 1244[19], којом је загарантован државни суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.
Влада Србије и Савез студената Београда позвали су све грађане Србије на митинг против једностраног проглашења независности КиМ који се одржао 21. фебруара 2008. године у 17. сати у Београду[20]. Претходног дана су већ били одржани протести у другим градовима широм Србије (Ниш, Крагујевац, Бор)[20]. Паралелно са митингом под именом Косово је Србија, десили су се и нереди чији је биланс један мртав, 200 повређених од којих 35 полицајаца, 192 ухапшених, спаљене и демолиране амбасаде држава које су признале Косово, као и опљачкан и демолиран велики број продавница, банака, објеката Макдоналдса, поломљени излози и семафори. Укупна штета на имовини града Београда се процењује на 8 милиона динара[21].
[уреди] Државе које су званично признале независност Косова
Авганистан — 18. фебруар 2008. [12][22] (према универзалном времену UT)
Костарика — 17. фебруар 2008. [10][11](према локалном времену UTC-6)
Сједињене Америчке Државе — 18. фебруар 2008. [12][23]
Француска— 18. фебруар 2008. [12][24]
Албанија — 18. фебруар 2008. [12];
-
- 19. фебруар 2008. — успостављени дипломатски односи са Косовом[25].
-
Турска — 18. фебруар 2008. [12]
Уједињено Краљевство — 18. фебруар 2008. [12]
Аустралија — 19. фебруар 2008. [28]
Сенегал — 19. фебруар 2008. [29]
Немачка — 20. фебруар 2008. [30]
Летонија — 20. фебруар 2008.[31]
Естонија — 21. фебруар 2008. [32]
Италија — 21. фебруар 2008.[33]
Данска — 21. фебруар 2008.[34]
Луксембург — 21. фебруар 2008.[35]
Перу — 22. фебруар 2008.[36]
Белгија — 25. фебруар 2008.[37] [38]
Пољска — 26. фебруар 2008.[39]
Швајцарска — 27. фебруар 2008.[40][41][42][43]
Аустрија — 27. фебруар 2008.[44][45]
Република Ирска — 29. фебруар 2008.[46]
Холандија — 4. март 2008. [47]
Шведска — 4. март 2008. [48]
Исланд — 5. март 2008. [49]
Словенија — 5. март 2008. [50][51]
Финска — 7. март 2008. [52]
Јапан — 18. март 2008.[53][54]
Канада — 18. март 2008.[55]
Мађарска — 19. март 2008. Након заједничке изјаве о признању са Хрватском и Бугарском,[56] Мађарска је званично признала независност Косова.[57]
Хрватска — 19. март 2008.[58]
Монако — 19. март 2008.[59]
Бугарска — 20. март 2008.[60]
Лихтенштајн - 25. март 2008.[61]
Јужна Кореја - 28. март 2008.[62]
Норвешка - 28. март 2008.[63]
Маршалска Острва - 17. април 2008.[64]
Науру - 23. април 2008.[65]
Буркина Фасо - 24. април 2008.[66]
Литванија - 6. мај 2008.[67]
Сан Марино - 11. мај 2008.[68]
Чешка - 21. мај 2008.[69]
Либерија - 30. мај 2008.[70]
Сијера Леоне - 13. јун 2008.[71]
Колумбија - 6. август 2008.[72]
Белизе - 7. август 2008.[73]
Малта - 21. август 2008.[74]
Самоа - 15. септембар 2008.
Португал - 7. октобар 2008.[75]
Црна Гора - 9. октобар 2008.[76]
Македонија - 9. октобар 2008.[77]
Уједињени Арапски Емирати - 14. октобар 2008.[78]
[уреди] Непризнате државе које су званично признале независност Косова
Република Кина (Тајван) — 18. фебруар 2008. [79]
[уреди] Државе које су изразиле жељу да признају независност Косова
[уреди] Државе које не признају независност Косова и Метохије
Азербејџан[83]
Алжир[84]
Ангола[85]
Аргентина — Према аргентинском министру иностраних послова, Хоргеу Тајини, Аргентина неће признати Косово јер проглашење независности овог региона „представља опасан преседан“ и зато што „Аргентина подржава принцип неповредивости територијалног интегритета једне земље“.[86]
Белорусија[87]
Боливија[88]
Босна и Херцеговина на нивоу заједничких органа одлаже коначну одлуку ради избегавања напетости на етничком нивоу, с обзиром да су Срби једна од три конститутивне нације ове земље[89]. Званичници Републике Српске су на седници одржаној 21. фебруара оценили једнострано проглашење Косова и Метохије као међународни преседан.[90] На седници Народне скупштине Републике Српске донета одлука о непризнавању независности Косова и Метохије. [91][92]Српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић, рекао је да БиХ неће признати независност Косова и поновио да је Косово унутрашња ствар Србије.[93]
Бразил - не планира да призна независност Косова уколико таква одлука не произилази из договора са Србијом.[94]
Ватикан[95]
Венецуела[96][97] — Венецуелански председник, Уго Чавез, рекао је да Венецуела не признаје Косово зато што је независност Косова постигнута под притисцима САД[98].
Вијетнам[99]
Грузија[16][100][101]
Грчка — Грчки председник, Каролос Папуљас је изјавио да решење мора бити задовољавајуће за обе стране и у складу са међнародним правом и Повељом УН, као и да међународна заједница треба да дозволи онолико времена колико год је потребно да се дође до таквог решења[102].
Египат — не признаје Косово нити косовски пасош.[103]
Израел [104]
Индија[105]
Индонезија[106]
Иран[107]
Јерменија[108]
Јордан — сматра да олдуку мора донети СБ УН.[109]
Јужноафричка Република — заговара даље преговоре[110]
Казахстан[16]
Кенија[111]
НР Кина[112]
Кипар[16][113]
Киргистан[114]
Куба — Фидел Кастро је, у својству новоизабраног саветника за спољне послове Кубе, напао Хавијера Солану као оца независности Косова и назвао га суштином неправде и неразума.[115]
Кувајт — заступа наставак преговора.[116].
Лаос[117]
Либија — Либија неће признати једнострано проглашену независност Косова и Метохије и залаже се за наставак преговора који би довели до компромисног решења, изјавио је либијски државни министар за иностране послове Абелати Ел Обејди. 'Либија чврсто подржава' ставове Србије у вези са проглашењем независности Косова које 'представља кршење међународног права', упркос томе што се на званични Триполи из муслиманског света и Европске уније врши притисак да призна независност покрајине. Моамер ел-Гадафи не верује да наметнуто решење за Косово, донето ван Савета безбедности УН, може да донесе мир и стабилност у региону.[118]
Малезија — иако је првобитно разматрала признавање, Малезија је одлучила да тај процес замрзне и подржи иницијативу Србије пред УН.[119]
Мексико — заговара даље преговоре.[120]
Молдавија[121]
Нови Зеланд[122]
Румунија[16][123]
Русија[16][113]
Сингапур[124]
Словачка[16][113]
Србија[16][113]
Сри Ланка[125]
Судан — уз још неколико држава на скупу Организације Исламске Конференције се оштро успротивио резолуцији подршке проглашењу косовске независности.[126]
Тајланд — чека одлуку СБ УН.[127]
Таџикистан[128]
Украјина — Украјински председник је изјавио да је ситуација веома озбиљна, али да ће Украјина подржати српски став по питању Косова на састанку ОЕБС-а који је одржан 21. и 22. фебруара 2008.[129]
Уругвај — неће признати независност Косова и Метохије јер не испуњава ниједан од три стуба независности - поштовање територијалног интегритета држава, решење добијено кроз преговоре и компромис као и признање од стране међународних организација.[130]
Филипини — заговарају даље преговоре.[131]
Чиле — се залаже за решење у складу са међународним правом и повељом УН добијено мирним преговорима.[132]
Шпанија[16][133] — Шпанија је истакла да је њен став увек био против стварања нових држава из чисто етничких разлога и да Шпанија не може да призна Косово и то не само због правних разлога већ и зато што је позивање на чисто етничке основе у супротности са нашим принципима. Шпанија је ове аргументе предочила на састанку Савета ЕУ и тиме допринела одлуци ЕУ да свака чланица одлучи сама о томе да ли ће признати или неће Косово[134].
[уреди] Остале државе са неодређеним ставом
Ирак Министар спољних послова Ирака је изјавио да Ирак заступа немешање у унутрашње ствари других држава као и заштиту мањина.[135]
Панама је за сад без одређеног става према косовском питању.[136]
Уганда пажљиво проучава косовску декларацију пре него што се одлучи на било какав потез.[16]
Узбекистан још увек размишља.[16]
[уреди] Међународне организације
Уједињене нације — 17. фебруара 2008. на позив руског представника при УН, Виталија Чуркина, одржана је затворена ванредна седница на којој се дискутовало о отцепљењу Косова од Србије[137]. На овом састанку није донета никаква одлука због дијаметрално различитих мишљења земаља чланица о овом проблему, те је заказан нови састанак СБ УН за 18. фебруар, на захтев Србије и Русије. На том састанку Русија и Србија су захтевале поштовање Резолуције УН 1244/1999, док су друге земље инсистирале да је до ове ситуације дошло захваљујући политици Слободана Милошевића[18]. Генерални секретар УН, Бан Ки Мун, закључио је да, пошто није постигнут никакав договор, УНМИК ће и даље спроводити свој мандат у оквиру резолуције 1244/1999 која ће остати на снази док СБ УН не донесе другачију одлуку[18].
Европска унија — 18. фебруара ЕУ је дала званичну изјаву да неће бити заједничког става о проглашењу независности Косова и да ће свака земља чланица донети сопствену и од ЕУ независну одлуку.[138] С друге стране, ЕУ шаље ЕУЛЕКС мисију— полицију и цивилну администрацију Европске уније (ЕУ) која би омогућила спровођење независности Косова по плану Мартија Ахтисарија[139].- НАТО
- ОЕБС
- Савет Европе
[уреди] Остали ентитети
Република Српска (
Босна и Херцеговина) — Скупштина Републике Српске је донела резолуцију о непризнавању једностране независности Косова и Метохије[91]. Народна скупштина Републике Српске оцењује једнострано проглашење Косова и Метохије као међународни преседан[90] и захтева од српских представника у Парламенту БиХ да не дозволе да БиХ призна независност Косова[92]. Такође се осуђују земље које су признале косовску независност и позива се на даље преговоре између Београда и Приштине. Народна скупшина РС је такође истакла да ће РС имати право да став о свом државно-правном статусу утврди на референдуму, ако већи број чланица УН призна на овај начин проглашену независност Косова и Метохије[91][92].
Баскија (
Шпанија) одобрава једнострани потез косовске скупштине и изјашњава се за признавање независности Косова. Представник за штампу баскијске владе, Мирен Азкарате, рекла је да је проглашење независности Косова „нови пример у Европи на који се могу решавати проблеми кроз дијалог и поштовање жеље грађана“, и додала да у Европи, „сличан проблем постоји и у Белгији, Шкотској, Баскији и Каталонији“[140].
Каталонија (
Шпанија) је честитала на одлуци косовском парламенту. Подпредседник каталонске владе, Карод Ровира, послао је писмо косовском парламенту у коме му честита на одлуци и на томе да што су „постигли независност и слободу парламентарним путем“[141].