Са Википедије

Координате: 47° 29′ 53“ СГ Ш, 19° 2′ 24“ ИГД

Република Мађарска (мађ. Magyar Köztársaság или  Magyarország) је континентална држава у средњој Европи. Граничи се са Словачком, Украјином, Румунијом, Србијом, Хрватском, Словенијом и Аустријом. Мађарска је чланица Европске уније од 1. маја 2004. године.

Садржај 1 Историја 2 Географија 2.1 Покрајине 3 Становништво 4 Политика 5 Привреда 6 Химна 7 Види још 8 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Мађарске

Данашња територија Мађарске је у старом веку била део римске провинције Паноније. У 4. веку су је населили Хуни под вођством Атиле, бича Божијег. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе Авари и Словени. Угри, данашњи Мађари, Панонију су населили 896., под водством Арпада. Српски назив за Угре је Мађари од мађарске речи за њихову нацију.

Мађари су 1001. примили хришћанство, а Свети Стефан Мађарски се крунисао за краља. Угарском су владали Арпадовићи од 1001. до 1301., након чега пада под страни утицај. , У Мохачкој бици 1526. Мађарска је претрпела пораз од стране Турака и престала да постоји као независна држава. После ове битке, један део Мађарске пада под власт Отоманског царства, други улази у састав Хабзбуршке монархије, док трећи (Трансилванија) постаје полунезависна држава под врховном влашћу Отоманског царства. Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија запоседа Трансилванију и отоманске територије у Панонској низији, тако да сви Мађари долазе под власт Хабзбурга. У периоду реформације, Мађари прилазе лутеранству и калвинизму.

Мађари су 1848. године подигли буну против Хабзбурга захтевајући национална права. Оно што су Мађари тражили од Хабзбурга, нису хтели да дају немађарском становништву тадашње Угарске, што је један од разлога што су припадници осталих народности тадашње Угарске - Срби, Хрвати, Словаци и Румуни, стали на страну Хабзбурговаца. Мађари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили своја национална права.

После 1860. године, Хабзбуршка политика према Мађарима се мења, тако да је 1867. године Хабзбуршка монархија трансформисана у Аустро-Угарску, у којој је Угарска добила велики степен аутономије. Граница између Аустрије и Угарске је ишла реком Лајтом. Угарска је водила политику непризнавања националних права осталог немађарског становништва: Срба, Хрвата, Словака и Румуна, права за која се не тако давно, 12 година раније, и сама крваво борила.

У Првом светском рату (1914. - 1918.) Аустро-Угарска је била чланица Сила осовине заједно са Немачком и Италијом. Када је Аустро-Угарска изгубила рат, држава се поделила на Аустрију и Мађарску, а преостали делови су ушли у састав Румуније, Чехословачке и Југославије.

У Другом светском рату (1939. - 1945.), Мађарска је била на страни Тројног савеза. Учествовала је у разбијању Југославије 1941. године, после чега су мађарске трупе окупирале Бачку, Барању, Међумурје и Прекумурје. Специјални одреди – стреличасти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територијама.

1945. - 1989. Мађарска је била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. Побуна је угушена. 1989. променила је име Народна Република Мађарска у Република Мађарска. 2004. председник Мађарске је Ференц Мадл.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Мађарске

Равнице покривају већи део Мађарске ("карпатски базен"), док на северу уз словачку границу има брда и планина (највиши врх: Кекеш, 1014 m). Мађарску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу земље лежи велико језеро Балатон. Осим тога, Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз.

Клима је континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолација карпатског базена понекад изазива суше. Просечна годишња температура је 9.7° C.

Већи градови су: Будимпешта, Дебрецин, Мишколц, Сегедин, Печуј, Њиређхаза, Кечкемет, Секешфехервар, Ђер, итд.

[уреди] Покрајине

За више информација погледајте Мађарске жупаније

Мађарска је службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. megye), 20 градских жупанија (мађ. megyei város) и главни град (мађ. föváros), Будимпешту.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Мађарске

Око 98% становништва говори мађарски, угро-фински језик који није у сродству ни са једним суседним језиком. Постоји више етничких мањина, као што су Роми (4%), Немци (2.6%), Срби (2%), Хрвати (0.9%), Словаци (0.8%) и Румуни (0.7%), иако већина њих говори мађарски.

Важно је поменути етничке групе које такође живе у Мађарској и које су оставили дубоке трагове у Мађарској историји и то су: Секељи, Палоци, Кумани, Јаси, Хајду (Мађари) и Чанго Мађари.

Неке суседне земље имају знатне мађарске мањине, поготово Словачка, Румунија (у Трансилванији) и Србија (у Војводини).

Број становника Мађарске је 10.106.017 (2001).

Етничке групе: Мађари (89,9%), Роми (4,0%), Немци (2,6%), Срби (0,1%), Словаци (0,8%), Румуни (0,7%), и други.

Вероисповест: римокатолици (63%), калвинисти (20%), лутерани (5%), атеисти и без религије (12%).

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Мађарске

Председника Мађарске бира парламент сваких 5 година. Иако председник има малу стварну власт, он именује председника владе. Председник владе бира министре по властитом нахођењу. Сваки кандидат за министра мора проћи отворено испитивање пред једним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.

Мађарски парламент (државни сабор, Országgyűlés) јесте једнодоман и има 386 заступника. То највише државно тело предлаже и одобрава законе које подастире премијер.

Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године (задњи су били 2006. године).

Уставни суд од 15 чланова има право спречити законе које оцени неуставним.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Мађарске

Мађарска тренутно има јак привредни раст како би се ухватио корак са Европском унијом. Приватни сектор покрива више од 80% БДП-а.

Страно власништво и стране инвестиције у мађарске фирме су честа појава, па директне стране инвестиције укупно чине више од 23 милијарди долара од 1989. године.

Спољни дуг Мађарске је 2000. године постао други највећи дуг међу свим средњоевропским земљама у транзицији. Инфлација и незапосленост - главни проблеми у 2001. години - знатно су се смањиле. Мере привредне реформе, које би укључивале реформе здравства, пореза и локалне самоуправе, још нису уведене.

Најзаступљеније привредне гране су: пољопривреда, риболов, прехрамбена индустрија, туризам.

Валута: форинта (HUF).

Ђерам у Хортобађ (Hortobágy)	Језеро Балатон (Balaton)	Дебрецин (Debrecen)	Сегедин (Szeged)
Печуј (Pécs)	Ђер (Győr)	Мишколц (Miskolc)	Секешфехервар (Székesfehérvár)

[уреди] Химна

За више информација погледајте Химна Мађарске

Himnusz, композиција: Ференц Еркел, текст: Ференц Келчеји.

[уреди] Види још

• Велика Мађарска
• Гулаш, мађарско јело

[уреди] Спољашње везе

• Званични сајт
• Званични сајт председника
• Званични сајт премијера
• Историја – Примарна документа
• Историја – Библиотека Корвинијус