Матијас Гриневалд

Са Википедије

Детаљ из Инсенхајмер олтара који приказује изразе лица Криста приликом разапињања на крст који је променио погледе на уметност овог уметника немачке ренесансе

Гриневалд или „Mathis Gothart Nithart“ (под псеудонимом Grünewaldр. 1470. †1528. године) био је значајна личност немачког ренесансног сликарства и представник позне готике експресивног спиритуализма.

[уреди] Име

После године 2002. истраживачке публикације од Карл Арндта су откриле да се уметник звао Готхарт а по презимену Нитхарт и да је његов монограм био М.Г.Н. (Матхис Готхарт Нитхарт). У историју уметности је ушао као Матијас Гриненвалд што можемо захвалити Јоахиму Садранту његовом првом биографу и биографији која је настала 1675. - 1679. године и оваково име се употребљава и у немачком простору и интернационално је прихваћено.

[уреди] Биографски подаци

Други велики сликар поред Дирера био је Матијас Готхарт Нитхарт назван Гриневалд, уметник који је преко једне заблуде назван Гриневалд родио се око 1470./1480. у Вирцбургу и 1528. умро је у Хале на Сале. Где је стекао образовање је данас непознато али је познавао дела од Мантење, Леонарда, Рафаела, Хиеронимуса Боша и Холбеина. Одрастао је у Вирцбургу и између година 1501. и 1521. је био власник радње у Селигенштату. Већину свог живота је провео у Мајнцу. Био је протестант и одобравао је учење Мартина Лутера.

Године 1516. је постао дворски сликар племића- курфирта Албрехта Браниборског. Ту је деловао као архитекта и пројектовао је фонтане. Због својих убеђења као лутерана морао је ово радно место да напусти 1520. године.

Гриневалд се преселио у Хале и радио је поново као инжењер за фонтане и убрзо је ту у Халеу и умро. Каснијих вести о њему нема и већина његових дела је изгубљена један ред од постојећих цртежа су у мекој креди и у ствари су студијски радови за олтарско сликарство које је сликао и показују његово познавање италијанске графике. Његови цртежи су под утицајем једног мистично- визионарског стила који носи одјеке у касној готици.

За информације о њему захваљујемо Ј Сандрату који је Гриневалда упорђивао са Коређом. Његов ђак је био Ханс Гример.

[уреди] Стил

Троструки портрет "Триас Романа", цртеж кредом 1525. Државни музеј, Берлин

Гриневалдов стил је био натуралистички и фанфазијски, форме које употребљава су неуобичајене и приближава се ренесансном сликарству. У свом натурализму се Гриневалд иживљава на израњављеном телу Криста и жалошћу ојађених лица Марије и Јована.

За разлику од идеализма и хуманизма развијене ренесансе Гриневалд је употребљавао насиље и трагедију у светлосно високим контрастним областима. Управо ови елементи који се могу уочавати у његовим раним радовима од њега праве мајстора индивидуалног стила пуно развијенога и уочљивог у његовом олтаском делу, и са правом је сматрано да је предходник експресионизма.

Употребљава различите интензитете светлости, од пуно осветљеног, када Крист устаје из мртвих до стапања са сенком у откровљењу. Дело се одликује и одскаче јединственошћу у колориту и сналажљивошћу. Неуобичајено је употребљавао дугине боје и целина је увек упечатљива и велелепна.

Од немачких уметника му је био најближи Балдинг Грин, са којим је често био змењиван.

[уреди] Дело и карактеристике

Значајан део његовог дела је нестала и данас познајемо само 13 његових дела.

Његово главно дело је "Исенхајмски олтар" настао између 1513. и 1515. године који комбинује сликарство и вајарство са савршеним изображењем израза и људског тела у покрету. Сада се може видети у музеју у Колмару у Француској. Био је наручен од стране праецептора Гуида Гуерсија као главни олтар у Исенхајму у Алзасу у Француској. На крилима овог складног олтара се налази Св. Антоније и Св Себастијан и ред великих појава на лицу и задњим странама појединих крила; Девица Марија ослављивана анђелима у готској архитектури и Мадона- Марија као мати са малим Кристом у наручију, на задњој страни су такође ; прикази из живота светаца Антонија и Павла, Кристово устајање из мртвих и откровење Маријино а на другој страни и разапињање Криста на криж са Маријом и Јованом Рељеф у средини представља стављање Кристовог тела у гроб.
Ругање се Кристу 1503. године, дрвена плоча 109 x 74
Разапињање Криста, око 1505. године, дрвена плоча 179 x 92
Крила Хелеровог олтара, око 1510.- 1512. године платно на дрву 185 x 150
Чудо са снегом, 1517.- 2519. године дрво 179 x 92
Девица Марија са дететом, око 1518. године 62 x 46
Св. Еразмус и Маурициус око 1521.- 1523. дрвена плоча 226 x 176
Оплакивање Криста, око 1524.- 1523. дрвена плоча 36 x 136

[уреди] Галерија

Разапињање на крст, дрвена плоча, [[Вашингтон 1502..	Ругање Кристу, дрвена плоча, Пинакотека, Минхен, 1503. - 1505..	Исенхајмски олтар, Разапињање на крст	Исенхајмски олтар, Устајање из мртвих, дрвена плоча, Колмар, 1515..
Мадона, дрвена плоча, Шупах, 1517. - 1519..	Оснивање Санта Марија Мађоре у Риму, 1517. - 1519..	Св. Морис и Св. Еразим, Пинакотека, Минхен, 1517. - 1523..	аутопортрет