Dzisiaj jest piatek, 05 grudnia 2008 r. 340 dzien roku
Languages:ar | id | bg | ca | ceb | cs | da | de | et | en | es | eo | fr | he | hr | it | ko | lt | hu | nl | ja | no | pl | pt | ru | ro | sk | sl | sr | fi | sv | te | tr | uk | zh






REKLAMA
mp3

УЕФА Лига шампиона

Са Википедије

(Преусмерено са Лига шампиона)

УЕФА Лига шампиона

Основано 1992 (1955 али старији формат)
Регија Европа (УЕФА)
Број тимова 32 (групна фаза)
76 или 77 (укупно)
Тренутни шампион Енглеска ФК Манчестер Јунајтед (3 пута)
Најтрофејни клуб Шпанија ФК Реал Мадрид (9 пута)
Телевизијске куће Списак телевизијске куће
Мото Химна лиге шампионе
2007-08 Лига шампиона

УЕФА Лига шампиона (позната још као: Европски куп, УЛШ) је покренута 1955 године као Куп првака Европе и је испочетка окупљала клубове-прваке европских држава. Број клубова и систем такмичења се мењао, а лига шампиона је данас најјаче и најбогатије фудбалско такмичење на свету. До сезоне 1990/91. такмичење се називало Куп европских шампиона (КЕШ), а од сезоне 1991/92. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона. Поред овог такмичења под водством УЕФА-е игра се још Куп УЕФА, Интертото куп док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Манчестер јунајтед који је савладао Челзија 1:1 (6:5 у пеналима) на Стадиону Лужњики у Москви 21. маја 2008. године.

Садржај

[уреди] Историја

Изворно назван Европски куп шампиона или скраћено Европски куп настала је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новина да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.

"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.

Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14-16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајно за то време, а и да би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице и да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.

Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се ФК Спортинг Лисабон и ФК Партизан Београд.

Број учесника био је ограничен само на победничке клубове домаћих лига и прошлогодишњег освајача купа. Овакав квалификациони систем био је све до 1997. Од сезоне 1997/98., правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора), и како би требао бити „занимљивији“. Клубови које нису били прваци у држави могле су се квалификовати, базиране наравно на релативној снази њихове лиге – са УЕФА-ини коефицијенти, другопласирани тим из шпанске ла лиге је имао већи вредност и аутоматски се квалификује у лигу шампиона, него на пример, први тим из пољске лиге. Као резултат тога, систем је промењен тако да „слабији“ државни прваци морају у квалификације за Лигу шампиона, док другопласирани из „јачих“ лига иду директно. Тај систем се користи и данас.

[уреди] Квалификације

Застава Лиге шампионе распростире се на средини терена пре почетка сваке утакмице (слика с утакмице ФК Партизан Београд - ФК Реал Мадрид.)

Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава које припадају УЕФА-и (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига. Од јануара 2007. две најниже рангиране лиге играју предквалификације и победник се укључује у квалификације. Те две државе су тренутно Андора и Сан Марино.

Број клубова у Лиги шампиона који има један савез овиси о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:

  • савези које заузимају 1., 2. и 3. место имају 4 представника
  • савези које заузимају 4., 5. и 6. место имају 3 представника
  • савези рангиране од 7. до 15. места имају 2 представника
  • савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника

Позиција савеза такођер одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају две клубова у фази по скупинама (то су прваци и другопласирани) и две клубова у трећем претколу (за треће и четвртопласиране клубове) где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника и то у 1. претколу. Девет најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по скупинама.

Мапа државне чланице УЕФА-е, клубови који су достигли до групне фазе у Лиги шампиона. ██ земље који су достигли барем до групне фазе.

За раздобље од 2009. до 2012. године УЕФА је припремила нови сустав квалификација по којем ће 22 екипе имат израван наступ у квалификацијама по скупинама уместо досадашњих 16 (6 нових квалификаната ће бити трећепласиране клубове из три прворангиране лиге + прваци лига рангираних од 10. до 12. места), док ће се преосталих 10 места тражит кроз две различите квалификацијске путање. Једна ће бити резервирана за непрваке савеза рангираних од 1 до 15, тј. екипе су које су у националном првенству заузеле места одмах испод изравних судионика по скупинама. Друга ће бити резервирана за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификацијске путање игра ће се неовисно једна од друге и свака ће као коначне победнике издвојит по 5 клубова који ће бити посљедњи судионици квалификације по скупинама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне двобоје, него против клубова из јаћих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.

Додатно место у фази по скупинама резервирано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалифицирају у Лигу шампиона. Ни један савез је лимитиран на слање највише четири клубова по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као једна од четири (или мање, зависи о лиги) клубови, заузимају место четвртопласиране клубове, а њу смешта на 5. место, које ту води у Куп УЕФА.

Такођер, гледајући спортске критерије, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би суделовао у Лиги шампиона. Како би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене стадионске, инфраструктурне и финанцијске увете.

Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу првака 2004/05., није успео квалифицирати међу ћетири најбоље клубова у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) заузети задње место. Ни УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона, ни Ливерпул је стартао од 1. преткола, а Евертон од 3. преткола. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедиу, који се из 1. преткола квалифицирао у фазу по скупинама. Ливерпул је те сезоне постао и прва клуб који је из 1. преткола дошла до фазе испадања Лиге шампионе.

ФК Барселона, ФК Манчестер Јунајтед и ФК Порто су које су највише пута наступиле у фази по скупинама, сваки по 12 пута. Ни, свака од клубова је Лигу шампиона освојила само једном откад је успостављена фаза по скупинама.

[уреди] Систем такмичења

Такмичење почиње са три квалификацијска преткола. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова три преткола. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног преткола. У сваком претколу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.

Победници из трећег преткола се придружују тимовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Тимови који су поражени у трећем претколу Лиге шампиона своје такмичење настављају у првом колу Купа УЕФА.

Након завршених квалификација 32 тима бивају подељена у осам група по четири екипе. Игра се мини лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона док треће пласирани клуб иде у Куп УЕФА.

Шеснаест тимова игра даље по нок-аут систему, победници улазе у четврт финале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.

На све утакмице које клубови играју у претколима и нок-аутт фази, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци те се на крају изводе пенали. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.

Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.

Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2003. године.

[уреди] Химна

За више информација погледајте Химна УЕФА Лиге шампионе

Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од групне фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минуте, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.

[уреди] Финансије

Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права. У сезони 2004/05 количине новца подељене клубовима варирале су од 3,8 милиона евра (ФК Спарта Праг) до 30,6 милиона евра колико је добио првак ФК Ливерпул. [1]. УЕФА процењује да је клубовима у сезони 2005/06 подељено око 430 милиона евра [2] Поред овога клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.

Као на светском првенству у фудбалу спонзирају велике компаније света овај турнир. Када је нови систем лиге шампионе 1992 године основан, се одлучило да максимум 8 компаније тај турнир могу да спонзирају. Спонзорске табле могу се видети около од терена.

Тренутни спонзори УЕФА Лиге шампионе су:

[уреди] Финала Лиге шампиона

Трофеј Лиге шампиона

Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра одабран је две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.

Прво финале је одиграно на стадиону Парк Принчева у Паризу. Задње финале одиграно 21. маја 2008. године у стадиону Лужњики, који се налази у Москви, Русија између ФК Манчестер Јунајтед и ФК Челзи из Лондона. У тој утакмици победио је Манчестер Јунајтед у пеналима после 1:1 у регуларном делу (Кристијано Роналдо је повео Манчестер у 28. минуту у водство, а у 45. минуту је Франк Лампард изједначио).

Досад највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), Вембли и Пратер (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте је највише пута угостио Париз, чак пет, док је од држава Италија била домаћин седам пута.

Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно девет титула. Други по успеху је италијански ФК Милан (7), а иза њега долазе ФК Ливерпул (5), Бајерн и Ајакс (4). За комплетан списак освајача погледај доњу табелу.

Клуб који освоји Лигу шампиона добија прелазни трофеј који мора вратити Уефи два месеца пре следећег финала. Сваки победник добије мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који освоје три титуле првака Европе заредом или 5 укупно добијају трофеј у трајно власништво а УЕФА за следећу сезону прави нови.

Пет клубова је у историји остварило овај успех:

[уреди] Преглед финала

Сезона Победник Резултат Финалиста Стадион
1955–56 ФК Реал Мадрид Шпанија 4–3 Француска Стад Рен Парк принчева,
Париз Француска
1956–57 ФК Реал Мадрид Шпанија 2–0 Италија ФК Фиорентина Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
1957–58 ФК Реал Мадрид Шпанија 3–2 прод. Италија ФК Милан Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1958–59 ФК Реал Мадрид Шпанија 2–0 Француска Стад Рен Стадион Некар,
Штутгарт Западна Немачка
1959–60 ФК Реал Мадрид Шпанија 7–3 Западна Немачка Ајнтрахт Франкфурт Хемпден парк,
Глазгов Шкотска
1960–61 ФК Бенфика Португал 3–2 Шпанија ФК Барселона Ванкдорф стадион,
Берн Швајцарска
1961–62 ФК Бенфика Португал 5–3 Шпанија ФК Реал Мадрид Олимпијски стадион,
Амстердам Flag of the Netherlands
1962–63 ФК Милан Италија 2–1 Португал ФК Бенфика Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1963–64 ФК Интер Италија 3–1 Шпанија ФК Реал Мадрид Пратер стадион,
Беч Аустрија
1964–65 ФК Интер Италија 1–0 Португал ФК Бенфика Сан Сиро,
Милано Италија
1965–66 ФК Реал Мадрид Шпанија 2–1 Југославија ФК Партизан Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1966–67 ФК Селтик Шкотска 2–1 Италија ФК Интер Национални стадион,
Оеирас Португал
1967–68 ФК Манчестер Јунајтед Енглеска 4–1 прод. Португал ФК Бенфика Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1968–69 ФК Милан Италија 4–1 Flag of the Netherlands ФК Ајакс Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
1969–70 ФК Фејнорд Flag of the Netherlands 2–1 прод. Шкотска ФК Селтик Сан Сиро,
Милано Италија
1970–71 ФК Ајакс Flag of the Netherlands 2–0 ФК Панатинаикос Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1971–72 ФК Ајакс Flag of the Netherlands 2–0 Италија ФК Интер Де Куип,
Ротердам Flag of the Netherlands
1972–73 ФК Ајакс Flag of the Netherlands 1–0 Италија ФК Јувентус Стадион Зрвене Звезде,
Београд Flag of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia
1973–74 ФК Бајерн Минхен Западна Немачка 1–1 прод.,
4 – 0
(реприза)
Шпанија Атлетико Мадрид Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1974–75 ФК Бајерн Минхен Западна Немачка 2–0 Енглеска ФК Лидс Јунајтед Парк де Принц,
Париз Француска
1975–76 ФК Бајерн Минхен Западна Немачка 1–0 Француска ФК Сент Етјен Хемпден парк,
Глазгов Шкотска
1976–77 ФК Ливерпул Енглеска 3–1 Западна Немачка Борусија Мехенгладбах Олимпијски стадион,
Рим Италија
1977–78 ФК Ливерпул Енглеска 1–0 Белгија ФК Клуб Бриж Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1978–79 ФК Нотингем Форест Енглеска 1–0 Шведска ФК Малме Олимпијски стадион,
Минхен Западна Немачка
1979–80 ФК Нотингем Форест Енглеска 1–0 Западна Немачка ФК Хамбургер Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
1980–81 ФК Ливерпул Енглеска 1–0 Шпанија ФК Реал Мадрид Парк де Принц,
Париз Француска
1981–82 ФК Астон Вила Енглеска 1–0 Западна Немачка ФК Бајерн Минхен Де Куип,
Ротердам Flag of the Netherlands
1982–83 ФК Хамбургер Западна Немачка 1–0 Италија ФК Јувентус Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина Грчка
1983–84 ФК Ливерпул Енглеска 1–1 прод.,
4–2 пен.
Италија ФК Рома Олимпијски стадион,
Рим Италија
1984–85 ФК Јувентус Италија 1–0 Енглеска ФК Ливерпул Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1985–86 ФК Стеауа Букурешт 0–0 прод.,
2–0 пен.
Шпанија ФК Барселона Санчез Пизхуан,
Севиља Шпанија
1986–87 ФК Порто Португал 2–1 Западна Немачка ФК Бајерн Минхен Пратер стадион,
Беч Аустрија
1987–88 ПСВ Ајндховен Flag of the Netherlands 0–0 прод.,
6–5 пен.
Португал ФК Бенфика Стадион Некар,
Штутгарт Западна Немачка
1988–89 ФК Милан Италија 4–0 ФК Стеауа Букурешт Камп Ноу,
Барселона Шпанија
1989–90 ФК Милан Италија 1–0 Португал ФК Бенфика Пратер стадион,
Беч Аустрија
1990–91 ФК Црвена Звезда Југославија 0–0 прод.,
5–3 пен.
Француска ФК Олимпик Марсеј Стадион Свети Никола,
Бари Италија
1991–92 ФК Барселона Шпанија 1–0 прод. Италија ФК Сампдорија Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1992–93 ФК Олимпик Марсеј Француска 1–0 Италија ФК Милан Олимпијски стадион,
Минхен Немачка
1993–94 ФК Милан Италија 4–0 Шпанија ФК Барселона Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина Грчка
1994–95 ФК Ајакс Flag of the Netherlands 1–0