Са Википедије

Координате: 42° 25′ 40" СГ Ш, 18° 46′ 7" ИГД

Котор

Грб Положај 42.43° N 18.77° E Градоначелник Марија Ћатовић (ДПС - СДП) Површина 335 km² Становништво  - град  - општина  - густина (попис 2003.) 1.331 22.947 68,5 људи/km² Временска зона  - Обично  - Лети CET (UTC +1) CEST (UTC +2) Позивни број +382 82 Таблице KO Званична страница ?

Природни и културно-историјски регион Котора*
Светска баштина Унеска
Држава	Црна Гора
Врста	културна
Критеријум	i, ii, iii, iv
Референца	125
Регија†	Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис	1979.  (3. седница)
Додатни упис	1979-2003.
* Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО.

Котор је град и општина на обали Бококоторског залива у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1.331 становника (према попису из 1991. било је 1.401 становника), а општина Котор је имала 23.481 становника (2003).

Стара медитеранска которска лука, окружена градским зидинама, је врло добро сачувана и под заштитом је УНЕСКО-а, као светска културна баштина. Између 1420-1797 Котор је са околином припадао Венецији па је венецијански утицај оставио траг на градској архитектури. Которски залив (Бока Которска) један је од најдубљих и најдужих залива на Јадранском мору па се често назива најјужнијим фјордом Европе. У ствари, то је потопљени кањон реке. Литице Орјена и Ловћена наткриљују град.

Последњих година све је већи број туриста.

Садржај 1 Историја 2 Демографија 3 Референце 4 Спољашње везе

[уреди] Историја

Котор је први пут био насељен у време античког Рима, када је био познат као Acruvium и био део римске провинције Далмације. Ascrivium или Ascruvium први пут се помиње 168. пне..

Котор је био утврђен још од раног средњег века, када је император Јустинијан I сазидао тврђаву изнад Ascrivium-а 535, после протеривања Гота, а други град је вероватно сазидао Константин Порфирогенит у 10. веку на висијама изнад града. Град су 840. похарали Сарацени.

Године 1002. опљачкали су га Бугари, а касније га је македонски цар Самуило предао Србији, али је град, под заштитом Србије, а у савезу с Дубровником, сачувао недирнутим своје републиканске институције, и своје право да закључује уговоре и учествује у рату. У то време он је већ био епископско седиште а у 13. веку су установљени доминикански и фрањевачки манастири да спрече ширење богумилства

У 14. веку трговина града Cattaro, како је тада зван, конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из 1301. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За вријеме династије Немањића, Котор је уживао велику аутономију и повластице. Пад Србије 1389. оставо је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана и Мађара, коначно је 1420. дошао под млетачку власт.

Котор су опсађивали и Турци 1538. и 1657, посећивала га куга 1572, а готово је уништен у земљотресима 1563 и 1667. По Споразуму из Кампоформија из 1797. прешао је у руке Аустрије; али је 1805, по Пожунском миру, додељен Италији, да би коначно постао део француског царства 1810.

Године 1814, град је враћен Аустрији после Бечког конгреса. Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен 1869, али успешан 1881, изазвао је две краткотраје побуне међу Кривошијама на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског штаба.

У Првом светском рату Котор је био поприште жестоких борби између Црне Горе и Аустро-Угарске. После 1918. Котор је постао део Југославије, а после 1945. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.

До почетка 20. века Хрвати су у Котору и другим местима Боке Которске чинили већину, док су другу велику етничку групу чинили Срби. У протеклом веку проценат Хрвата је у овом подручју нагло опадао, тако да данас већину становништва чине Црногорци и Срби.

15. април 1979. године, Котор је доживио ужасан земљотрес... и остали градови Црне Горе и цијеле Јадранске Обале су претрпили знатна оштећења. Реконструкција је трајала 10 година, па и више за одређена важна здања: Катедрала Светог Трифуна, Црква Светог Луке, Кнежева палата итд.

[уреди] Демографија

У насељу Котор живи 1035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (34,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 444 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 871 [1] 1953. 950 1961. 1187 1971. 1433 1981. 1332 1991. 1401 1386 2003. 1363 1331

Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци			630	47,33%
Срби			309	23,21%
Хрвати			116	8,71%
Југословени			15	1,12%
Албанци			12	0,90%
Муслимани			11	0,82%
Италијани			4	0,30%
Мађари			3	0,22%
Бошњаци			3	0,22%
Словенци			1	0,07%
Македонци			1	0,07%
непознато			10	0,75%

[уреди] Референце

1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

[уреди] Спољашње везе

• Kotor historical and tourist information with a lot of pictures
• UNESCO: Natural and Culturo-Historical Region of Kotor
• Фондација за културу и традицију Боке "Пројекат Растко-Бока" Херцег-Нови
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Три галерије Котора и катедрале Св. Трипуна - фотографије Стевана Кордића

п • р • у Општине Црне Горе
	Андријевица · Бар · Беране · Бијело Поље · Будва · Даниловград · Жабљак · Колашин · Котор · Мојковац · Никшић · Плав · Плужине · Пљевља · Подгорица · Рожаје · Тиват · Улцињ · Херцег Нови · Цетиње · Шавник

Насељена места општине Котор

Бигова • Братешићи • Буновићи • Велики Залази • Вишњева • Врановићи • Главати • Главатичићи • Горњи Морињ • Горњи Ораховац • Горњи Столив • Горовићи • Доброта • Доњи Морињ • Доњи Ораховац • Доњи Столив • Драгаљ • Дражин Врт • Дуб • Загора • Звечава • Кавач • Кнежлаз • Ковачи • Колужуњ • Костањица • Котор • Кримовица • Кубаси • Ластва Грбаљска • Леденице • Липци • Љешевићи • Мали Залази • Малов До • Мирац • Муо • Наљежићи • Пелиново • Пераст • Пиштет • Побрђе • Пријеради • Прчањ • Радановићи • Рисан • Стрп • Сутвара • Трешњица • Укропци • Унијерина • Хан • Чавори • Шишићи • Шкаљари • Шпиљари

Координате: 42° 25' 33" СГ Ш, 18° 46' 19" ИГД