Dzisiaj jest piatek, 05 grudnia 2008 r. 340 dzien roku
Languages:ar | id | bg | ca | ceb | cs | da | de | et | en | es | eo | fr | he | hr | it | ko | lt | hu | nl | ja | no | pl | pt | ru | ro | sk | sl | sr | fi | sv | te | tr | uk | zh






REKLAMA
mp3

Кисеоник

Са Википедије

N - O - F
 
O
S  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Кисеоник, O, 8
Припадност скупу неметала
група, периода VIA, 2
густина, тврдоћа 1,429 kg/m3, bd
Боја безбојан
Особине атома
атомска маса 15,9994 u
атомски радијус 60 (48) pm
ковалентни радијус 73 pm
ван дер Валсов радијус 152 pm
електронска конфигурација [He]2s22p4
e- на енергетским нивоима 2, 6
оксидациони бројеви ±2, 1
Особине оксида нема
кристална структура регуларна
Физичке особине
агрегатно стање гасовито
температура топљења 50,35 K
(-222,8 °C)
температура кључања 90,18 K
(-182,97 °C)
молска запремина 17,36×10-3 m³/mol
топлота испаравања 3,4099 kJ/mol
топлота топљења 0,22259 kJ/mol
притисак засићене паре без података
брзина звука 317,5 m/s (293 K)
Остале особине
Електронегативност 3,44 (Паулинг)
2,50 (Алред)
специфична топлота 920 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,02674 W/(m*K)
I енергија јонизације 1313,9 kJ/mol
II енергија јонизације 3388,3 kJ/mol
III енергија јонизације 3388,3 kJ/mol
IV енергија јонизације 7469,2 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
15O (веш.) 122 s β+   15N
16O 99,762% стабилни изотор са 8 неутрона
17O 0,038% стабилни изотор са 9 неутрона
18O 0,2% стабилни изотор са 10 неутрона
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:


заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада


Кисеоник (O, латински oxygenium) је неметал z VIA. Он је најраспрострањенији елемент на Земљи - количина кисеоника у земљиној кори износи 45%. Он такође чини и 20,8% атмосфере земље.

Стабилни изотопи су му 16O, 17O и18O

Садржај

[уреди] Особине кисеоника

Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Неопходан за опстанак живих бића. Снажан оксиданс. У течно стање прелази на -183°C (1.013 бара) подржава горење, без боје, укуса и мириса.

Кисеоник у чистом облику се јавља у виду молекула O2 и његове Алотропске модификације , озона O3 .

[уреди] Примена

  • У процесима сагоревања ради постизања виших температура.
  • У металопрерађивачкој индустрији и металургији за сечење и заваривање, за интензивирање технолошких процеса.
  • У индустрији неметала за постизање виших температура.
  • У хемијској индустрији за производњу синтензних гасова, у пиролитичким процесима ...
  • У осталим применама (медицина, биолошке науке, прехрамбена индустрија, научнотехничка истраживања).

[уреди] Поступак са гасом

Употреба кисеоника под притиском и употреба течног кисеоника подлежу посебним прописима и мерама заштите.

Није дозвољен контакт кисеоника са органским материјалима. За течни кисеоник се препоручује аустенитни челици, алуминијум и легуре, бакар и легуре. Дозвољена употреба флуорних полимера (тефлон). За гасовити кисеоник је под одређеним условима дозвољена примена угљеничних лако легираних челика и легура бакра и алуминијума.

[уреди] Начин добијања и дистрибуције

У индустрији се добија се ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185°C

Најчешће се испоручује у челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника кисеоника.

[уреди] Спољашње везе


Polska, Dolar, Forex


Wikipedia jest zarejestrowanym znakiem towarowym Wikimedia Foundation
Wszystkie materiay pochodz z Wikipedii, obite s licencj GNU Free Documentation License