Dzisiaj jest piatek, 05 grudnia 2008 r. 340 dzien roku
Languages:ar | id | bg | ca | ceb | cs | da | de | et | en | es | eo | fr | he | hr | it | ko | lt | hu | nl | ja | no | pl | pt | ru | ro | sk | sl | sr | fi | sv | te | tr | uk | zh






REKLAMA
mp3

Кикинда

Са Википедије

Кикинда

Кикинда (до краја Другог светског рата - Велика Кикинда, мађ. Nagykikinda, нем. Großkikinda, румунски: Chichinda Mare) је градско насеље и седиште општине Кикинда у Северно-банатском округу. Према попису из 2002. било је 41935 становника (према попису из 1991. било је 43051 становника).

Садржај

[уреди] Географија

У северном делу Баната, у непосредној близини српско-румунске границе, простире се велика општина Кикинда, средиште економског и друштвеног живота овог дела Војводине. У општини су насељена места: Мокрин, Иђош, Башаид, Бикач, Банатска Топола, Руско Село, Нови Козарци, Банатско Велико Село, Наково и Сајан.

[уреди] Историја

По археолошким налазима, на месту Кикинде била су стара насеља, а 1423. године, као добро Угарских краљева, спомиње се место Нађ Кекењ. У XVIII веку Кикинда је средиште дистрикта, а 1893. добија статус слободног краљевског града. У народноослободилачком рату, 1941. године у овом крају организује се оружани отпор у коме дејствују Кикиндски, Мокрински и Драгутиновачки партизански одреди.

[уреди] Култура

Поред Народног музеја, Историјског архива и других културних институција, у Кикинди има доста историјских споменика: православне цркве у Кикинди и Мокрину с радовима Теодор Илић Чешљар, затим једина сувача на територији Војводине (под заштитом), неке грађевине из прве половине XIX века, споменици борцима Кикиндског партизанског одреда, песнику револуционару Јовану Поповићу (рад Александра Зарина) и друга спомен-обележја из прошлости.

[уреди] Привреда

Кикинда има развијену индустрију грађевинског материјала, прехрамбену индустрију (Банини,Кикиндски млин, Пекара, Млекара, ...) , ливницу железа и темпера и друго. У граду је привлачан центар за рекреацију, а у околини ловишта и риболовна подручја на каналу ДТД.

Кикинда
Држава Србија
Покрајина Војводина
Округ Северно-банатски
Општина Кикинда
Положај 45° 49′ 47" СГШ
20° 27′ 55" ИГД
Површина km²
Надморска висина 73 m
Популација (2002)
 - број становника
 - густина

41935
 ст./km²
Поштански број 23300
23301
23302
23303
23304
23306
23307
23308
23309
23310
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI

Кикинда
Кикинда на мапи Србије

[уреди] Демографија

У насељу Кикинда живи 33901 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,2 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 14607 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 28743 [1]
1953. 29635
1961. 34127
1971. 37691
1981. 41797
1991. 43051 42745
2002. 42675 41935
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
31.317 74,67%
Мађари
  
5.290 12,61%
Југословени
  
1.355 3,23%
Роми
  
841 2,00%
Хрвати
  
168 0,40%
Црногорци
  
130 0,31%
Македонци
  
106 0,25%
Румуни
  
102 0,24%
Муслимани
  
65 0,15%
Немци
  
52 0,12%
Албанци
  
47 0,11%
Словаци
  
42 0,10%
Словенци
  
28 0,06%
Руси
  
18 0,04%
Украјинци
  
17 0,04%
Русини
  
14 0,03%
Бугари
  
14 0,03%
Чеси
  
13 0,03%
Буњевци
  
6 0,01%
Бошњаци
  
1 0,00%
непознато
  
196 0,46%


[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Види још


Координате: 45° 49' 47" СГ Ш, 20° 27' 55" ИГД



Polska, Dolar, Forex


Wikipedia jest zarejestrowanym znakiem towarowym Wikimedia Foundation
Wszystkie materiay pochodz z Wikipedii, obite s licencj GNU Free Documentation License