Загреб

Са Википедије

Град Загреб Grad Zagreb
Трг бана Јоспипа Јелачића ноћу
Грб	Застава

Грб града	Застава града
Опште информације
Скраћеница	ZG
Жупанија	Град Загреб
Географска дужина и ширина	45°49′0″N, 15°59′0″E
Надморска висниа	122 m
Површина	641,29 km²
Становништво	779.145 (2001.)
Густина насељености	1.223,9/km²
Градска насеља	70
Градске четврти	17
Поштански број	10000
Тел. позивни број	(+385) 1
Аутомобилска ознака:	ZG
Временска зона:	UTC+1 (CET) (Летње време: UTC+2 (CEST)
Службена презентација града
Политика
Дан града	31. мај Мајка Божја од Каменитих Врата
Градоначелник	Милан Бандић, (СДП)
Скупштина (2005-2009.)	Коалиција под водством Социјалдемократске партије (СДП)
Загреб Загреб на карти Хрватске

Загреб (хрв. Zagreb, мађ. Zágráb, нем. Agram) је главни град Републике Хрватске, и највећи град у Хрватској по броју становника. Историјски гледано, Загреб је израстао из два насеља на суседним брдима, Градеца и Каптола, који чине језгро данашњег Загреба, његов Стари град.

Загреб, као град са око 750.000 становника, данас представља административно, економско, научно и културно срце Хрватске. Иако је Загреб град на Балкану, Стари и Нови град сматрају се делимично споменицима културе и сачували су до данас угођај средњовековља и барока.

[уреди] Географски положај

Географска ширина: 45,8 степени северно, Географска дужина: 16 степени источно. Загреб се налази испод горе Медведнице, на југозападном делу Панонске равнице, на северној обали реке Саве. Део града се проширио и на јужну обалу реке (Нови Загреб. Као раскршће путова, Загреб се налази на главној копненој магистрали која спаја Средњу Европу са Малом Азијом и такође на једном од најлакших приступа Јадранском мору с Панонске равнице.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Загреба

Стари Трг бурзе почетком 1930-их

Иако је на ужем загребачком подручју било и пре људских насеобина, писмени докази о постанку Загреба историјски су везани за оснивање бискупије на Каптолу 1094. године. Други важни догађај збио се 1242, када је краљ Бела IV издао повељу (Златну булу) којом су грађанском Градецу признате знатне повластице, а насеље постаје слободним краљевским варошем. Значајна је и 1557, када се Загреб први пут спомиње као хрватска метропола. Средином 19. века спојени су дотадашњи делови Загреба у јединствено насеље, чиме су створени услови за развој модерног средњоевропског града. Коначно, 1991. хрватски Сабор доноси одлуку о самосталности и суверености Републике Хрватске, а Загреб постаје главни град нове независне европске државе. Осим споменутих главних догађаја у историји Загреба, небројено је много других догађаја који су такође имали велику важност у животу и развоју града.

[уреди] Хронологија

У писаним изворима Загреб се први пут спомиње 1094, утемељењем Бискупије.

1242. Загреб (тада Градец) Златном булом угарског краља Беле IV постаје слободни краљевски град.

1557. Загреб се у писаним документима први пут спомиње као главни град Хрватске.

1669. Језуити оснивају прву гимназију и Академију. Та се година сматра годином утемељења Загребачког универзитета.

1776. из Вараждина је у Загреб пресељено седиште Хрватског краљевског већа (Владе).

1941. постао је главни град тзв. НДХ

25. јуна 1991. Сабор Републике Хрватске проглашава независност и сувереност Републике Хрватске. Загреб постаје главни град.

[уреди] Саобраћај

За више информација погледајте Саобраћај у Загребу

Мост слободе преко реке Саве

Већина главних путева у Хрватској пролази кроз Загреб. Скоро око целог града су разни аутопутеви према свим деловима Хрватске. Главна од њих је сигурно аутопут А1 Загреб - Сплит - Дубровник, која је у потпуности завршена до Сплита, а у току су радови од Сплита до Плоча са завршетком до 2008. године. После 2008. године наставља се градити до Дубровника.

Друга главна траса је на коридору X Трансевропских аутопутних мрежа, А3 Брегана - Загреб - Липовац, која спаја северну Европу са Турском преко Балкана и Грчке. Задњи део те деонице од Жупање до граничног прелаза Бајаково са Србијом довршен је на лето 2006.

Трећа главна траса је аутопут А6 Загреб - Ријека, која спаја главни град са најближом великом луком на Јадрану. Делови тог аутопута су изграђени као полуаутопут, међутим до 2008. године ће се изградити у прави аутопут.

Уз те три главне гране ту су још и аутопутеви А4 Загреб - Горичан која се у Мађарској спаја на аутопут према Будимпешти, па аутопут А2 Загреб - Мацељ (довршетак задње деонице Крапина - Мацељ до 2007. године), која припада Фурнском аутопуту од Нирнберга у Немачкој до Београда у Србији (од Загреба до Липовца/Бајаково Фурнска аутопут носи име А3).

Ускоро почињу и радови на новоом аутопуту А11 Загреб - Сисак, завршетак деонице до Лекеника до 2008. године, наставак до Сиска након 2008. године.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Загреба

Трг Петра Прерадовића (Цветни трг) и српска православна црква Св. Преображења Господњег, саграђена 1866

Према попису становништва из 2001. године град Загреб има 779.145 становника, и то 415.153 жена и 363.992 мушкараца. Шире градско подручје окупља више од милион становника. Просечна старост становника је 39,7 година. Према народности већину становника чине Хрвати (око 92%), а од националних мањина најзначајније групе су: Срби, Словенци, Бошњаци (босански муслимани) и Албанци.

Према вери већина Загрепчана изјашњава се католицима (87%), а остале најзначајније верске заједнице су: православна заједница, исламска заједница (2%), Јеховини сведоци, Евангеличка црква, Адвентистичка црква, Баптистичка црква као и јеврејска заједница. Око 4% изјашњава се агностицима, а 3.5% атеистима. Највеће градске четврти су: Трешњевка (више од 120.000 становника), Нови Загреб (више од 110.000 становника) и Дубрава (близу 100.000 становника).

[уреди] Градоначелници

Милан Бандић, садашњи градоначелник Загреба.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Загреба

Хрватско народно позориште

Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налази више установа које традиционално имају велик престиж. У музици је то Концертна дворана Ватрослава Лисинског, у свету позоришта, балета и опере Хрватско народно позориште, а међу библиотекама Национална и свеучилишна књижница. Међу бројним квалитетним музејима (Технички музеј, Музеј Мимара) и галеријама, по културном одјеку изложаба можда се највише истичу Кловићеви двори.

Осим тога, у граду се налазе седишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника. Загреб је и место одржавања више фестивала са светским значењем, као што су Анимафест и Еуроказ.

У Загребу се говори варијанта кајкавског дијалекта. Овај својеврсни "градски дијалект" (тзв. пургерски) чини говор Загрепчана помало живописним.

[уреди] Спорт

За више информација погледајте Спорт у Загребу

Познатији професионални тимови из Загреба су: КК Цибона, ФК Динамо, ФК Загреб, РК Бадел, BK Младост и други.

[уреди] Знаменитости

Трг Бана Јелачића

С обзиром на своју дугу историју, Загреб је пун места која вреди видети, било туристу који први пут долази у Загреб, или човеку рођеном у Загребу, који често хода Загребом знајући мало или ништа о његовој богатој историји. Следи краћи попис споменика или знаменитости Загреба:

споменик бану Јосипу Јелачићу на главном градском тргу (Трг бана Јелачића)
споменик Краљу Томиславу поред Главне станице (Томиславов трг)
зелена зона од Главне станице до Трга бана Јелачића (Томиславов трг са Уметничким павиљоном, Штросмајеров трг, Зрињевац)
горњи град (катедрала, црква св. Марка, кула Лотршчак,...)
гробље Мирогој
Медведница (Сљеме, стари град Медведград)
Зоолошки врт