Житиште
Са Википедије
Житиште стари назив Свети Ђурађ (мађ. Bégaszentgyörgy, румунски: Jitişte или Sângeorgiu de Bega, нем. Sankt Georgen an der Bega) је градско насеље у општини Житиште у Средњобанатском округу. Према попису из 2002. било је 3242 становника (према попису из 1991. било је 3074 становника).
| Житиште | |
| Држава | |
| Покрајина | Војводина |
| Округ | Средњобанатски |
| Општина | Житиште |
| Положај | 45° 29′ 06" СГШ 20° 32′ 59" ИГД |
| Површина | km² |
| Надморска висина | 73 m |
| Популација (2002) - број становника - густина |
3242 ст./km² |
| Поштански број | 23210 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
|
Житиште на мапи Србије
|
|
Садржај |
[уреди] Географски положај
Изграђено је у средњем Банату, поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње. Налази се на међународном путу Зрењанин-Темишвар.
[уреди] Историја
Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ и Житиште. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.
Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. 1774. године један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш, закупник Банатског Двора, 1781. године купио је и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша 1889. године продали су остатке некада великог имања.
После I светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После II светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.
Село је до 1947. године носило име Сенђурађ, које је те године промењено и Житиште.
[уреди] Демографија
У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.861 | 88,24% | ||
| Роми | 156 | 4,81% | ||
| Мађари | 70 | 2,15% | ||
| Југословени | 32 | 0,98% | ||
| Румуни | 29 | 0,89% | ||
| Црногорци | 8 | 0,24% | ||
| Хрвати | 3 | 0,09% | ||
| Словаци | 2 | 0,06% | ||
| Муслимани | 2 | 0,06% | ||
| Македонци | 2 | 0,06% | ||
| Бугари | 2 | 0,06% | ||
| Немци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 15 | 0,46% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 1 | ||
| 80+ | 13 | 27 | ||
| 75-79 | 21 | 55 | ||
| 70-74 | 63 | 91 | ||
| 65-69 | 78 | 105 | ||
| 60-64 | 83 | 100 | ||
| 55-59 | 90 | 89 | ||
| 50-54 | 117 | 143 | ||
| 45-49 | 136 | 130 | ||
| 40-44 | 128 | 105 | ||
| 35-39 | 116 | 114 | ||
| 30-34 | 109 | 112 | ||
| 25-29 | 124 | 89 | ||
| 20-24 | 130 | 127 | ||
| 15-19 | 106 | 112 | ||
| 10-14 | 105 | 91 | ||
| 5-9 | 84 | 100 | ||
| 0-4 | 79 | 67 | ||
| просек | 37.4 | 40.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1316 | 430 | 800 | 39 | 47 | - |
| Женски | 1400 | 294 | 792 | 258 | 54 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 631 | 116 | 2 | 5 | 238 | 40 | 34 | 49 | 20 | 15 |
| Женски | 468 | 44 | - | - | 164 | 25 | 3 | 84 | 5 | 5 |
| Оба | 1099 | 160 | 2 | 5 | 402 | 65 | 37 | 133 | 25 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 3 | 71 | 9 | 11 | 12 | - | - | 5 | |
| Женски | 8 | 3 | 36 | 45 | 34 | 11 | - | - | 1 | |
| Оба | 9 | 6 | 107 | 54 | 45 | 23 | - | - | 6 |
[уреди] Галерија
|
|
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
[уреди] мапе и карте
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Координате: 45° 29' 06" СГ Ш, 20° 32' 59" ИГД
| Насељена места општине Житиште |
|---|
|
Банатски Двор • Банатско Вишњићево • Банатско Карађорђево • Житиште • Међа • Нови Итебеј • Равни Тополовац • Српски Итебеј • Торак • Торда • Хетин • Честерег |
