Егзит

Из Википедија

Петроварадинска тврђава за време фестивала

Егзит или Ексит (службено: EXIT) је летњи музички фестивал који се одржава једном годишње на Петроварадинској тврђави у Новом Саду, почевши од 2000. године, и обично траје четири дана. За кратко време је израстао у велики и признати музички фестивал и данас је познат широм Европе. За то је делимично заслужно и окружење у коме се Егзит одржава - живописна тврђава из 18. века која се налази на узвишењу изнад Дунава.

Фестивал је покренула група студената Универзитета у Новом Саду, као покушај да младима Србије пруже неко дешавање и покрене културу и забаву Новог Сада са мртве тачке, тј. неку врсту „излаза” (енгл. exit) из ионако лоше ситуације која је у то време владала у земљи. И поред финансијских и других проблема који су га пратили, фестивал је истрајао и развио се у оно што данас представља. У почетку је организован преко Студентске уније Факултета техничких наука и Универзитета у Новом Саду, да би се касније у организацију укључило и више невладиних организација и комерцијалних фирми.

Егзит је у новембру 2007. године у Лондону изабран за најбољи музички фестивал у Европи на церемонији „Фестивалске награде Уједињеног Краљевства” (енгл. UK Festival Awards) у сарадњи са „Yourope”, европском асоцијацијом 40 највећих музичких фестивала у Европи. Ова награда је први пут додељена 2007. године.^[1]

[уреди] Историја

[уреди] Егзит 00

Нулти Егзит Noise Summer Fest је трајао 100 дана током лета 2000. године на разним сценама смештених између зграде Филозофског факултета у Новом Саду и леве обале Дунава. У почетку је имао политичку позадину, представљајући још један облик анти-Милошевићевског протеста. Активности Егзита су се одвијале под маском охрабривања омладине да се заинтересује за политички процес, а везе фестивала са покретом Отпора (и осталим снагама које су се залагале за промену власти) су биле више него очигледне.^[2]

На бесплатне концерте, представе, трибине и филмске пројекције долазили су млади, не само из Новог Сада већ и многобројни посетиоци из околине и других градова Србије. Одржана су 34 велика концерта на којима су свирали највећи бендови из земље, 12 представа, преко 120 филмских пројекција (неке су приказане премијерно у Новом Саду), 20 трибина, 40 великих журки и 11 перформанса.

Кроз вишеструке појаве домаћих група попут Дарквуд даба, Ортодокс Келтса, Ајсберна, Ван Гога, Атеист репа, Деце лоших музичара, као и разне уметничке представе, маса је охрабривана да се укључи. Фестивал се завршио журком са поруком „Готово је” пред око 20.000 посетилаца, два дана пре почетка општих избора 24. септембра, на којима је Милошевић изгубио власт. Журка се звала „Изборно место бр. 1”.

[уреди] Егзит 01

За више информација погледајте Егзит 01

Након договора са градским властима око кориштења Петроварадинске тврђаве ^[3], Егзит се преселио на другу страну Дунава. Фестивал из 2001. године (6.-14. јул) је био замишљен као слављење Милошевићевог одласка са власти, и поновно отварање државе свету након година међународне изолације. Те године се догађај такође одвијао под слоганом EXIT - Noise Summer Fest.

На много начина Егзит је постао „чедо” нове власти. Различити нивои влада (градске, покрајинске и републичке) су се побринуле да догађај добије довољне количине новца поред већ успостављеног тима спонзора. Присуство политичара је такође било велико - фестивал је отворио председник Скупштине Војводине Ненад Чанак и градоначелник Новог Сада Борислав Новаковић. Осим тога, министар финансија Божидар Ђелић и гувернер Народне банке Млађан Динкић су извели обраде песама Екатарине Велике.

Егзит 01 је трајао девет дана, а свакодневно се окупљало око 30.000 људи. Наступали су страни извођачи као што су Рони Сајз, Боб Синклер, Финли Квеј, Банко де Гаја, Кошин, Тони Ален, Менчајлд, Максимум роуч, Фор хиро који су свирали на главној и ди-џеј сцени. Посетиоци су имали прилику да поново виде извођаче из бивше Југославије, попут Дарка Рундека или групе КУД Идијоти, који су мало пре тога почели турнеју по Србији.

Ово је такође била година када су организатори фестивала почели да развијају његов музички профил. Уз Главну сцену, резервисану за најкомерцијалније извођаче (домаће и стране), уведене су Ди-џеј, Реге и Рок сцена.

Као додатак музичком аспекту, на Егзиту 01 су се одржале представе бројних регионалних позоришта, као и радионице и социо-политички округли столови на којима се разговарало о питањима као што су помирење народа бивше Југославије и сл.

[уреди] Егзит 02

За више информација погледајте Егзит 02

Издање Егзита из 2002. (5. - 13. јул) је на много начина било понављање претходне године, што је значајно одступало од новог маркетиншког слогана фестивала Serbia are you ready for the future? (у преводу „Србијо јеси ли спремна за будућност?”). Иако је наступио велики број нових ди-џеј талената попут Дејвида Моралеса, Дарена Емерсона, Ел-ти-џи Букема, Лотија, Маршала Џеферсона, Ерика Мориља, односно на Главној сцени Ејжан даб фаундејшона, Трансглобал андерграундa, Смоук ситија, Блу стејтса итд, Егзит 02 је укључио много већ виђених имена попут Тонија Алена, Менчајлда, Банко де Гаје, Дарка Рундека, Ронија Сајза, Ван Гога и Лав Хантерса.

Иако је посећеност још једном била велика (више од 250.000 посетилаца за 9 дана), многи посетиоци су били донекле разочарани одсуством великих и важних извођача. Осим тога, опште мишљење је било да девет дана колико је трајао фестивал неизбежно умањује његов укупни ефекат.

Одмах након завршетка Егзита 02, организатори су објавили губитак од 300.000 евра. Ово је довело до критика и оптужби за лоше пословање од стране новосадског одбора Демократске странке Србије. Странка је објавила планове за оснивање специјалне комисије у скупштини Новог Сада која ће прегледати пословање фестивала. ^[4]

[уреди] Егзит 03

За више информација погледајте Егзит 03

Егзит 03 се одржао од 3. до 6. јулa 2003. године. Организатори су уважили савете публике уводећи велике организационе и концептуалне промене. Фестивал је скраћен на четири дана, а промовисана је и нова маркетиншка кампања State of EXIT (држава оних који се залажу за толеранцију, заштиту животне средине и који желе да свет око њих учине лепшим местом за живот).^[5] Осим тога, уклоњена је већина не-музичког садржаја што је означило почетак комерцијалне форме фестивала. Ово се видљиво одразило на присуство реклама, од којих се фестивал финансирао више него од владиних средстава. Свака од седам сцена је имала различитог спонзора, а цене улазница су подигнуте.

Како се и очекивало, постава је била наклоњенија ширем укусу публике, са извођачима попут Ролинс бенда, Трикија, Молока, Стерио ем-сија, Шејна МакГована, Дерти Вегаса, Чамбавамбе, Соул ту соулa, Рамба Амадеуса, Мизар, уз поновне наступе Ронија Сајза, Дарена Емерсона, Лотија и др.

[уреди] Егзит 04

За више информација погледајте Егзит 04

Денс арена

Догађаји који су претходили Егзиту 04 (1. - 4. јул 2004.) су били подједнако интересантни као и сам четвородневни фестивал. Дана 7. јуна, три недеље пре уводне вечери фестивала, четворо организатора је ухапшено под оптужбом да су проневерили 12 милиона динара фалсификовањем финансијских извештаја. ^[6]

Сестре Деана и Ивана Глигорић, осумњичене за саучесништво, су брзо пуштене на слободу. Међутим, Душан Ковачевић (председник Удружења Егзит) и Бојан Бошковић (генерални менаџер) су задржани у тридесетодневном притвору, због могућег утицаја на сведоке. Они су осумњичени да нису пријавили стварни приход од продаје карата за Егзит 03 пишући лажне фактуре. ^[7]

Тим Егзита, на челу са секретаром за штампу Александром Колар, је чврсто негирао оптужнице, тврдећи да је фестивал био мета политичког прогона. Хапшење је била велика вест у српским новинама, па су чак и председнички кандидати, који су били усред предизборне кампање, учествовали у контроверзи.

Дана 15. јуна, након испитивања седам сведока који су потврдили раније полицијске исказе Ковачевића и Бошковића, њих двојица су пуштени након седам дана притвора.^[7] Ниједна оптужница није подигнута.

Након недељу дана, иако је постојала могућност отказивање фестивала, он је ипак одржан. Комерцијализација је узела маха са свуда присутним спонзорима, а MTV је дошао по први пут на Петроварадинску тврђаву да сними документарац о Новом Саду и фестивалу, као и да помогне акцију Егзита у борби против трговине људима.^[8] Британска музичка штампа је такође присуствовала фестивалу, што је резултовало врло афирмативним критикама у часописима NME и Моџо.

На Егзиту 04 је уведена Балкан фјужен сцена за наступе регионалних извођача. Главна сцена је била резервисана за „звезде”: Масив атак, Соулфлај, Иги енд стуџиз (који су свирали сат времена песме са своја прва два албума), Сајпрес хил, као и за Рамба Амадеуса, Партибрејкерсе, Дарквуд даб, Обојени програм, и Луну (популарну групу из Новог Сада током 1980-тих, која је поновно окупљена само за ту ноћ).

На ди-џеј сцени су се појавила велика имена попут Тима Маса, Сандера Клејненберга, Роџера Санчеза, док је на Балкан фјужен сцени виђен повратак Канде, Коџе и Небојше (након три године одсуствовања) и наступ можда најнеобичнијег учесника Егзита - Звонка Богдана.

[уреди] Егзит 05

За више информација погледајте Егзит 05

Денс арена

Уз музику, Егзит 05 је пратило и доста политичких дешавања, пре и током фестивалских дана. Доласком Маје Гојковић, тадашњег члана Српске радикалне странке, на место градоначелника у септембру 2004, многи су очекивали проблеме за прозападно оријентисани Егзит. Било је чак и спекулација о преласку фестивала у Београд.^[9] Упркос томе, директор Егзита Душан Ковачевић и градоначелница Маја Гојковић су потписали једногодишњи Протокол о сарадњи крајем марта 2005, утврдивши услове финансијске подршке града фестивалу у износу од 13 милиона динара. Ово је изазвало негодовање појединих невладиних организација,^[10] као и левичарски оријентисаних политичара, попут бившег председника Скупштине Војводине Ненада Чанка.^[11]

Егзит 05 је одржан од 7. до 10. јула 2005, а добио је додатну подршку када је ББС Радио 1 објавио да ће уживо пратити фестивал. Уз тим ди-џејева Ени Мак, Ени Најтингејл, Џајлса Питерсона и Фабија који су дошли у Нови Сад, британски слушаоци (као и слушаоци Би-Би-Сија широм света) су могли да чују наступе уживо. MTV се такође појавио, другу годину за редом.

Проблеми су пратили фестивал од самог почетка. Двадесетседмогодишњи посетилац фестивала је нађен мртав у свом шатору у привременом кампу Егзита поред тврђаве, на десној обали Дунава. Узрок смрти је био предозирање дрогом.

Такође, намера организатора о комеморацији неких болних догађаја из недавне историје Балкана није ишла како се очекивало. Од првобитне идеје да се одржи минут ћутања жртвама сребреничког масакра у поноћ задњег дана фестивала, се убрзо одустало због протеста посетилаца. Уместо тога, објавили су да ће пустити песму Ени Ленокс I Saved the World Today као успомену на све жртве, али је и ова идеја пропала. ^[12]

Што се тиче музичког аспекта, постава је била боља него икад. Уз главне госте: Апокалиптику, Гарбиџ, Вајт страјпс, Фетбој Слим, Слејер, Андерворлд, Јана Брауна и регионалних фаворита Еде Маајке, Дисциплине кичме, Лајбаха, Архангела, публика је имала прилику да ужива у разноврсној музици. Ипак, због лошег времена фестивал је два пута привремено прекидан.

Више од 150.000 људи је прошло кроз капије тврђаве за четири дана. По први пут од оснивања, на Егзиту је виђено велико присуство странаца (изван држава бивше СФРЈ). Дошло је више од хиљаду Британаца, што је био резултат изузетно ниских цена улазница за просечног странца, као и позитивних критика које је фестивал добио у британској штампи.

[уреди] Егзит 06

За више информација погледајте Егзит 06

Рекламни пано фестивала „Егзит“ 2006. испред СНП

Половином априла 2006, организатори Егзит фестивала су потписали уговор са градоначелницом Мајом Гојковић, договоривши услове трогодишње сарадње са градском владом.

Егзит 06 се одржао између 6. и 9. јула 2006. Отварању је присуствовао и Европски комесар за проширење Оли Рен који је одржао трибину о могућностима олакшавања визног режима. Британски лист „Обзервер” је најавио Егзит као најбољи фестивал на свету који треба посетити у 2006. години. Поред музике, промовисане су и кампање за запошљавање младих, укидање виза и кампања против расне дискриминације.^[5]

На фестивалу је наступило више од 600 извођача на 26 бина, а према незваничним проценама Егзит 06 је посетило око 160.000 људи. Највише посетилаца било је трећег дана фестивала када је на Петроварадинској тврђави било 45.000 људи на концерту Билија Ајдола. На тврђави је било странаца више него ранијих година, и то највише Енглеза (око 5.000) и Немаца.

Први извођач на главној бини је била Лара Би из Словеније, а на истом месту те вечери су наступили и Кардиганс, Калт и Франц Фердинанд. Од осталих извођача најзвучнија имена су били Макс Кавалера, Дог ит дог, Шабан Бајрамовић, Дарквуд даб, Мориси, ХИМ, Пет шоп бојс и Сизор систерс.

На Денс арени (која је добила оцену најбоље бине) су наступали Дејвид Гета, Ерик Придс, Дејв Кларк, Дерек Меј, Џеф Милс, Стив Лолер, Џејмс Холден, Ник Ворен, Џејмс Забила и многи други.

Част да заствори Егзит је припала македонском музичару Кирилу Џајковском. А иако је била најаваљена, Есма Реџепова се није појавила.

Посетиоцима је било омогућено да прате полуфунале и финале Светског првенства у фудбалу између Португалије и Француске, а затим и између Италије и Француске.

[уреди] Егзит 07

За више информација погледајте Егзит 07

Сцена „Фузија“

Тадашњи министар финансија Млађан Динкић и генерални менаџер Егзита Бојан Бошковић су 9. новембра 2006. потписали протокол којим је предвиђена финансијска подршка фестивалу у минималном износу од 30 милиона динара годишње, у року од три године.^[13] Поред њих, састанку су присутвовали Рамбо Амадеус и Бранислав Бабић Кебра, певач Обојеног програма, док је било видљиво одсуство једног од оснивача Егзита Душана Ковачевића.

Истог дана је објављено да је Ковачевић поднео тужбу против „Удружења Егзит”, а посебно против његових чланова Бојана Бошковића, Ивана Миливојева и Владана Јолера, као и против интернет провајдера Необија и Верата, оптуживши их за нелегалну пререгистрацију интернет домена exitfest.org на Бошковићево име. Ковачевић је оптужио Бошковића да је ово урадио без његове дозволе и затражио 40 милиона динара одштете.^[14]

Убрзо су поднете још две тужбе од стране Душана Ковачевића против „Удружења Егзит” у којима се тражи забрана коришћења ауторског дела и жига Егзита од стране удружења, као и да се утврди претежно Душаново право над ауторским делом Егзит. Душан Ковачевић је, такође, покренуо кампању „Сачувај Егзит”, која пропагира идеју да Егзит буде више од комерцијалног пројекта, а потом оснива и „Егзит фондацију” која има циљ да Егзит бренд пропагира у сврху хуманитарног и друштвено корисног рада.

У међувремену су Бошковић и председник извршног већа Војводине Бојан Пајтић потписали протокол о реализацији пројекта „Зимски Егзит” који је трајао од 5. до 20. јануара у шест војвођанских градова. Извршно веће је за овај пројекат издвојило 4 милиона динара. ^[15]

Камп за посетиоце током Егзита 07

Продукцијска кућа „Комуна” је 19. јануара понудила Егзитовом тиму помоћ у организовању и финансирању фестивала у наредних пет година. ^[16] Такође, хрватска кућа „Ариан забава” је понудила да преузме права на Егзит и три милиона евра ауторима Егзита уз обавезу да активно програмски учествују у уређивању фестивала првих десет година. ^[17] Ипак, Ковачевић, Бошковић и Миливојев су 14. фебруара потписали коауторски уговор којим су решена сва спорна правна питања. ^[18]

Егзит 07 се одржао од 12. до 15. јула 2007. На њему су главне звезде били Бејсмент џекс, Бисти бојс, Роберт Плант, Продиџи, Ву-Тенг клен, Снуп Дог и Лорин Хил. Наступило је око 400 извођача на 24 фестивалске бине. Сам фестивал је отворен ватрометом и наступом акробатске групе „Акро старс”, која је летела авионима Г-4 Супер Галеб. Егзит 07 је према проценама имао око 190.000 посетилаца, од чега око 15-20.000 странаца (претежно из Велике Британије). ^[19]

Током фестивала се десио инцидент када су петорица младића напала поворку младих која је промовисала кампању Савета Европе „Сви различити - сви једнаки”. Нападачи су убрзо ухапшени, а у петак је организована „Поворка различитости” у којој је око 300 људи прошетало од центра Новог Сада до Петроварадинске тврђаве.

Егзит је 6. новембра гласовима публике проглашен за најбољи европски музички фестивал у избору британских фестивалских награда.

[уреди] Егзит 08

За више информација погледајте Егзит 08

Наступ Бука Шејда

Егзит 08 се одржао од 10. до 13. јула 2008. Најзвучнија имена фестивала били су Најтвиш, Хајвс, Прајмал скрим, Секс пистолси, Џулијет Луис енд Ликс, Министри, Гогољ бордело, Госип и Ману Чао, као и поново окупљена новосадска панк група Пекиншка патка. Исландска певачица Бјорк је требало да се појави на фестивалу, али је њен наступ отказан. Менаџери певачице су тврдили да је разлог отказивања наступа њена подршка независности Косова и Метохије коју је исказала на концерту у Токију^[20]. Генерални директор Егзита Бојан Бошковић је одбацио тврдње да је наступ отказан из политичких разлога^[21]. Учествовало је више од 600 извођача на 25 бина.

Трећег дана фестивала догодио се несрећан случај у кампу Егзита, када је ветар одломио грану која је пала на један од шатора. Погинула је 28-годишња Јелена Матић из Параћина, док су теже повређени Дафина Анастасова и Ђорђе Маркоски из Скопља.