Драгољуб Ојданић
Са Википедије
Генерал-армије Драгољуб Ојданић (1. јун 1941) је бивши начелник Генералштаба Војске Југославије и министар одбране СРЈ. Ојднанић је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу оптужен за кршења закона и обичаја рата и злочине против човечности.
Садржај |
[уреди] Биографија
[уреди] Младост
Драгољуб Ојданић је рођен 1. јуна 1941, у селу Равни у Ужицу у породици Драгослава и Милијане, као једно од петоро деце (имао је две сестре и два брата). Село Равни, које је такво име добиле јер је смештено на једној заравни. Ојданићев отац се борио у Другом светском рату, потом је био командир милиције у Чајетини, а 1945. отишао је у Обласни комитет партије у Ужицу.
Драгољуб је одрастао на Златибору. Основну школу завршио је с одличним успехом, као и Подофицирску школу у Сарајеву, где је матурирао 1958. године. Војну академију копнене војске завршио је 1964. Похађао је и Командно-штабну академију и Школу националне одбране, где је магистрирао 1985. године.
[уреди] Војна каријера
Прву службу добио је у Ђаковици, после чега је службовао у Сарајеву, Призрену и на крају у Приштину. Током немира Албанаца 1981, био је политички комесар Приштинског корпуса и новинари се сећају да им је у поверењу саопштавао шта се дешава[тражи се извор]. Тако је било и с речима Фадиља Хоџе "да би у кафанама уместо Албанки требало да раде само Српкиње које воле да воде љубав за паре". То је био повод за велике женске демонстрације и суђење аутору изјаве.[тражи се извор]
1992. године био заменик команданта 37. корпуса ЈНА, потоње ВЈ, са командом у Ужицу. У чин генерал-мајора произведен је 20. априла 1992. године и постао је командант Ужичког корпуса. Под његовом командом Ужички корпус је ангажован у војним операцијама у источној Босни у време рата у Босни и Херцеговини. Ужички корпус је уз слаб отпор ушао у Вишеград и Рудо и победио снаге Мурата Шабановића, који је држао таоце у унутрашњности бране хидроелектране на Дрини и претио њеним дизањем у ваздух.[1] Прво што је Ојданић урадио било је дотурање помоћи оближњој Установи за ментално поремећену децу.[тражи се извор]
Служио је као начелник Генералштаба Прве армије СРЈ 1993. и 1994. године. Између 1994. и 1996. године био је командант Прве армије. У 1996. години постао је заменик начелника Генералштаба ВЈ. Слободан Милошевић је 26. новембра 1998. године поставио Ојданића за начелника Генералштаба ВЈ, сменивши генерала Момчила Перишића. Ојданић је био начелник генералштаба током НАТО бомбардовања Југославије.
Почетком јануара 2000, после убиства министра Павла Булатовића, постављен је за министра одбране Југославије, том приликом унапређен је у чин генерала армије.
Био је члан СКЈ. После распада СФРЈ и СКЈ Ојданић није приступио ни једној политичкој странци.
[уреди] Одлазак у Хаг и пуштање на условну слободу
25. априла 2002. године, Драгољуб Ојданић је пребачен из Србије, Савезне Републике Југославије (СРЈ), у затворску јединицу Међународног суда за ратне злочине почињене у бившој Југославији, у Хагу. Из Хага је пуштен на привремену слободу у Београду. После смрти бившег југословенског председника Слободана Милошевића, Ојданић је присуствовао сахрани, што је изазвало негативне реакције Хашког трибунала који захтева објашњење државе СЦГ ко му је дозволио да оде на сахрану.