Са Википедије

Зграда Дома Народне скупштине Републике Србије је велелепан објекат на почетку Булевара краља Александра у Београду. Под називом Савезна скупштина је позната још из времена СФРЈ, мада је у међувремену постала Скупштина државне заједнице СЦГ; а 23. јула 2006. године постаје и званично Дом Народне скупштине Србије.

Први пројекат за Дом народног представништва Краљевине Србије сачинио је 1891. године Константин А. Јовановић. Предвиђено је место где је 30. новембра 1830. године одржана Велика народна скупштина Србије на којој је прочитан хатишериф турског султана о правима Срба и књазу Милошу Обреновићу потврђено право наследног кнеза. На конкурсу за зграду, према измењеном програму, на простору близу некадашње Батал-џамије, одржаном 1901. године, награђен је рад Јована Илкића, који у суштини представља варијанту Јовановићевог решења. Градња палате започета је 1907. године, а камен-темељац положио је Краљ Петар I. Током Првог светског рата Илкић је умро у логору, у Нежидеру, а планови су изгубљени. Нове планове, према изграђеном стању, направио је Илкићев син Павле, а у довршавању објекта, посебно ентеријера, помогао је Николај Краснов. Грађевина је довршена тек 1936. године, а прва седница је одржана 20. октобра исте године. Народни посланици су у њој заседали од 1936. до 1939. године док парламент није распуштен.

Обликована је у духу академског традиционализма, са богатом унутрашњом (архитектонском и уметничком) декорацијом, коју су извели тада најпознатији домаћи уметници и занатлије. Испред главног улаза постављена је, 1939. године, монументална скулпторска група "Играли се коњи врани", дело познатог вајара Томе Росандића.

Током грађанских протеста 5. октобра 2000. године група демонстраната је насилно ушла у зграду и дошло је до пожара у ком је страдао део богате библиотеке, а део намештаја је украден.

Зграда бивше Савезне скупштине, после 100 година од почетка пројектовања, од 23. јула 2006. је званично Дом Народне скупштине Републике Србије.