Доломит
Са Википедије
Доломит је седиментна стена и минерал, а састоји се од калцијум магнезијум карбоната CaMg(CO3)2.
Стена доломит већим делом се састоји од минерала доломита. Кречњак, у коме се налази и доломит назива се доломитични кречњак или магнезијумов кречњак. Доломит је први описао француски природњак и геолог Деода Грате де Доломје (1750.-1801), а нашао их је у Доломитским Алпима у северној Италији.
Садржај |
[уреди] Својства
Минерал доломит кристалише у тригонално-ромбоедарском систему. Кристали су бели, мрки, сивкасти, а понекад и црвене боје. Сјај му је стакласт, а огреб му је бео или у боји самог кристала. Физичка својства су му слична калциту, али не раствара се брзо у хлороводоничној киселини. Честа су ближњења кристала. Тврдоћа му је 3,5 до 4 по Мосовој скали тврдоће. Индекси преламања светлости су nω = 1.679 - 1.681, nε = 1.500. Обично је помешан са другим кречњацима и садржи мале шупљине.
[уреди] Настанак
Доломити чине око 10% седиментних стена. Данас се природним путем ствара веома мало доломита. Лабораторијски се успева добити на температурама већим од 100°C , иако изгледа да је већина доломита створена под нижим температурама. Висока температура само убрзава процес. Мањак доломита данас je изгледа последица кинематичких фактора. Стварање доломита се не може уочити јер је то изузетно спор процес.
Откривен је на пример доломит који се ствара у анеробним условима суперслане лагуне дуж обале Бразила близу Риа де Жанеира.
Такође, откривено је да се минерал доломит ствара у бубрезима пса далматинца. Сматра се да код далматинца настају дејством бактерија. Постоје научници, који сматрају да се доломит развија под дејством и помоћу сулфатно редукујућих бактерија. Стварна улога бактерија при стварању доломита на ниским темпаратурама тек треба да се изучи. Механизам доломитизације помоћу сулфатно редукујућих бактерија треба тек пронаћи.
Од доломита (или кречњака уопште) води порекло мермер, чији је главни састојак калцијум-карбонат.
[уреди] Употреба
Доломити се користе као украсни камен, као сировина за производњу цемента (као шљунак) у грађевинарству и као извор магнезијум-оксида, па и елементарног магнезијума. Самлевени доломит се користи и као материјал у проиводњи керамике. Може бити носилац нафте. У доломитима се могу наћи руде метала, као што су цинк, олово и бакар. У хортикултури се користи доломит или доломитични кречњак који се додају тлу како би се смањила (редуковала) киселост тла.
[уреди] Налазишта
Среће се у већем делу Европе, Северној Америци, Бразилу и јужној Африци.
[уреди] Референце
- Deer, W. A., R. A. Howie and J. Zussman (1966) An Introduction to the Rock Forming Minerals, Longman, pp. 489 - 493 ISBN 0-582-44210-9
- Група аутора, 2003. Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд.
- Webmineral
- Mindat data
- Mineral galleries
- Role of Sulfate Reducing Bacteria During Microbial Dolomite Precipitation as Deduced from Culture Experiments
- Low temperature formation of dolomite and magnesite
[уреди] Види још
|
|
|
|---|---|
| 1. Самородни елементи | самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C) |
| 2. Сулфиди | пирит • халкопирит • пентландит |
| 4. Оксиди и хидроксиди | спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед |
| 5. Карбонати, нитрати, борати | арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит |
| 6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати | анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит |
| 8. Силикати | алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит |