Са Википедије

Гусле су српски народни музички инструмент са једном, или евентуално две жице. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета. Као једножичани инструмент, гусле се срећу у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини и Далмацији. Гусле из Лике и Босанске Крајине углавном имају две жице.

Жице су направљене од тридесет упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Гудало се користи тако што се повлачи по затегнутим жицама, производећи оштар и драматичан звук, који је изузетно експресиван. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умеће свирања.

Саме гусле састоје се од музичке кутије која је пресвучена животињском кожом на коју се надовезује дугачак врат на чијем завршетку је изрезбарена животињска (најчешће коњска) или птичија (најчешће орао или соко) глава.

При свирању, тело гусала се полаже на колена (у крило), док дугачак врат придржава длан једне руке.

Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни певачи, опевали догађаје из националне историје вековима, све док ти текстови нису коначно записани. Већина песама говори о временима отоманске владавине и националне борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске песме записане су и сачуване већ у раном 19. веку. У неким књигама и публикацијама се спомиње податак да су српске гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу када се у 12. веку састао у Нишу са српским владаром Стефаном Немањом, где му је Немања понудио помоћ српске државе у крсташком рату. Кажу да је Барбароса био задивљен звуком гусала и пјевањем уз њих, па се много интересовао око појединости везаних за гусле.

Гусле даљим пореклом потичу из средње Азије, а не зна се тачно како су доспеле до Срба; неки претпостављају преко Византије. На врху гусала је често јарчева глава као симбол сточарства и номадских народа, док је гудало најчешће израђено у облику змије, као симбол горштачке љутине. Касније се на гуслама срећу ликови националних јунака, а није случајно што се праве од јавора, јер јавор као дрво има симболику у српској претхришћанској религији и означавао је култ предака. Такође се уз гусле славе преци.

Гусле се још срећу и у Сирији, а код Лужичких Срба се среће гудачки инструмент под називом хусле. Такође, Срби који су мењали веру и примали Ислам, били су задржали обичај опевавања својих муслиманских јунака уз гусле. Данас се овај обичај код њих готово изгубио.

[уреди] Знаменити гуслари - певачи српских народних песама

• Тешан Подруговић из села Казанаца у општини Никшић,
• Филип Вишњић, родом из села Трнова (Горња), општина Угљевик, Босна,
• Лека Мастиловић, морачки ускок родом из села Изгори код Гацка у Херцеговини
• Старац Милија из Колашина,
• Старац Рашко из Колашина,
• Ђуро Милутиновић, слепи гуслар,
• Стојан Хајдук, Херцеговац,
• Анђелко Вуковић с Косова.
• Ђорђије Ђоко Копривица Народни Гуслар
• Миломир Миљанић
• Петар Перуновић Перун

[уреди] Спољашње везе

• Кратка историја гусала
• Гусларско друштво "Филип Вишњић" - Канада
• Гусларско друштво "Жича" - Краљево, Србија

• Ђорђије Ђоко Копривица - Званична интернет презентација
• Гусларске песме - Највећа база гусларских песама на свету

Овај незавршени чланак Гусле везан је за музику. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.