Са Википедије

Врбас (мађ. Verbász, русински: Вербас, нем. Werbass) је градско насеље у општини Врбас у Јужно-бачком округу. Према попису из 2002. било је 25907 становника (према попису из 1991. било је 25858 становника).

Врбас
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Округ	Јужно-бачки
Општина	Врбас
Положај	45° 34′ 17" СГШ 19° 38′ 27" ИГД
Површина	km²
Надморска висина	78 m
Популација (2002)  - број становника  - густина	25907  ст./km²
Поштански број	21460 21463 21464
Позивни број	021
Регистарска ознака	VB / ВБ
Врбас Врбас на мапи Србије

Садржај 1 Географија 2 Историја Врбаса 3 Култура и образовање 4 Демографија 5 Референце 6 Види још 7 Спољашње везе 7.1 Село данас

[уреди] Географија

Географски положај Врбаса карактерише мноштво природно-географских и друштвено-економских компоненти и међусобних утицаја. Заузима део простора који се налази у геометријском средишту Бачке. У граду се укрштају железничке пруге: Суботица-Врбас-Београд и Сомбор-Врбас. Кроз Врбас воде важни друмски путеви следећих праваца: Сомбор-Врбас-Нови Сад, Врбас-Бачка Паланка, Врбас-Суботица. Врло значајну улогу имају и водени токови, који представљају део хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Граничи се са општинама: Кула, Мали Иђош, Србобран, Темерин, Нови Сад, Бачка Паланка и Оџаци.

[уреди] Историја Врбаса

Први помен у писаним изворима о Врбасу је из 1387.год. Међутим историја Врбаса сеже много даље у прошлост. Захваљујући археолошким испитивањима на локалитетима:Чарнок, Шуваков салаш и циглана Полет, много тога о прошлости Врбаса нам је јасније. На обалама Црне баре констатована су неолитска насеља. На Шуваковом салашу откривена је кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у лес, да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада биле свакодневница села. Из периода бронзаног доба констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока. Веома значајно налазиште млађег гвозденог доба на локалитету Чарнок-Бачко добро поље успешно се штити и истражује.

Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п.н.е, Чарнок постаје келтски опидум, и првенствено представља трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1.века нове ере ови простори су део тзв. барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, припадника иранских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа. Најдуже се задржавају Авари, о чему сведочи некропола на локалитету циглана Полет. Почетак 9. века означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима.

За годину оснивања Врбаса узима 1213. као седиште поседа двојице племића под називом "Орбаспалотаја". Према писаним изворима овде је углавном живело словенско становништво, Срби, који су у више наврата због поплава, ратова или болести напуштали насеље. Године 1720. наступају огромне етичке промене, Срби се селе у Русију и Банат а почиње колонизација Немаца, Русина и Мађара на ове просторе. У 19. веку захваљујући прокопавању канала и изгарадњи пруге Пешта-Суботица-Нови Сад, Врбас је израстао у индустријско-занатски трговински центар. Отварају се нове основне школе, занатска школа и гимназија.

После Другог светског рата Врбас добија име Титов Врбас да би на почетком 90-тих година био враћен стари назив.

[уреди] Култура и образовање

Повољан географски положај и миграције омогућили су да сена територији Врбаса јаве рани облици просветног живота. Тако да се:

• 1735. отвара Српска црквена основна школа
• 1790. отвара се народна основна школа
• 1765. Русинска основна школа

Убрзо затим отварају се и јеврејска, немачка, државна мешовита и друге школе.

Народна библиотека "Данило Киш" Основана је 1962. са седам одељења, два у Врбасу и по једно у околним општинама. Поседује око 103.000 књига, учествује у већини културних манифестација општине. Дом културе "Врбас" основан је 1968, у оквиру њега ради и биоскоп "Југославија". Изгорео је у пожару почетком 90-тих после чега је почео са градњом нови.

[уреди] Демографија

У насељу Врбас живи 20355 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,6 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 8379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 14837 [1] 1953. 15470 1961. 19316 1971. 22496 1981. 25143 1991. 25858 25610 2002. 26198 25907

Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби			10.670	41,18%
Црногорци			7.785	30,04%
Мађари			2.003	7,73%
Русини			1.478	5,70%
Украјинци			745	2,87%
Југословени			529	2,04%
Хрвати			427	1,64%
Немци			106	0,40%
Словаци			89	0,34%
Македонци			84	0,32%
Словенци			46	0,17%
Руси			44	0,16%
Роми			40	0,15%
Муслимани			40	0,15%
Чеси			17	0,06%
Буњевци			16	0,06%
Бугари			14	0,05%
Албанци			13	0,05%
Бошњаци			10	0,03%
Румуни			7	0,02%
Горанци			1	0,00%
непознато			682	2,63%

[уреди] Референце

[уреди] Види још

• Општина Врбас

[уреди] Спољашње везе

• званични сајт
• незванични сајт Врбаса
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Дворац Табори
• Томанова вила

[уреди] Село данас

Евангелистичка црква у Врбасу Калвинистичка црква у Врбасу Католичка црква у Врбасу

Координате: 45° 34' 17" СГ Ш, 19° 38' 27" ИГД

п • р • у Насељена места општине Врбас
Врбас • Бачко Добро Поље • Змајево • Косанчић • Куцура • Равно Село • Савино Село

п • р • у Јужнобачки управни округ
Градске општине Града Новог Сада:    Нови Сад • Петроварадин Општине:   Бач • Бачка Паланка • Бачки Петровац • Беочин • Бечеј • Врбас • Жабаљ • Србобран • Сремски Карловци • Темерин • Тител