Војвођански Мађари
Са Википедије
Мађари су друга по величини етничка група Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2002. године, 290.207 Мађара живи у Војводини, што је 14,28% од укупног становништва. Укупан број Мађара у Србији је 293.299, што је 3,91% популације Србије. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у Војводини.
Садржај |
[уреди] Распрострањеност
Преко 59% Мађара у Србији живи у њеном северном делу, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је културни и политичку центар војвођанских Мађара.
[уреди] Насеља у Војводини са већинским мађарским становништвом (по попису из 2002)
Списак насеља у Војводини са апсолутном или релативном мађарском већином.
Град Суботица (Szabadka város):
- Бачки Виногради (мађ. Királyhalma)
- Бачко Душаново (мађ. Zentaörs)
- Келебија (мађ. Alsókelebia)
- Палић (мађ. Palicsfürdő)
- Суботица (мађ. Szabadka)
- Хајдуково (мађ. Hajdújárás)
- Чантавир (мађ. Csantavér)
- Шупљак (мађ. Alsóludas)
Општина Бачка Топола (Topolya község):
- Багремово (мађ. Brazília)
- Бајша (мађ. Bajsa)
- Бачка Топола (мађ. Topolya)
- Богараш (мађ. Bogaras-Felváros)
- Гунарош (мађ. Gunaras)
- Зобнатица (мађ. Andrásnépe)
- Кавило (мађ. Rákóczifalu)
- Ново Орахово (мађ. Zentagunaras)
- Оборњача (мађ. Nagyvölgy)
- Пачир (мађ. Pacsér)
- Победа (мађ. Győztes)
- Стара Моравица (мађ. Bácskossuthfalva)
Општина Мали Иђош (Kishegyes közság):
Општина Кањижа (Magyarkanizsa község):
- Адорјан (мађ. Adorján)
- Долине (мађ. Völgyes)
- Зимоњић (мађ. Ilonafalu)
- Кањижа (мађ. Magyarkanizsa)
- Мале Пијаце (мађ. Kispiac)
- Мали Песак (мађ. Kishomok)
- Мартонош (мађ. Martonos)
- Ново Село (мађ. Újfalu)
- Ором (мађ. Orom)
- Тотово Село (мађ. Tóthfalu)
- Трешњевац (мађ. Oromhegyes)
- Хоргош (мађ. Horgos)
Општина Сента (Zenta község):
- Богараш (мађ. Bogaras)
- Горњи Брег (мађ. Felsőhegy)
- Кеви (мађ. Kevi)
- Сента (мађ. Zenta)
- Торњош (мађ. Tornyos)
Општина Ада (Ada község):
- Ада (мађ. Ada)
- Мол (мађ. Mohol)
- Оборњача (мађ. Völgypart-Nagyvölgy)
- Стеријино (мађ. Valkaisor)
- Утрине (мађ. Törökfalu)
Општина Бечеј (Óbecse község):
- Бачко Градиште (мађ. Bácsföldvár)
- Бачко Петрово Село (мађ. Péterréve)
- Бечеј (мађ. Óbecse)
- Дрљан (Drea)
- Милешево (мађ. Istenföldje)
Општина Чока (Csóka község):
- Банатски Моноштор (мађ. Kanizsamonostor)
- Врбица (мађ. Egyházaskér)
- Јазово (мађ. Hódegyháza)
- Падеј (мађ. Padé)
- Црна Бара (мађ. Feketetó)
- Чока (мађ. Csóka)
Општина Нови Кнежевац (Törökkanizsa község):
Општина Кикинда (Nagykikinda község):
- Сајан (мађ. Szaján)
Општина Нова Црња (Magyarcsernye község):
Општина Житиште (Begaszetgyörgy község):
- Нови Итебеј (мађ. Magyarittabé)
- Торда (мађ. Torontáltorda)
- Хетин (мађ. Tamásfalva)
Општина Зрењанин (Nagybecskerek község):
- Лукино Село (мађ. Lukácsfalva)
- Михајлово (мађ. Magyarszentmihály)
- Мужља (Muzsla)
Општина Сечањ (Torontálszecsány község):
- Бусење (мађ. Káptalanfalva)
Општина Ковачица (Antalfalva község):
- Дебељача (мађ. Torontálvásárhely)
Општина Пландиште (Zichyfalva község):
- Јерменовци (мађ. Ürményháza)
Општина Вршац (Versec község):
- Шушара (мађ. Fejértelep)
Општина Бела Црква (Fehértemplom község):
- Добричево (мађ. Udvarszállás)
Општина Ковин (Kevevára község):
- Скореновац (мађ. Székelykeve)
- Шумарак (мађ. Emánueltelep)
Општина Панчево (Pancsova község):
Општина Ириг (Ürög község):
Општина Оџаци (Hódság község):
- Богојево (мађ. Gombos)
Општина Сомбор (Zombor község):
- Бездан (мађ. Bezdán)
- Дорослово (мађ. Doroszló)
- Светозар Милетић (мађ. Nemesmillitics)
- Телечка (мађ. Bácsgyulafalva)
Општина Апатин (Apatin község):
Поред ових општина Мађари чине значајну мањинску популацију у општинама Темерин (Temerin), Србобран (Szenttamás), Нови Сад (Újvidék) и Кула (Kúla) и Нови Бечеј (Törökbecse).
[уреди] Историја
Делове данашње Војводине, који су укључени у састав Угарске у 10. веку, почели су да насељавају Мађари. После отоманског освајања територије данашње Војводине у 16. веку, највећи део мађарског становништа је напустио регион.[тражи се извор] Мађари су поново почели да насељавају делове данашње Војводине после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880., Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба (35,5%), затим Немаца (24,4%)). По наредном попису из 1890, Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%.[тражи се извор]
[уреди] Култура и информисање
- Мађар Со (Magyar Szó), су дневне новине на мађарском језику, које излазе у Суботици, Сенти и Новом Саду. До 2006. седиште листа је било искључиво у Новом Саду.
- Хет Нап (Hét nap), недељник из Суботице
- Чалади кер (Családi kör), недељник и Новог Сада
- Хид (Híd), књижевни часопис из Новог Сада
- Изенет (Üzenet), књижевни часопис из Суботице
- Symposion, књижевни часопис из Новог Сада
- EX-Symposion, књижевни часопис из Веспрема, основан од стране писаца који су почетком деведесетих година емигрирали из Војводине у Мађарску, објављује писце из Војводине
- Орбис (Orbis), двојезични књижевни часопис из Кањиже
- Шикољ (Sikoly), књижевни часопис из Мужље
- Вајдашаг Ма (Vajdaság Ma), информативни интернет портал
- Вајдашаг Портал (Vajdaság Portál),информативни интернет портал
- зЕтна (zEtna), књижевни интернет портал
- Арач (Aracs), часопис за питања из друштвеног јавног живота, излази у Суботици
[уреди] Познати војвођански Мађари
- Моника Селеш (Szeles Mónika), бивша најбоља тенисерка света. Рођена је у Новом Саду 1973.
- Золтан Шебешћен (Sebestyén Zoltán), рођен 1. октобра 1975. године је немачки фудбалер и тренер, пореклом из Скореновца.
- Деже Костолањи (Kosztolányi Dezső) (1885-1936), један од најпознатијих мађарских писаца.
- Геза Чат (Csáth Géza) (1887-1919), писац.
- Петер Леко (Lékó Péter) (рођ. 1979. у Суботици), најбољи мађарски шахиста.
- Феликс Лајко (Lajkó Félix) (рођ. 1974. у Суботици), познати вилониста и композитор.
- Ђула Мештер (Mester Gyula), познати одбојкаш, вишеструки репрезентативац Југославије и Србије и Црне Горе
- Золтан Варга (Varga Zoltán), бивши играч ФК Партизан, репрезентативац СР Југославије, фудбалски тренер
- Магдолна Ружа (Rúzsa Magdolna), најпопуларнија и најталентованија мађарска поп певачица млађе генерације
- Мор Тан (Than Mór), рођен 1802 у Бечеју, хемичар, оснивач Мађарке краљевске академије наука.
- Карољ Лајко (Lajkó Károly), боксер, шампион и државни репрезентативац (рођен у Бечеју 1943)
- Силвестер Левај (Lévay Szilveszter), композитор. Рођен 1945. у Суботици.
- Пал Абрахам (Ábrahám Pál), композитор
- Золтан Дани, пуковник ПВО ВЈ
[уреди] Политичке организације
Највеће мађарске политичке партије у Војводини су:
- Савез војвођанских Мађара (председник је Иштван Пастор),
- Демократска заједница војвођанских Мађара (председник је Шандор Пал) и
- Демократска партија војвођанских Мађара, (председник је Андраш Агоштон).
- Грађански савез Мађара, ( председник је Ласло Рац Сабо)
Све четири странке учествују у локалним властима у општинама Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа). Савез војвођанских Мађара (СВМ) учествује у власти Аутономне покрајине Војводине. На парламентарним изборима 2007. СВМ је добио три мандата у Народној скупштини Републике Србије. Наком избора 2008, изборна листа „Мађарска коалиција“ коју чине Савез војвођанских Мађара, Демократска странка војвођанских Мађара и Демократска заједница војвођанских Мађара, добила је 4 мандата у Скупштини Србије.