Са Википедије

Владимир Лазаревић
рођен:	23. март 1949. Грнчар, Србија
преминуо:

Генерал Владимир Лазаревић (23. март 1949) је бивши генерал Војске Југославије. Лазаревић је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу оптужен да је заједно са генералима Небојшом Павковићем, Сретеном Лукићем и Властимиром Ђорђевићем склопии заједнички злочиначки подухват да протерају Албанце са Косова и Метохије.

[уреди] Биографија

Генерал Владимир Лазаревић рођен је 23. марта 1949. године у селу Грнчару, општина Бабушница. Завршио је Војну академију 1972. године, a касније и Командно-штабну академију копнене војске и Школу националне одбране, све са одличним службеним оценама. Kao командир, командант и начелник различитих формација службовао је у Нишу, Призрену, Приштини, Београду и Лесковцу.

Начелник Штаба Приштинског корпуса постао је 1998. године, a шест месеци касније и командант Приштинског корпуса. Почетком 2000. постављен је за команданта Треће армијске области Војске Југославије. Четири пута га је ванредно унапредио бивши председник СРЈ Слободан Милошевић, a у априлу 1999. године одликован је Орденом ратне звезде првог степена.

Указом Војислава Коштунице, тадашњег председник СРЈ, 1. априла 2002. године постављен је на положај начелника Сектора за копнену војску. Са те дужности смењен је 7. августа 2003. године.

Ожењен је и има три сина и унука. Током рата са НАТО-ом, два сина су се све време борила на Космету, иако формацијски нису припадали тамо. Трећи је у то време био малолетан.

Против њега је крајем 2003. подигнута оптужница Хашког трибунала. Хашка оптужница терети генерале Павковића, Лазаревића, Лукића и Ђорђевића да су још од краја 1998. године склопили заједнички злочиначки подухват да протерају Албанце. Лазаревић се добровољно предао Хашком трибуналу.