Будимпешта

Са Википедије

Застава	Грб
Град Будимпешта


Застава	Грб
Положај у Мађарској

Основне информације
Површина:	525.16 km² (град)
Становништво:	1.702.297^[1] (ужа област) 2.475.740^[1] (шира област) (2002)
Густина:	3.241/km²
Координате:	47°28′СГШ 19°03′ИГДКоординате: 47°28′С 19°03′И
Поштански број:	1011–1239
Позивни број:	+01
Аутомобилска ознака:	B
Временска зона:	UTC+1 (CET) (Летње време: UTC+2 (CEST)
Званична страница:	budapest.hu
Политика
Градоначелник:	Габор Демски (Савез слободних демократа (Мађарска))
Последњи локални избори:	29. октобар 2004.

Поглед на Парламент и Дунав

Будимпешта (мађ. Budapest) , главни град Мађарске и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље има преко 1,7 милиона становника, што је мање од врха, достигнутог средином 1980-их када је имала 2,1 милиона. Постала је један град који заузима обе обале Дунава спајањем Будима и Обуде на десној обали, са Пештом на левој (источној) обали Дунава.

Садржај

1 Историја
2 Срби у Будимпешти
- 2.1 Демографска историја
3 Окрузи Будимпеште
4 Саобраћај
5 Види још
6 Спољашње везе

[уреди] Историја

Ланчани мост ноћу

Позната историја Будимпеште почиње са римским градом под именом Aquincum, основаним око 89. године нове ере, на месту старије келтске насеобине близу места где је настала Обуда. Aquincum је од 106. до краја 4. века био главни град провинције, доње Паноније. На месту данашње Пеште је био изграђен град Contra Aquincum (или Trans Aquincum).

Област су око 900. године освојили Мађари, који су око једног века касније основали краљевину Мађарску. Када су је уништили Монголи, 1241, Пешта је већ била значајно место, и брзо је поново изграђена, али је Будим био седиште краљевског двора од 1247. и 1361. је постао главни град Мађарске.

Турци су освојили већи део Мађарске у 16. веку, и прекинули су раст града: Пешту су са југа заузели 1526. године, а Будим 15 година касније. Док је Будим остао седиште турског управника, Пешта је била врло запуштена до 1686. када су је освојили Хабзбуршки владари. Године 1690. Великом сеобом Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем повећава се број будимских и пештанских Срба који су већ од раније живели на овим просторима. Велики део Срба се настанио у будимском Табану.

Пешта је од 1723. била седиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. веку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.

Музеј лепих уметности

Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада 1849 је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по Аустро-Угарској нагодби из 1867 (види Аустро-Угарска). Број становника "уједињене" престонице је порастао у периоду од 1840. до 1900. на 730 000.

У 20. веку је већина раста броја становника отпадала на предграђа, Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између 1890. и 1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. Људски губици Мађарске током Првог светског рата, и потоњи губитак више од половине територије краљевства (1920.) је задао само привремени ударац броју становника, а Будимпешта је постала престоница мање, али сада суверене државе. До 1930. је уже градско језгро бројало милион становника, уз додатних 400 000 у предграђима.

Око трећина од 200 000 Јевреја у Будимпешти је умрла током нацистичког геноцида током немачке окупације у Другом светском рату. Град је знатно порушен у совјетској опсади током зиме 1944, а опоравио се током 1950-их и 1960-их. Будимпешта је током 1980-их поделила судбину државе када је број становника смањен услед повећане емиграције и смањења наталитета.

[уреди] Срби у Будимпешти

Данас у Будимпешти живи преко две хиљаде Срба. Они су махом потомци далеких предака из "Чарнојевићевог јата" који су се доселили Великом сеобом Срба 1690, али има и Срба који су се доселили почев од 90-их година 20. века и повећавају број малобројне али веома активне и живе заједнице Срба у Мађарској. Срби у Будимпешти имају своју Српску православну црквену оптшину са саборним храмом Великомученика Светог Георгија у Српској улици (мађ. Szerb utca) близу популарне Вацке (мађ. Váci utca) улице, која је у склопу Епархије будимске. У главном граду Мађарске налази се и велелепна палата легендарног Текелијанума. У Будимпешти постоји Српско забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом. Српску школу похађа преко 200 ђака. У мађарској престоници раде и Самоуправа Срба у Мађарској као и Српска самоуправа у Будимпешти. Овде се појављују и Српске народне новине, недељник Срба у Мађарској као и лист Невен. Овде се уређује и Српски екран, получасовна емисија Мађарске телевизије на српском језику која се јавља недељно. У мађарској престоници делују и квартовске (окружне) српске самоуправе као и Задужбина Јакова Игњатовића и Задужбина Саве Текелије. У Будимпешти ради и Српско позориште у Мађарској, а такође и КУД Табан.

[уреди] Демографска историја

1800: 54.200 становника
1830: 102.700
1850: 178.000
1880: 370.800
1900: 733.400
1925: 957.800
1990: 2.016.100
2003: 1.719.342

[уреди] Окрузи Будимпеште

За више информација погледајте Окрузи Будимпеште

Трг Хероја (ноћу) налази се у XIV округу

Будимски Дворац

(напомена: реч Уј на мађарском значи ново, па префикс Уј испред имена града значи нови - Ујпешт - Нова Пешта .. város као и на српском значи варош)

Табан, Вар - I округ
Рожадомб, Пасарет - II округ
Обуда - III округ
Ујпешт - IV округ
Белварош, Липотварош - V округ
Терезварош - VI округ
Ержебетварош - VII округ
Јожефварош - VIII округ
Ференцварош - IX округ
Kőbánya - X округ
Ујбуда - XI округ (Келенволђ, Келенфелд, Lágymányos, Албертфалва, Гелертхеђи, Шашхеђи, Газдагрет, Őrmező)
Хеђвидек - XII округ
Ујлипотварош, Анђалфелд - XIII округ
Зугло - XIV округ (Алшоракош, Херминамезő, Иштванмезő, Кишзугло, Нађзугло, Ракошфалва, Törökőr, Варошлигет)
Ракошпалота, Пештујхељ, Ујпалота - XV округ
Маћашфелд, Шашхалом, Цинкота - XVI округ
Ракошменте - XVII округ (Ракошкерестур, Ракошчаба, Ракошлигет, Ракошхеђ, Ракошкерт)
Пештсентлőrinc - XVIII округ
Кишпешт - XIX округ
Пештержебет - XX округ
Чепел - XXI округ
Будатетењ, Нађтетењ, Будафок - XXII округ
Шорокшар - XXIII округ

[уреди] Саобраћај

Западна железничка станица - „Њугати“

[уреди] Аеродром

Ферихеђ (Ferihegy) аеродром има 3 различита путничка терминала: Ферихеђ 1, Ферихеђ 2/A и Ферихеђ 2/B. Аеродром се налази источно од центра града у XVIII округу у Пештсентлоринцу (Pestszentlorinc).

[уреди] Путеви

Будимпешта је најзначајнији мађарски путни терминус; сви главни аутопутеви завршавају у Будимпешти. Она је такође и најзначајнији железнички терминус.

У Будиму одмах поред Ланчаног моста се налази ознака у виду споменика тзв. "Нулти километар". Од те тачке се мере сва растојања у Мађарској. Сам споменик од мермера представља једну нулу!

[уреди] Водени путеви

Река Дунав протиче кроз Будимпешту на путу ка Црном мору. Будимпешта је кроз историју била важна трговачка лука.

[уреди] Метро

За више информација погледајте Будимпештански метро

Станица метроа „Опера“ на метро линији 1

Будимпештански метро је други најстарији на свету 1894 (после лондонског). Та метро линија на дубини од само неколико метара је првих година била са коњском вучом. Полазна станица је са Вереш Марти Тера (Трг црвене Марте) где се налази и најстарија посластичарница у Мађарској Жербо која је позната по колачу Жербо коцке. Крај линије је у Варошлигету - парку близу Трга Хероја. Прва метро линија се сада зове M1 или Жута линија. У потпуности је рестаурисана у оригинално стање, због туристичко - историјских вожњи. Друге две линије, M2 (црвена) и M3 (плава) су касније изграђене и воде ка другим деловима града. Ове линије се налазе на великој дубини и иду чак испод Дунава

Види такође: Листа метро станица у Будимпешти.