Са Википедије

Координате: 44° 6' СГ Ш, 17° 58' ИГД

Босна и Херцеговина (скраћено: БиХ, БХ) је европска држава у југоисточном делу Европе, на западу Балканског полуострва. Припада групи медитеранских земаља јер једним делом код Неума излази на Јадранско море. БиХ се састоји од два ентитета: Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, те Брчко дистрикта.

Са севера, запада и југа граничи са Хрватском, а са истока са Србијом и са Црном Гором. Главни град земље је Сарајево. Независност од Југославије прогласила је 1. марта 1992. године. Сва три народа (Бошњаци, Срби и Хрвати) су конститутивни на целој територији Босне и Херцеговине. Према процени Агенције за статистику Босне и Херцеговине од 30. јуна 2005. године број становника је 3.842.537 ^[1].

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Политика 4 Административна подела 4.1 Ентитети 4.2 Дистрикт 5 Привреда 6 Демографија 7 Види још 8 Референце 9 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Босне и Херцеговине

У старом веку данашњу територију Босне и Херцеговине су насељавали Илири. Била је саставни део Римског царства. У VII веку су је населили Срби, током насељавања Словена на Балканско полуострво. Босна се под тим именом почиње спомињати од 958. За време кнеза Часлава (931—960) и краља Бодина (1081 —1101) Босна се нашла у саставу јединствене српске државе. Јединствену државу у Босни створио је бан Кулин.

Средњовековна Босна је поред Србије била друга српска држава током развијеног (трајао од XII до XIV века) и касног средњег века (трајао од XIV до XV века). Босна и Херцеговина су се први пут ујединили 1326. када је босански бан Стефан I Котроманић освојио Хум (Херцеговина).

Највећи успон је доживела за време Твртка I Котроманића, који се 1377. прогласио за краља Босне и Срба. Стефан Вукчић Косача се 1448. осамостаљује у Хуму и проглашава се херцегом од светога Саве. Босна пада под Отоманско царство 1463, а Херцеговина 1482.

Убрзо ислам прихватају и локални Словени(Срби и Хрвати) који су до тада били хришћани(православци,римокатолици и припадници тзв. цркве босанске). Османлијски освајачи су над немуслиманским живљем примењивали зулуме који су довели до оштрих националних подела, а које су и данас приметне. Зулум = као злодела у целини су били харач = порез, кулук = неплаћени рад, данак у крви = одвођење хришћанске деце у јањичаре – специјани турски војни одред. Срби јула 1875. у Невесињу дижу устанак због турских зулума, познат као Невесињска пушка који доводи до ратова против Отоманске империје који се окончавају Берлинским конгресом 1878.године на коме је Аустро-Угарској дато право да окупира Босну и Херцеговину на 30 година.

1908. Аустро-Угарска је анектирала Босну и Херцеговину. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914 назван Сарајевски атентат, чиме је отпочео Први светски рат.

Вијеће народних првака и посланика 28. новембра 1918. донело је одлуку о припајању Босне и Херцеговине Краљевини Србији, која је потом основала Краљевину Југославију (СХС). За време Другог светског рата била је у саставу тзв. Независне Државе Хрватске. Од 1945. до 1992. је била федерална Република у склопу социјалистичке Југославије.

БиХ је независност прогласила 6. априла 1992. године након изјашњавања грађана на референдуму. Референдум су подржале бошњачке (тада још увек муслиманске) и хрватске политичке странке, док га српске странке нису прихватале и излазак Срба је било изузетно мали. Као политички одговор на резултат референдума оформљена је Република Српска. Ови догађаји су непосредно претходили рату у Босни и Херцеговини који је трајао од 1992. до 1995. Рат се завршио Дејтонским споразумом.

Босну и Херцеговину данас на основу Дејтонског споразума чине два ентитета:

• Федерација Босне и Херцеговине која обухвата 51% територије

и

• Република Српска која обухвата 49% територије БиХ. Тренутни председавајући Председништва БиХ је Харис Силајџић.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина је смештена на југоистоку Европе, у западном делу Балкана. Укупна површина земље је 51.209,2 km² (од тога је 51.197 km² копно, а 12,2 море)^[1]. Граничи са Хрватском на северу, северозападу и југу (укупна дужина границе: 932 km), са Србијом на истоку (укупна дужина границе са 312 km са Србијом, и Црном Гором 215 km. На крајњем југу Босна и Херцеговина излази на Јадранско море, у дужини од 20 km, који се налазе на територији општине Неум. Границе Босне и Херцеговине су углавном природног порекла и углавном је чине реке Дрина, Сава, и Уна, као и планина Динара на југозападу земље.

Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000 km²) и мањег хецеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на Херцеговину, са том разликом да је реч о различитим карактерима тла.

На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине, односне даље претвара у Панонску низију. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између Неума и полуострва Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од југа ка северу, односно у случају Неретве од сјевера ка југу, а посебни облик у крајолику чине пространа крашка поља на југозападу, југу и југоистоку земље (Ливањско поље, Дувањско поље, Попово поље).

13.60% површине Босне и Херцеговине чини плодна земља, а само 2.96% земље се употребљава за пољопривреду, док је 83.44% земље пољопривредно готово неискориштено. У природне ресурсе Босне и Херцеговине убрајају се: угљен, железо, боксит, манган, бакар, хром, цинк, и свакако дрво и знатне водене масе. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док је најнижи део земље на висини мора. Ретки земљотреси и поплаве чине једину озбиљну природну опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважније проблеме природе спадају загађеност ваздуха из индустијских постројења, општа загађеност простора због недостатка опште културе и еколошке свести и велико крчење шума.

Клима Босне и Херцеговине је умерено континентална са топлим летима и хладним зимама. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна љета и дуге жестоке зиме. Приморје и југ земље могу се похвалити благим кишовитим зимама.

Главни град државе је Сарајево (око 500.000 становника), а од већих градова се могу издвојити: Бања Лука, Тузла, Мостар, Зеница, Бихаћ, Приједор, Брчко, Бијељина, Травник, Требиње, Добој, Грачаница и Ливно.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина је по свом државном уређењу јединствена у свету. Њено уређење је републичког карактера, али се и поред тога не дефинише као република због сложености јединица на које је подељена (кантони и ентитети). Независност је стекла 5. априла 1992., након што се референдумом о независности одвојила од Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, из које су претходно иступиле Словенија, Хрватска и Македонија. Влада се по тренутном уставу почела састављати од 14. децембра 1995. године након потписивања Дејтонског мировног споразума, који је зауставио рат. Главни град земље је Сарајево.

Европски парламент бира високог представника. Тренутни високи представник у Босни и Херцеговини је Мирослав Лајчак из Словачке.

Председништво Босне и Херцеговине састоји се од три члана, из сваког конституивног народа по један, који се измењују на месту председника председништва сваких 8 месеци. Њих бира народ: Федерација бира представника Бошњака и представника Хрвата, а Република Српска бира представника Србина. Члан председништва са највише гласова обично постаје први председник. Мандат траје 4 године. Председавајућег Већа министара именује председништво, а одобрава Парламентарна скупштина. Председавајући затим именује министре.

Парламентарна скупштина је законодавно тело Босне и Херцеговине. Она се састоји од два дома: Дом народа и Представнички дом. Дом народа се састоји од 15 делегата, од којих су две трећине из Федерације (5 Хрвата и 5 Бошњака) и једна трећина из Републике Српске (5 Срба). Представнички дом се састоји од 42 посланика, од којих се две трећине бирају у Федерацији, а једна трећина у Републици Српској.

Уставни суд Босне и Херцеговине је највиша и коначна инстанца у правним питањима и броји девет чланова: четири се бирају из Представничког дома Федерације, два се бирају из Народне скупштине Републике Српске, а три члана бира председник Европског суда за људска права након консултација са Председништвом земље. Државни суд Босне и Херцеговине има 9 чланова, а састоји се од административног дела, криминалистичког дела и суда за обраћање јавности.

Запослене особе са најмање 16 година старости имају право гласа, док незапослени право гласа добију са 18 година старости. Неке од политичких странака у Босни и Херцеговини су: Социјалдемократска Партија БиХ, Странка демократске акције, Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине, СНСД, Либерална странка Босне и Херцеговине, Странка за Босну и Херцеговину, Нова хрватска иницијатива, Српска демократска странка и Српска радикална странка Републике Српске.

[уреди] Административна подела

Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура након државног нивоа. Најважнија од ових подела је организација државе по ентитетима (Република Српска (РС) и Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ)). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су настали у Дејтонском споразуму 1995. године, као резултат компромиса представника три конститутивна народа. Ратна разарања (1992—1995) су довела до великих промена у етничкој слици земље. Ово је већином било због насилног етничког чишћења локалног становништва (у РС бошњачког и хрватског, а у ФБиХ српског).

Од 1996. године овлашћења влада оба ентитета се у односу на државни ниво значајно смањују. Трећи ниво политичке поделе, након ентитета у Федерацији БиХ су кантони. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну владу, која се налази под законом Федерације. Неки кантони су етнички мешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих народа.^{[тражи се извор]}

Задњи ниво политичке поделе Босне и Херцеговине су општине. Земља се састоји од 141 општина, од којих су 79 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 62 у Републици Српској, док је град Брчко засебна административна јединица - дистрикт. И општине такође имају своју владу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег града или места у подручју. Сваки кантон састоји се од неколико општина. Општине се деле на месне заједнице.

Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и своја четири тзв. службена града. То су: Бања Лука, Мостар, Сарајево, и Источно Сарајево. Град Бања Лука и град Мостар се налазе у општинама истог имена, док се Сарајево и Сарајево Републике Српске (Источно Сарајево) састоје од неколико општина. Градови такође имају своју владу, чија моћ је између владе општина и владе кантона (или владе ентитета у Републици Српској).

[уреди] Ентитети

• Република Српска
• Федерација Босне и Херцеговине

[уреди] Дистрикт

• Брчко

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Босне и Херцеговине

Уз Македонију, Босна и Херцеговина је била најсиромашнија република у СФРЈ. Пољопривреда је углавном била у приватним рукама, али поседи су били мали и непрофитабилни, док се храна углавном увозила. И данас се виде последице централног планирања привреде, а главна невоља је превелик број радника у индустрији. За време социјализма у БиХ је форсирана тешка и војна индустрија, па је република имала велики део југословенских војних постројења.

Три године ратовања уништиле су привреду и инфраструктуру, па је производња пала за 80%. Након 1995, производња се мало опоравила 1996-1998, али раст се знатно успорио 1999. године. БДП је и даље дубоко испод нивоа 1990. године. Незапосленост је 2002. године износила 40%. Тешко је тачно оценити стање привреде, јер иако оба ентита обављавају своје статистике, статистике за целу државу су ограничене. Осим тога, службене статистике се не баве сивом економијом, која је врло присутна у целој земљи и у свим сегментима друштва.

Према проценама из 2003. године БДП износи отприлике $24.31 милијарди, а расте 3,5% годишње. БДП по глави је $6.100. По сектору, 13% БДПа отпада на пољопривреду, 40.9% на индустрију, те 46.1% на сервисне делатности. 40% радника је незапослено.

Главни пољопривредни производи Босне и Херцеговине су: жито, кукуруз, разне врсте воћа и поврћа. Под ораницама и баштама се у 2005. години налазило 1.028.000 хектара, а од тога је 553.000 хектара било засејано док су 472.000 хектара били угари и необрађене оранице. Под житарицама је било 321.000 хектара, 138.000 хектара под крмним биљем, 85.000 хектара под поврћем...^[2]

Главне индустријске гране су: производња челика, угља, гвожђа, аутомобилска индустрија, текстилна индустрија, производња дувана, намештаја и прерада нафте. Главни партнери за извоз су Италија (29%), Хрватска (18.5%), Немачка (17.3%), Аустрија (9.3%) и Словенија (6.7%). Главни партнери за увоз су Хрватска (24.3%), Словенија (15.5%), Немачка (13.6%), Италија (12%), Мађарска (7.6%), и Аустрија (6.6%).

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Босне и Херцеговине

Према попису из 1991. године, БиХ је имала 44% Муслимана, 31% Срба и 17% Хрвата, док се 6% људи декларисало као Југословени, а 2% као остали. Религијска подела је слична националној: 99% Хрвата су католици, 90% Муслимана су муслимани. Подаци су се отад знатно променили, јер је у рату погинуло око 100.000 људи, а скоро половина становништва државе променила место боравка. Према Цијиним подацима из 2000. године, у БиХ је живело 48% Бошњака, 37,1% Срба, 14,3% Хрвата и 0,6% осталих^[3]. Према проценама исте агенције из 2004. године, Босна и Херцеговина има отприлике 4.007.608 становника. Према процени Агенције за статистику Босне и Херцеговине од 30. јуна 2005. године број становника је 3.842.537 ^[1]. Према домаћим проценама у Федерацији Босне и Херцеговине живи 2.318.972 људи^{[тражи се извор]}, а у РС 1.471 529 (2004)^[4].

Службени језици Босне и Херцеговине су бошњачки, хрватски и српски док су у службеној употреби два писма ћирилица и латиница. Према верској припадности становници Босне и Херцеговине се деле на: муслимане 40%, православце 31%, католике 15%, као и 14% на припаднике осталих вероисповјести. 18.9% становништва је млађе од 14 година старости, 70.6 је између 15 и 64 година старости, и 10.5% је старије од 65 година старости. Просечна старост становика земље износи 35,9 година. За мушкарце је она 35,5 а за жене 36,2 година. Становништво расте отприлике 0.45% годишње.

Ипак без званичног пописа не може се поуздано рећи, колико Босна и Херцеговина има становника. Пројекат Европске уније за регионални економски развој у Босни и Херцеговини је направио социоекономску анализу за северозападну Босну, која се по дефиницијама анализе састојала од: Ливањског, Средњобосанског, Унско-санског, као и подручја Републике Српске западно од Брчко дистрикта. Према проценама анализе, у целом том подручју живи само 1.101.704 људи ^[5], што би значило да је број становника Републике Српске вероватно значајно мањи од 1,5 милиона, како то тврди службена Бања Лука^{[тражи се извор]}.

Етнички састав БиХ по месним заједницама 1981.

Етнички састав БиХ по општинама 1981.

Етнички састав БиХ по општинама 1991.

Етнички састав БиХ по општинама 2006.

[уреди] Види још

• Високи представник за Босну и Херцеговину
• Рат у Босни и Херцеговини
• Социјалистичка Република Босна и Херцеговина
• Попис становништва Босне и Херцеговине из 1991. године
• Попис становништва Босне и Херцеговине из 1971. године
• Попис становништва Босне и Херцеговине из 1910. године
• Насељена места у Босни и Херцеговини са преко 2,000 становника, попис 1991.

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Туризам Босне и Херцеговине
• Канцеларија Високог представника за БиХ
• Председништво БиХ
• Мапа Босне и Херцеговине
• Босна и Херцеговина

Административна подела Босне и Херцеговине

Ентитети и дистрикт Босне и Херцеговине Република Српска · Федерација БиХ Брчко Дистрикт (припада и једном и другом ентитету)   Службени градови Босне и Херцеговине Бања Лука · Источно Сарајево · Мостар · Сарајево   Кантони Федерације Босне и Херцеговине Босанско-подрињски (V) · Западнобосански (X) · Западнохерцеговачки (VIII) · Зеничко-добојски (IV) · Посавски (II) · Сарајево (IX) · Средњобосански (VI) · Тузлански (III) · Унско-сански (I) · Херцеговачко-неретвански (VII)   Општине Босне и Херцеговине Република Српска Берковићи · Бијељина · Билећа · Братунац · Брод · Вишеград · Власеница · Вукосавље · Град Бања Лука · Град Источно Сарајево · Гацко · Градишка · Дервента · Добој · Доњи Жабар · Зворник · Источни Дрвар · Источна Илиџа · Источни Мостар · Источно Ново Сарајево · Источни Стари Град · Језеро · Калиновик · Кнежево · Козарска Дубица · Костајница · Котор Варош · Крупа на Уни · Купрес (РС) · Лакташи · Лопаре · Љубиње · Милићи · Модрича · Мркоњић Град · Невесиње · Ново Горажде · Нови Град · Осмаци · Оштра Лука · Пале · Пелагићево · Петровац · Петрово · Приједор · Прњавор · Рибник · Рогатица · Рудо · Соколац · Србац · Сребреница · Теслић · Требиње · Трново · Угљевик · Фоча · Хан Пијесак · Чајниче · Челинац · Шамац · Шековићи · Шипово Федерација БиХ Бановићи · Бихаћ · Босанска Крупа · Босански Петровац · Босанско Грахово · Бреза · Бугојно · Бужим · Бусовача · Вареш · Велика Кладуша · Високо · Витез · Вогошћа · Гламоч · Горажде · Горњи Вакуф-Ускопље · Градачац · Грачаница · Груде · Дрвар · Добој Исток · Добој Југ · Добратићи · Домаљевац-Шамац · Доњи Вакуф · Жепче · Живинице · Завидовићи · Зеница · Илијаш · Илиџа · Јабланица · Јајце · Какањ · Калесија · Кисељак · Кладањ · Кључ · Коњиц · Крешево · Купрес · Ливно · Лукавац · Љубушки · Маглај · Мостар · Неум · Нови Град - Сарајево · Нови Травник · Ново Сарајево · Олово · Орашје · Оџак · Пале-Прача · Посушје · Прозор · Равно · Сански Мост · Сапна · Сребреник · Стари Град · Столац · Теочак · Тешањ · Томиславград · Травник · Трново ФБиХ · Тузла · Усора · Фојница · Фоча-Устиколина · Хаџићи · Цазин · Центар · Чапљина · Челић ·