Беч
Са Википедије
|
|||||
 |
|||||
| Градоначелник | Михаел Хојпл | ||||
| Географска ширина: Географска Дужина: |
48° 07' - 48° 19' С 16° 11' - 16° 34' И |
||||
| Површина | (град) 414.90 km² | ||||
| Популација | 1,631,082 (2005) | ||||
| Густина насељености | 3,931.3 ст./km² | ||||
Беч (нем. Wien, мађ. Bécs, енгл. Vienna, фр. Vienne, чеш. Vídeň, слов. Viedeň, слв. Dunaj, итал. Vienna) је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Са око 1.7 милиона становника (2.3 милиона на ширем подручју града) Беч је далеко највећи град Аустрије и уједно њено политичко, економско и културно средиште. Лежи на Дунаву у најисточнијем делу Аустрије недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком. Беч је седиште и многих међународних институција, OPEC -a и један од четири центара Уједињених нација.
Садржај |
[уреди] Основни подаци
Налази се на раскршћу путних праваца север-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући Западну Европу са Балканом. Град достиже свој врхунац крајем XIX века, када са 2.200.000 становника представља први јужно-немачки град, културно средиште, речну луку, индустријски и трговински центар повезан са чешким, мађарским и јужнословенским земљама. Беч се налази на реци Дунав у који се улива истоимена река (Вин).
После периода пада, услед два светска рата и окупације града од стране савезничких снага до 1955, Беч поново преузима старе функције - трговинског центра који је у добрим односима са источноевропским земљама, земља азила, универзитетског, културног и туристичког центра, који угошћава учеснике међународних конференција и конгреса, са разноврсном индустријом (електротехника, машинство, прехрана, металургија, конфекција, хемија, текстил, дрво и папир).
Тренутно се у њему налази петина аустријског становништва. Центар Беча је чувени Ринг, део града који је свој урбанистички изглед добио за вријеме владавине цара Фрање Јосифа. Његова идеја је била да се једним булеваром одвоји центар града или Innere Stadt са својим палатама, позориштма и радњама од периферних дијелова. Ринг је у ствари само једна од 23 области, колико их Беч има. Ужем Бечу припада 9 области, а остале обухватају и предграђа.
На многим картама света име аустријске престонице је Vienna или Wien. Германска реч Vienna вероватно долази од речи Vedunia, што је био назив келтског насеља које се налазило на месту данашњег града. Vindobona је латинско име града.
Српска и хрватска верзија, Беч, потиче од мађарског језика: Bécs. Та реч значи утврђење; једно мање војвођанско место Бач заправо има исто име као и велики Беч. У словеначком језику овај град се зове Dunaj.
[уреди] Историја
Град се по први пут спомиње у писаним подацима око 1137. године, али се зна да је постојао у време Римског царства, и за време Хуна. Доласком династије Хабзбург на престо 1278. године, Беч почиње да кроји не само своју, него и историју читаве Европе. Искре некадашњег сјаја велике царевине и једне сјајне културе, која је у себи умела да обједини оно што је било најбоље у културама народа којима је владала, без проблема се и данас могу приметити. Као римско утврђење на граници према Панонији, град се у средњем веку развио захваљујући династији Бабенберг, а затим династији Хабзбург, под чијом влашћу је од 1276. године. Као пребивалиште царева Светог Римског царства (већине после 1438. године, а дефинитивно почев од 1611), био је по опсадом Турака (1529. и 1683). У Бечу су потписана многобројна примирја, а посебно је значајно оно из 1738, којим је окончан рат око сукцесије Пољске, као и Бечки конгрес који је одржан 1815. године. Град је у XIX веку био један од главних културних средишта Европе. После пропасти Аустро-Угарске Монархије (1918), постао је главни град Републике Аустрије. Од 1945. до 1955. град је био подељен на четири окупациона сектора савезника.
Према незваничним подацима у Бечу живи преко 100 хиљада Срба, што га упоредо са Чикагом чини највећим градом српске дијаспоре.
Прва кафана у Бечу
Прву кафану у Бечу отворио је 1683. Србин родом из Сомбора, Фрањо Ђура Колчић. Кафана се звала Код зрна зеленог пасуља а име је дао по облику и боји сировог зрна кафе, које је он купио након пораза Турака у опсади Беча.[1]
[уреди] Бечки окрузи
 |
За више информација погледајте Бечки окрузи |
Беч се састоји од 23 округа. По неписаном правилу, окрузи од Бечлија бивају названи по њиховом броју, а ретко кад именом. На пример „17. Bezirk”, срп.(17. округ), или такође „Der Siebzehnte”, срп. („седамнаести“). Бројеви округа се налазе на сваком знаку са именом улице, испред имена улице, нпр.„17., Pezzlgasse”, српски (. „17., Пецлгасе“).
[уреди] Градови побратими
[уреди] Види још
[уреди] Референце
[уреди] Спољашње везе
- Wien.info - Званичан сајт туристичког центра.
- Wien.gv.at - Званичан сајт заједнице, са интерактивном мапом.
- О Бечу - Туристички, грађански и културни водич са интерактивним мапама и сликама.
- Virtual Vienna Net, Vienna Expats
- VR Vienna - Виртуална тура Беча
- Слике Беча
- ZoomVienna - Уметничке фотографије Беча
- Vienna - Слике Беча
- ZoomVienna, Vien.at - Фото-блогови
Координате: 48° 07' - 48° 19' С 16° 11' - 16° 34' И
|
|
 |
|---|---|
|
Беч • Бургенланд • Горња Аустрија • Доња Аустрија • Корушка • Салцбург • Тирол • Форарлберг • Штајерска |
|
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|
|
Амстердам • Андора ла Веља • Анкара* • Астана* • Атина • Баку* • Београд • Берлин • Берн • Беч • Братислава • Брисел • Будимпешта • Букурешт • Вадуц • Валета • Варшава • Ватикан • Виљнус • Даблин • Загреб • Јереван* • Кијев • Кишињев • Копенхаген • Лисабон • Лондон • Луксембург • Љубљана • Мадрид • Минск • Монако • Москва • Никозија* • Осло • Париз • Подгорица • Праг • Рејкјавик • Рига • Рим • Сан Марино • Сарајево • Софија • Скопље • Стокхолм • Талин • Тбилиси* • Тирана • Хелсинки Напомена * - Налазе се у Азији, али се налазе у држави која има друштвено-политичку повезаност са Европом. |
|||||
