Са Википедије

Координате: 11°–44° ЈГШ, 113°–154° ИГД

Аустралија још може означавати и континент Аустралију

Државна заједница Аустралија је држава на јужној хемисфери која обухвата копно најмањег континента на свету, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Јужном, Индијском и Тихом океану. Окружена је Индонезијом, Источним Тимором и Папуом Новом Гвинејом на северу, Соломонским Острвима, Вануатуом и француском прекоморском територијом Новом Каледонијом на североистоку, и Новим Зеландом на југоистоку.

Аустралијски домороци насељавају аустралијско копно више од 42.000 година. Након спорадичних посета рибара са севера и европских истраживача и трговаца у 17. веку, Велика Британија је запосела источну половину острва током 1770, где је слала људе по казни у колонију названу Нови Јужни Велс, која је формирана 26. јануара 1788. Како је број становника растао и како су откриване нове територије, током 19. века формирано је још пет великих аутономних Британских прекоморских територија.

Дана 1. јануара 1901, шест колонија формирало је федерацију названу Комонвелт Аустралија. Као федерација, Аустралија је успоставила стабилан либерално-демократски политички систем, остајући чланица Крунских земаља Комонвелта. Главни град је Канбера и налази се у Аустралијској Престоничкој Територији. У Аустралији живи 21 милион становника, углавном концентрисаних у највећим градовима земље, Сиднеју, Мелбурну, Бризбејну, Перту и Аделејду.

Садржај 1 Етимологија 2 Историја 3 Политика 4 Државе и територије 5 Спољна политика и војска 6 Географија 7 Флора и фауна 8 Привреда 9 Становништво 10 Култура 11 Референце 12 Спољашње везе

[уреди] Етимологија

Име „Аустралија“ настало је од латинске речи Australis, што значи „са југа“. Приче о „непознатој јужној земљи“ (лат. terra australis incognita) из доба старог Рима биле су уобичајене у средњовековној географији, иако нису имале упориште у стварном знању о континенту. У енглеском језику, реч Australia први пут је употребљена 1625. у делу Мастера Хаклита „Белешка о Аустралији, земљи посвећеној Светом духу“‘’. Придев Australische користили су холандски званичници у Батавији од 1638, у значењу новооткривеног копна на југу. Име Аустралија коришћено је и 1693, у преводу књиге „Авантуре Жака Садера током истраживања и путовања у јужну земљу“, француског аутора Габријела де Фонија, који је писао под псеудонимом Жак Садер.^[2]

Александар Далримпел користио је исти термин у делу „Историјски скуп путовања и открића у јужном Пацифику“ из 1771, у значењу читаве јужнопацифичке области. Џорџ Шо и сер Џејмс Смит објавили су 1793. књигу „Зоологија и ботаника Нове Холандије“, у којој су писали о „огромном острву, или боље — континенту Аустралији, Аустралазији или Новој Холандији“.

Назив „Аустралија“ раширио се под утицајем књиге Матјуа Фландерса, „Путовање у јужну земљу (Аустралију)“, првог човека за кога се зна да је опловио континент. Овом књигом Фландерс је дао тој речи опште значење. Гувернер Новог Јужној Велса, Лаклан Маквари, касније је користио ту реч у званичним извештајима које је слао у Енглеску, да би 1817. предложио да она буде усвојена као званично име. Британска морнарица је 1824. званично назвала овај континент Аустралијом.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Аустралије

Процењује се да су први људи населили Аустралију пре 42.000 до 48.000 година.^[3] Ови први Аустралијанци били су преци данашњих аустралијских домородаца; кретали су се дуж обала јужне Азије и преко копнених мостова доспели до данашње Аустралије. Већина ових људи били су ловци-скупљачи, са развијеном говорном културом и веровањем у духове, поштовањем земље и веровањем у тзв. правреме (енгл. Dreamtime). Острвљани Торесовог мореуза, етнички Меланежани, населили су Острва у Торесовом мореузу и делове Квинсленда на крајњем северу; њихови обичаји били су и остали другачији од абориџинских.

Први Европљанин који је несумњиво закорачио на аустралијско тле био је холандски морепловац Вилем Јансон, који се 1606. искрцао на обале полуострва Кејп Јорк. Током седамнаестог века, Холанђани су исцртали карте приобалног појаса на западу и северу острва и назвали га Новом Холандијом, али га нису населили. Године 1770. Џејмс Кук је опловио и уцртао источну обалу Аустралије коју је назвао Новим Јужним Велсом и прогласио поседом Велике Британије. Велика Британија је у Аустралији основала кажњеничку колонију у коју је слала преступнике на одслужење казне.

Британска краљевска колонија Новог Јужног Велса основана је формирањем насеобине у Луци Џексон, 26. јануара 1788. Овај датум је касније постао Дан државности Аустралије. Ван Дименова Земља, данашња Тасманија, насељена је 1803, а 1825. постала је засебна колонија. Уједињено Краљевство је 1829. формално успоставило контролу над западним делом Аустралије. Од делова Новог Јужног Велса формиране су одвојене колоније: Јужна Аустралија 1836, Викторија 1851. и Квинсленд 1859. Северна Територија је основана 1911, издвајањем из провинције Јужна Аустралија. Јужна Аустралија је успостављена као „слободна провинција“ и као таква никада није била кажњеничка колонија. Викторија и Западна Аустралија такође су основане као „слободне“, али су касније прихватале и осуђенике.^[4] Довоз осуђеника у колонију Нови Јужни Велс прекинут је 1848, након притисака тамошњих досељеника.^[5]

Аустралијски домороци, чији је број у тренутку доласка Европљана процењен на 350.000,^[6] смањивала се током наредних 150 година, превасходно због нових болести, присилног расељавања и културне дезинтеграције. Одвајање деце од породица, које неки историчари и аустралијски староседеоци називаји и геноцидом,^[7] вероватно је допринело том смањењу. Такве интерпретације абориџинске историје други историчари критикују, сматрајући их претераним или исконструисаним из политичких или идеолошких разлога.^[8] Ова дебата је у Аустралији позната под називом Историјски ратови (енгл. History Wars). Након референдума из 1967, федерална влада је била овлашћена да спроводи политику и доноси законе поштујући Абориџине и њихову традицију. Старо власништво над земљом признато је тек 1992, када је у случају Мабо против Квинсленда (бр.2) одбачено тумачење Аустралије као „празне земље“ (лат. terra nullius) у време доласка Европљана.

Златна грозница у Аустралији започела је средином 19. века, а побуна рудара против пореза на дозволе за копање из 1854. била је први рани израз грађанске непослушности и аустралијске демократије. Између 1855. и 1890, у свакој од шест колонија успоставњене су локалне владе које су руководиле највећим делом унутрашњих послова, остајући при том део Британског царства. Колонијална канцеларија у Лондону задржала је овлашћења у неким питањима, као што су спољни послови, одбрана и међународна пловидба. Након десетогодишњих припрема, колоније су 1. јануара 1901. формирале федерацију, која је названа Комонвелт Аустралија и организована је као доминион Британског царства. Аустралијска Престоничка Територија формирана је 1911, од дела територије Новог Јужног Велса, како би био обезбеђен простор за предложени главни град федерације — Канберу (Мелбурн је био престоница од 1901. до 1927). Северна Територија је изопштена из контроле владе Јужне Аустралије и 1911. предата на управу Комонвелту.

Аустралија је добровољно учествовала у Првом светском рату.^[9] Многи Аустралијанци сматрају пораз Војних снага Аустралије и Новог Зеланда на Галипољу као догађај у ком је рођена аустралијска нација.

Вестминстерским статутом 1931, који је Аустралија прихватила 1942, формално су прекинуте скоро све уставне везе између Аустралије и Уједињеног Краљевства. Шок изазван поразом Велике Британије у Азији током 1942. и претња од јапанске инвазије, утицали су да се Аустралија окрене Сједињеним Државама као новом савезнику и заштитнику. Од 1951, Аустралија је и формално постала војни савезник САД под окриљем АНЗУС уговора. Након Другог светског рата, Аустралија је подстицала масовну емиграцију из Европе; од седамдесетих и укидања Беле политике Аустралије, оснажена је имиграција из Азије и других неевропских делова света. Као последица тога, аустралијска демографија, култура и општа слика драматично су промењени. Последње уставне везе између Аустралије и Велике Британије покидане су 1986, усвајањем Аустралијског акта 1986, чиме је британска улога у аустралијској власти завршена. Године 1999, Аустралијанци су на референдуму педесетпетопроцентном већином одбацили предлог да Аустралија постане република, са председником кога би бирао парламент.^[10] Од избора Витлама Гофа за премијера 1972, Аустралија је усмерена на будућност у оквиру азијско-пацифичког региона.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Аустралије

Аустралија је уставна монархија, са парламентарним системом власти. Краљица Елизабета II је краљица Аустралије, a њена улога се разликује од позиције коју има у осталим Крунским земљама Комонвелта. На федералном нивоу краљицу представља главни гувернер, док се гувернери нижег ранга налазе на челу држава чланица. Иако устав даје широка овлашћења главном гувернеру, он их користи само уз препоруку премијера. Најпознатији случај употребе ових овлашћења мимо сагласности премијера било је распуштање Витламове владе током уставне кризе из 1975.^[11]

Систем поделе власти у Аустралији чине:

• Законодавна власт: Парламент Аустралије, који чине краљица, Сенат и Представнички дом; краљицу представља главни гувернер, чије су моћи сведене на пристајање на законе.

• Извршна власт: Федерални извршни савет, на чијем се челу налази главни гувернер, ког "саветују" извршни саветници; у пракси, они који стварно саветују гувернера су премијер и државни министри.

• судска власт: Врховни суд Аустралије и други федерални судови. Усвајањем Аустралијског акта 1986, државни судови постали су формално независни од британског Правног комитета државног савета.

Дводомни Парламент Комонвелта чине краљица, Сенат (горњи дом) са 76 сенатора, и Представнички дом (доњи дом) са 150 чланова. Чланови доњег дома бирају се на изборима, у оквиру посебних изборних јединица, тзв. електората, који дају по једног представника. Број делегата из сваке државе одређен је на основу броја становника, при чему је свакој држави загарантован минимум од пет представника. У Сенату, сваку државу представља 12 сенатора, а територије (Аустралијску Престоничку и Северну) по два. Избори за оба дома одржавају се на сваке три године; мандат сенатора траје шест година, па се на сваким изборима бира половина горњег дома, осим у случају тзв. двоструког распуштања. Странка са највећим бројем представника и Представничком дому формира владу, а њен лидер постаје премијер.

Три највеће политичке партије су Аустралијска радничка партија, Либерална партија и Национална партија. Неколико малих партија, укључујући и Зелене и аустралијске демократе, имају своје представнике у парламенту, као и неколико независних кандидата. Од избора 2007, Аустралијска радничка партија коју предводи премијер Кевин Рад, налази се на власти у Канбери. Радничка партија је на власти у свакој држави и територији. Гласачко право, на нивоу територија, држава и федерације, имају сви пунолетни грађани (преко 18 година старости), а гласање је обавезно у свим јединицама, изузев у Јужној Аустралији.^[12]

[уреди] Државе и територије

За више информација погледајте Државе и територије Аустралије

Аустралија се састоји од шест држава, три територије на матичном копну и седам мањих прекоморских територија. ^[13] Државе су Нови Јужни Велс, Квинсленд, Јужна Аустралија, Тасманија, Викторија и Западна Аустралија. Две значајније континенталне територије су Северна Територија и Аустралијска Престоничка Територија. У многим питањима територије функционишу као државе. Једини изузетак је правило да федерални парламент може да поништи законе територијалних парламената. Насупрот томе, акти федерације могу да суспендују државне само у случајевима који су дефинисани Чланом 51. Устава Аустралије; сва остала законодавна овлашћења, укључујући и области здравства, образовања, полиције, правосуђа, саобраћаја, јавног транспорта и локалне самоуправе, искључиво су у надлежности државних парламената.

Свака држава и територија има своје законодавне органе (једнодомне у случају Северне Територије, Престоничке Територије и Квинсленда, односне дводомне у свим осталим државама). Доњи дом је познат под називом Законодавна Скупштина (Скупштински Дом у Јужној Аустралији и Тасманији), а горњи као Законодавни Савет. Шефови влада у свакој држави и територији називају се премијери, односно главни министри. Државни гувернер представља краљицу у свакој држави, администратор у Северној Територији, а главни гувернер (федерални) столује у Аустралијској Престоничкој Територији.

У саставу Аустралије је и неколико мањих територија; федерална влада контролише одвојену област у Новом Јужном Велсу — Територију Џервис-беј, као морнаричку базу и луку за главни град. Уз ову, Асутралија контролише и следеће, насељене територије ван аустралијског континета: острво Норфолк, Божићна острва, Кокосова острва, као и неколико углавном ненасељених прекоморских територија: Острва Ашмор и Картијер, Корална острва, Острво Херд и острва Мекдоналд, и Аустралијску антарктичку територију.

[уреди] Спољна политика и војска

За више информација видети Спољна политика Аустралије и Аустралијске одбрамбене снаге

Током последњих деценија, аустралијска спољна политика почива на тесној вези са Сједињеним Државама, кроз АНЗУС пакт, али и сарадњи са државама азијско-пацифичког региона, преко уговора АСЕАН и Форума пацифичких острва. Аустралија је 2005. постала чланицаИсточноазијског самита, да би потом потписала и Уговор о пријатељству и сарадњи. Аустралија је чланица Комонвелта нација, чији се лидери окупљају на посебним скуповима шефова земаља Комонвелта. Земља се активно залаже за либерализацију у светској трговини. Предводила је формирање Каирнс групе и АПЕК-а, чланица је Организације за економску сарадњу и развој и Светске трговинске организације. Аустралија је иницирала неколико важних билатералних уговора о слободној трговини, међу којима је најновији Аустралијско-амерички уговор о слободној трговини. Једна је од земаља оснивача Уједињених нација, а учествује и у међународном програму помоћи, који делује у више од 60 земаља. У буџету за 2005-2006. предвиђено је 2,5 милијарди аустралијских долара за програме помоћи земљама у развоју,^[14] што је, у односу на аустралијски БДП мање него што је земља требало да одвоји по стратегији УН о Миленијумским развојним циљевима.

Аустралијске одбрамбене снаге састоје се од Аустралијске морнарице, Аустралијске копнене војске и Краљевских аустралијских ваздушних снага, и чини их више од 51.000 припадника у редовном, односно 21.000 у резервном саставу.^[15] Сви војни сектори ангажовани су у регионалним и светским мировним мисијама Уједињених нација (последње у Источном Тимору, на Соломонским острвима и у Судану), у санирању последица катастрофа, као и у оружаним конфликтима, укључујући и инвазију на Ирак из 2003. Влада поставља шефа одбрамбених снага, бирајући га из редова једног од три сектора; актуелних шеф одбрамбених снага је шеф ваздушних снага маршал Ангус Хјустон. У буџету за 2006/07. за област одбране предвиђена су 22 милиона долара.^[16]

[уреди] Географија

За више информација видети Географија Аустралије и Клима Аустралије

Аустралијски континент, површине 7.617.930 km²^[17] је део Индо-аустралијског платоа. Окружена Индијским, Јужним и Тихим океаном, Аустралија је од Азије одвојена Арафурским и Тиморским морем. Аустралијска обала дуга је 34.218 km (не рачунајући прекоморска острва),^[18] а земља поседује пространу Ексклузивну економску зону од 8.148.250 km², не рачунајући Аустралијску Антарктичку Територију.

Велики корални гребен, највећи те врсте на свету,^[19] налази се близу североисточне обале и простире на више од 2.000 km². Планина Аугустус, која се сматра највећим монолитом на свету,^[20] налази се у Западној Аустралији. Са 2.228 метара надморске висине, Кошћушко је највећа планина на аустралијском копну, иако је врх Мовсон на удаљеној аустралијској територији Хирд острво висок 2.527 метара.

Највећи део Аустралије чине пустиње или полусушне области. Аустралија је најравнији континент са најстаријим и најнеплоднијим земљиштем, а уједно је и насувљи насељени континент. Умерена клима простире се само на југоистоку и југозападу земље, где живи и најећи број становника. Пејзаж севера, са тропском климом, обухвата тропске шуме, шумовите области, травнате површине, мангрове мочваре и пустиње. На климу значајно утичу океанске струје, укључујући и Ел Нињо - јужно колебање, што утиче на периодичне суше и сезонски систем ниског ваздушног притиска, који ствара циклоне у северној Аустралији.

[уреди] Флора и фауна

За више информација видети Флора Аустралије и Фауна Аустралије

Иако највећи део Аустралије чине пустиње и полусушне области, она обухвата широк спектар природних станишта, од планинских врхова до тропских кишних пума, и убраја се у једну од земаља са највећим биодиверзитетом. Због старости и, као последица тога, ниске плодности земљишта, изразито нетипичног распореда вода и дуготрајне географске изолације, аустралијски живи свет је разноврстан и јединствен. Око 85% цветних биљака, 84 % сисара, више од 45 % птица и 89 % риба из умереног копненог појаса припадају ендемским врстама.^[21] Човекова активност угрожава многе аустралијске екорегионе и врсте које их насељавају. Федерални Акт о заштити животне средине и конзервацији биодиверзитета 1999 је правни оквир за заштиту угрожених врста. У оквиру националног Акционог плана о биодиверзитету, формиране су бројне заштићене зоне како би се сачували и заштитили јединствени екосистеми; 64 мочварна подручја уписана су на листу Рамсарске конвенције, док је 16 локација уврштено у Светску баштину. Аустралија је 2005. рангирана као 13. земља на свету према Индексу одрживог развоја околине.^[22]

Већина аустралијских дрвених биљака су зимзелене, а многе, попут еукалиптуса и акације, прилагодиле су се дуготрајним сушама и честим пожарима. У Аустралији расту разноврсне бобичасте врсте које бујају на солима сиромашном земљишту. У добро познате аустралијске животињске спадају кљунари (платипус и кљунасти јеж); торбари (кенгури, коале, вомбати) и птице ему и кокобара. Динго је пренесен у Аустралију око 3.000 пре нове ере, трговином аустронезијских народа са аустралијским урођеницима.^[23] Многе биљне и животињске врсте су изумрле након доласка људи, укључујући и аустралијску мегафауну; друге су нестале доласком Европљана, међу њима и тасманијски тигар.^[24]

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Аустралије

Аустралија има развијену, мешовиту привреду западног типа, са нешто вишим бруто домаћим производом у односу на Велику Британију, Немачку и Француску, посматрано кроз паритет куповне моћи. Земља се налази на трећем месту листе Индекса друштвеног развоја УН за 2006, док је у односу на општи квалитет живота у 2005. заузела шесту позицију на листи магазина Економист. Одсуство извозно оријентисане прерађивачке индустрије најчешће означава као кључна слабост аустралијске привреде. Међутим, све развијенији туризам и растући извоз робе широке потрошње учинили су ову критику мање битном. Аустралија је ипак четврта земља на свету по висини текућег дефицита, изражено у апсолутним цифрама (у релативним, то износи око 7 % БДП-а). Неки економисти сматрају ово проблематичним, посебно због тога што се подудара са високом трговинском разменом и ниским каматама које смањују трошкове отплате спољног дуга.^[25]

Хоукова влада започела је процес економске реформе увођењем пливајућег курса аустралијског долара и делимичном дерегулацијом финансијског система.^[26] Хауардова влада наставила је процес микроекономских реформи, укључујући и делимичну дерегулацију тржишта рада и приватизацију државних фирми, пре свега у области телекомуникација.^[27] Посредни порески систем суштински је реформисан у јулу 2000, увођењем пореза на добра и услуге од 10 %, што је незнатно смањило чврсто ослањање аустралијског пореског система на порез од прихода појединаца и фирми.

У јануару 2007, незапосленост у Аустралији била је 4,6 %,^[28] са 10.033.480 запослених људи. Током последње деценије, инфлација се углавном кретала између 2—3 %, а минималне каматне стопе између 5—6 %. Сектор услуга, укључујући туризам, образовање и финансијске услуге, чини 69 % бруто домаћег про